GREJTE NA SUNCU DOK JOŠ MOŽETE! Jezivo predviđanje sajta Politiko, tiče se Putina

Ruski predsednik Vladimir Putin pokazuje spremnost da koristi hranu, gorivo i đubrivo kao oružje rata protiv zapadnih zemalja koje naoružavaju Kijev i sankcionišu Moskvu, stvari bi mogle brzo da se pogoršaju.

- Napoleona su zaustavile teške ruske zime, kao i Hitlera 1941. godine. Sada Putin ima plan da Evropi priredi oštru zimu - rekao je politikolog Ivan Кrastev.

Кako se rat bude odugovlačio, ili čak eskalirao, stručnjaci predviđaju da će evropske vlade biti pod pritiskom siromašnijih i gladnijih birača.

Dodajte tome mogući priliv izbeglica iz zemalja koje će pogoditi nestašica hrane, toplotne talase koji bi isušili delove evropskog poljoprivrednog zemljišta, rizik od novih talasa kovida i poremećaje u lanacima snabdevanja – nije čudo što se mnogi pitaju koliko dugo će zapadne vlade biti u stanju da održe svoje jedinstvo i odlučnost ove zime.

- Videćete mnogo veći pritisak na Evropljane da kažu: "Hajde da sada zaustavimo rat" - rekao je Кrastev za briselski "Politiko".

Istraživanje koje je ovog proleća naručio Evropski parlament pokazalo je da skoro 60 odsto građana EU nije spremno da se suoči sa povećanjem cena hrane ili energije. Oko 59 odsto se složilo da "evropske vrednosti kao što su sloboda i demokratija moraju biti prioritet, čak i ako to utiče na cene i troškove života". Ali u izveštaju se navodi da je podrška najveća među ekonomski sigurnijim zemljama, a da pada ispod 50 odsto među onima koji su ponekad ili redovno imali poteškoća da plaćaju račune.

- Sve bi moglo da se završi sa mnogo ljudi u nepovoljnom položaju, plus određenim brojem ljudi koji na ulicama protestuju zbog gubitka posla ili bacaju kamenje na političare - rekao je Tim Benton, direktor programa za društvo i životnu sredinu u Četam Hausu.

Pitanje je u kojoj meri su evropske vlade spremne da izdrže ruski ekonomski napad?

Кao veliki izvoznik hrane, đubriva, nafte i gasa, Rusija ima značajan uticaj na evropsku ekonomiju. On će biti još izraženiji kako temperature budu padale.

Već je 12 zemalja EU pretrpelo potpuno ili delimično isključenje ruskog gasa. Ove nedelje Rusija je zatvorila gasovod Severni tok 1 koji snabdeva gasom Nemačku, kao i Francusku, Italiju i Austriju, što ometa napore evropskih država da naprave zalihe za zimu.

Planirano održavanje trebalo bi da traje do 21. jula, ali u prestonicama EU vlada sve veća zabrinutost da će Moskva pronaći izgovor da produži zatvaranje, možda na neodređeno vreme.

Robert Habek, nemački ministar ekonomije, upozorio je ovog meseca na "političku noćnu moru" koja bi ugrozila društvenu koheziju ako zalihe gasa budu toliko oskudne da vlade moraju da ih racionalizuju. A u nedelju je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao da veruje da je potpuno isključenje ruskog gasa "najverovatnija opcija".

U Nemačkoj su političari pripremili planove za vanredne situacije. Lokalne vlasti prigušuju uličnu rasvetu i snižavaju temperaturu u otvorenim bazenima. Berlin takođe razmatra mogućnost fonda od devet milijardi evra za spas komunalnog giganta Unipera, najvećeg nemačkog uvoznika gasa.

- Putin koristi energiju kao oružje i pokušaće da nas podeli, ali bezuspešno - rekao je prkosno komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton.

EU je usvojila nova pravila i pozivala zemlje da već sada napune zalihe gasa za zimu, iako su rezerve trenutno na 62 odsto. Ali dok su alternativni gasovodi već puni i uvoz tečnog prirodnog gasa ograničen lučkim kapacitetima, malo je opcija za nadoknađivanje manjka. To znači da će vlade biti prinuđene da traže od potrošača da smanje potražnju ili izvrše drastične sektorske rezove.

U slučaju da Rusija potpuno "zavrne slavinu", političari bi verovatno počeli sa odsecanjem nevitalnih sektora, kao što je automobilski, a zatim i drugih industrija. Dalje bi se na udaru našle socijalne usluge i na kraju grejanje stambenih objekata, kaže Simon Taljapijetra, viši energetski analitičar u Brigelovom istraživačkom centru.

- Ovo će biti veoma teška politička trijaža. Mislim da bi to bio veliki izazov za naše vlade - dodao je.

Što se tiče hrane, cene su naglo porasle nakon ruske blokade luka u Ukrajini, jednom od glavnih dobavljača žitarica i suncokretovog ulja. Globalne cene hrane su blago opadale, ali su i dalje izuzetno visoke u poređenju sa ovim periodom prošle godine. A najgore bi tek moglo da dođe ako cena đubriva — povezana sa cenom prirodnog gasa — ostane visoka u narednim sezonama.

Veći troškovi đubriva znače da će ih farmeri širom sveta koristiti štedljivije i stoga će generisati niže prinose. To će potencijalno eskalirati trenutnu krizu u potpunu vanrednu situaciju.

Кao neto izvoznik hrane, Evropa je bolje izolovana od siromašnijih zemalja u Africi i na Bliskom istoku, gde vlade više zavise od ruskog i ukrajinskog uvoza osnovnih namirnica poput pšenice, a potrošači troše daleko veći deo svojih plata na to da ostanu siti.

- Ne bih prognozirao ili tvrdio da ćemo videti glad u Evropi, ali bi cene svakako mogle da budu još više - rekao je Džon Bafes, viši ekonomista Svetske banke.

Globalno gledano, sistem ishrane klati se na tankom koncu. Nedavni podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je broj ljudi koji pate od gladi povećan za 50 miliona u 2021. u odnosu na 2020. godinu, a taj broj će samo rasti usled izbijanja rata između dva velika izvoznika žitnica.

Oko 17 odsto hrane kojom se trguje u svetu blokirano je zbog kontrole izvoza koju su uvele uplašene ili oportunističke vlade, piše "Politiko". Ako Rusija bude sledila taj primer i uvela strogu zabranu izvoza pšenice u godini kada očekuje veliku žetvu, to bi moglo znatno da pogorša stvari.

Najgori scenario iz evropske perspektive bi se desio ako kriza sa hranom izazove novi talas masovnih migracija, čime bi se izvršio dodatni pritisak na političke sisteme. Analitičari, uključujući šefa Svetskog programa za hranu, Dejvida Bizlija, povukli su paralele između sadašnjeg trenutka i nereda oko cena hleba koji su prethodili Arapskom proleću 2011. godine.

- Putinov plan gladi je namenjen stvaranju izbeglica iz Severne Afrike i Bliskog istoka, oblasti koje obično hrani Ukrajina. Ovo bi izazvalo nestabilnost u EU - napisao je ranije ovog meseca istoričar sa Jejla Timoti Snajder.

Ruski pritisak nije mogao doći u gorem trenutku za kontinent. Evropa se još uvek oporavlja od posledica pandemije, kada su ekonomske blokade izazvale haos u globalnoj ekonomiji.

Evropska komisija za sada insistira na tome da EU može da izbegne recesiju, ali priznaje da je ekonomski rast krhk i u velikoj meri vođen inercijom od 2021. Potpuno zatvaranje isporuka gasa bi verovatno gurnulo blok u recesiju, priznaje Кomisija.

Sve u svemu, trenutna kriza najavila je teška vremena za političare koji žele da održe podršku Ukrajini, dok ih njihovi protivnici krive za nevolje građana.

Čak i pre nego što su inflacija i nestašice počele da rastu, anketa Evropskog saveta za spoljne poslove pokazala je da su Evropljani podeljeni oko preferiranog pravca delovanja. Oko 35 odsto njih zalaže se za mir što je pre moguće, čak i po cenu ustupaka Ukrajine, a 22 odsto smatra da je poraz Rusije jedini put ka miru.

Izazov za one koji žele da održe sadašnji kurs biće da urade sve što mogu da otupe Putinov pritisak, a da istovremeno ubede birače da i oni moraju da podnesu svoju žrtvu.

Evropska komisija je naglasila važnost uštede energije "u svim aspektima svakodnevnog života", ali ističe da je odgovornost na vladama da to saopšte svojim građanima.

Za mnoge Evropljane smanjenje potrošnje neće biti izbor, jer ih rastuće cene primoravaju da biraju između hrane i grejanja svojih domova. U Belgiji su računi za komunalije porasli za 65,5 odsto u odnos na maj prošle godine.

Imperativ za političare je da ublaže udarac za one koji su najmanje imućni, umesto da jednostavno uvode opšte mere koje pomažu svima podjednako – poput smanjenja PDV-a na hranu ili gorivo – jer bi to dugoročno moglo da dodatno poveća državni dug.

To znači da će malo ko da preživi naredne mesece i godine, a da ne napravi neku vrstu promena u svom životnom stilu. Kako ocenjuje Benton iz Četam Hausa, potrošače čeka "prilagođavanje ponašanja" i moguća višegodišnja kriza.

Ako žele da izdrže Putinov napad, Evropljani će verovatno morati da nauče da manje putuju, jedu štedljivije i oblače dodatni džemper umesto da pojačaju termostat. Ruska zima, kada dođe, verovatno će potrajati, zaključuje "Politiko".

Bonus video:

(Espreso/ Kurir)