ZAŠTO AMERI SLAVE 4. JUL? Savezni praznik koji dopire do Američke revolucije, a krije SUROVU ISTORIJU!

Četvrti jul, takođe poznat kao Dan nezavisnosti ili 4. jul—je savezni praznik u Sjedinjenim Državama od 1941. godine, ali tradicija proslave Dana nezavisnosti seže u 18. vek i Američku revoluciju.

Kontinentalni kongres je 2. jula 1776. glasao za nezavisnost, a dva dana kasnije delegati iz 13 kolonija usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti, istorijski dokument koji je izradio Tomas Džeferson. Od 1776. do danas, 4. jul se slavi kao rođenje američke nezavisnosti, sa svečanostima u rasponu od vatrometa, parada i koncerata do ležernijih porodičnih okupljanja i roštiljanja. Četvrti jul 2022. je u ponedeljak, 4. jula 2022. godine.

Istorija Dana nezavisnosti Kada su u aprilu 1775. izbile početne bitke u Revolucionarnom ratu, malo kolonista je želelo potpunu nezavisnost od Velike Britanije, a oni koji su to želeli smatrani su radikalima.

Do sredine sledeće godine, međutim, mnogo više kolonista je počelo da podržava nezavisnost, zahvaljujući rastućem neprijateljstvu prema Britaniji i širenju revolucionarnih osećanja poput onih izraženih u bestseler pamfletu „Zdrav razum“, koji je objavio Tomas Pejn početkom 1776. godine.

7. juna, kada se Kontinentalni kongres sastao u Državnoj kući Pensilvanije (kasnije Sali nezavisnosti) u Filadelfiji, delegat Virdžinije Ričard Henri Li je predstavio predlog kojim se poziva na nezavisnost kolonija.

Usred burne debate, Kongres je odložio glasanje o Leeovoj rezoluciji, ali je imenovao komisiju od pet članova—uključujući Tomasa Džefersona iz Virdžinije, Džona Adamsa iz Masačusetsa, Rodžera Šermana iz Konektikata, Bendžamina Frenklina iz Pensilvanije i Roberta R. Livingstona iz Njujorka— izraditi zvaničnu izjavu kojom se opravdava raskid sa Velikom Britanijom.

Da li ste znali?

Džon Adams je verovao da je 2. jul tačan datum za proslavu rođenja američke nezavisnosti, i navodno je odbio pozive da se pojavi na događajima 4. jula u znak protesta. Adams i Tomas Džeferson umrli su 4. jula 1826 — na 50. godišnjicu usvajanja Deklaracije o nezavisnosti.

Proslave i tradicije početka četvrtog jula U predrevolucionarnim godinama, kolonisti su održavali godišnje proslave kraljevog rođendana, koje su tradicionalno uključivale zvonjavu zvona, lomače, procesije i držanje govora. Nasuprot tome, tokom leta 1776. neki kolonisti su slavili rođenje nezavisnosti držeći lažne sahrane za kralja Džordža III kao način da simbolizuju kraj monarhije nad Amerikom i trijumf slobode.

Svečanosti uključujući koncerte, lomače, parade i pucanje topova i musketa obično su pratile prva javna čitanja Deklaracije o nezavisnosti, počevši odmah nakon njenog usvajanja. Filadelfija je održala prvu godišnju komemoraciju nezavisnosti 4. jula 1777, dok je Kongres još uvek bio zaokupljen ratom koji je bio u toku.

Džordž Vašington je izdao duple obroke ruma svim svojim vojnicima kako bi obeležio godišnjicu nezavisnosti 1778. godine, a 1781. godine, nekoliko meseci pre ključne američke pobede u bici kod Jorktauna, Masačusets je postao prva država koja je 4. jul proglasila zvaničnim državnim praznikom. .

Posle Revolucionarnog rata, Amerikanci su nastavili da obeležavaju Dan nezavisnosti svake godine, na proslavama koje su omogućile političkim liderima nove nacije da se obrate građanima i stvore osećaj jedinstva. Do poslednje decenije 18. veka, dve glavne političke stranke — Federalistička partija i Demokratsko-republikanci — koje su nastale, počele su da održavaju odvojene proslave četvrtog jula u mnogim velikim gradovima.

Bonus video:

(Espreso/History)