EVROPA PONOVO PALI NUKLEARKE! Džonson obećao POMOĆ liderima u nuklearnoj industriji, a evo šta rade ostale zemlje

Energetska kriza, i njeno zašotravanje sa izbijanjem rata u Ukrajini, prodrmala je evropske zemlje, unela neizvesnost po pitanju snabdevanja fosilnim gorivima i strah od nestašica kako energenata tako i struje. Zbog toga, sve veći broj zemalja se prethodnih meseci okrenulo ka nuklearnim elektranama kao potencijalnim rešenjem problema sa kojima se suočavaju.

Neke od najvećih ekonomija, kao što su to čine vrlo ubrzano, a razlozi su više nego jasni. Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu i drugi najveći proizvođač prirodnog gasa. U Evropi pokriva 25 odsto snabdevanja naftom i 30 do 40 odsto gasom.

Podaci Eurostata pokazuju da oko 47 odsto gasa koji je EU uvezla u prvoj polovini 2021. godine dolazi iz Rusije. I još jedan podatak : nafta i gas činili su 60,5 odsto ukupne potrošnje EU u 2020. pokazuju podaci sajta za statistiku Statista. Potrošnja nuklearne energije, te iste godine, nadmašila je potrošnju uglja.

Tako su mnogi ponovo počeli da pale nuklearke, a na listi su Belgija, Velika Britanija... stavove je počela da menja i Nemačka, a u nuklearkama spas vidi i Francuska.

Belgija

Belgijska vlada je u martu odlučila da za 10 godina produži rad nuklearnih reaktora, čije je gašenje bilo predviđeno do 2025. godine, zbog problema u energetskom sektoru, rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kru.

– Svi znaju da je u Evropi rat, mi biramo izvesnost u neizvesnim vremenima. Odlučili smo da se rad dva reaktora može produžiti za 10 godina – saopštio je belgijski premijer.Njihova odluka konkretno znači da će dva reaktora, „Tihange 3“ uz granicu sa Nemačkom i „Doel 4“ kod Antverpena, ukupnog kapaciteta 2 gigavata, nastaviti da rade u narednih 10 godina, što je promena u odnosu na raniji plan, predložen 2003. godine, da se svi belgijski reaktori ugase do 2025. godine.

Velika Britanija

Britanski premijer Boris Džonson obećao je da će pomoći liderima u nuklearnoj industriji da srežu birokratske procedure za finansiranje i izgradnju novih elektrana, kako bi Velika Britanija ponovo dobijala 25 posto svojih energetskih potreba iz nuklearne energije.

Kako ocenjuju, Johnson se raduje projektima nuklearne energije jer želi naći način za rešavanje spiralnog rasta cena koje prete da ugroze narod koji ga je velikom većinom glasova doveo na vlast na izborima 2019. godine.

Džonson je izrazio "izuzetno razočaranje što ne gradimo dovoljno nuklearnih kapaciteta u ovoj zemlji i što ne možemo to da uradimo dovoljno brzo", ističući da želi vidjeti da Velika Britanija dobija najmanje 25 posto struje iz nuklearnih elektrana, dodao je pomoćnik britanskog premijera.

Francuska

Francuska je najavila da će izgraditi šest atomskih reaktora nove generacije EPR2 i razmotriti opcije za gradnju dodatnih osam, izjavio je u predsednik Emmanuel Macronmanuel Makron. stavljajući nuklearnu energiju u centar nastojanja svoje zemlje da postigne nultu emisiju ugljen dioksida do 2050. godine.

Makron je rekao da će nove elektrane graditi i njima upravljati državni dobavljač energije EDF i da će desetine milijardi evra biti odvojene za finansiranje ovih projekata.

"Ono što našoj zemlji treba, a uslovi postoje, jeste ponovno rođenje francuske nuklearne industrije", rekao je Mavron.

Nemačka

Nemačka je takođe na listi država EU koje najviše zavise od ruske energije.

Nemačka pak sada razmatra da obustavi planirano gašenje elektrana na ugalj u okviru paketa mera za smanjenje oslanjanja na ruske energente i ublažavanje tereta visokih cena energije, pokazuje nacrt dokumenta u koji je uvid imao Rojters.

Iako vlada ostaje pri planu o postepenom izbacivanju uglja do 2030. godine, u nacrtu se navodi da bi odlaganje gašenja elektrana na ugalj bilo u funkciji smanjenja potrošnje gasa u proizvodnji električne energije.

“U okviru toga, gašenje termoelektrana na ugalj može biti suspendovano do daljeg nakon mišljenja Federalne agencije za mreže”, navodi se u nacrtu.

(Espreso/Blic)