BIZARNI KANDIDATI NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA U KOLUMBIJI: Ovo je HIT NAD HITOVIMA! (VIDEO)

U moru političkih, ekonomskih i vojnih problema koji su okupirali pažnju sveta, a koji se tiču pre svega Evrope, podjednako se zanimljive političke borbe vode i u Južnoj Americi gde je u toku bitka za poziciju predsednika Kolumbije.

Birači u Latinskoj Americi rijetko kada imaju priliku birati između kandidata koji se mogu opisati kao dosadne birokrate čije se političko delovanje svodi na niz već dobro poznatih fraza i floskula koje gotovo svaka prosečna osoba zapamti već nakon sedam dana predizborne kampanje.

Kandidati na izborima u Južnoj Americi gotovo uvek se mogu oceniti kao ljudi "na svoju ruku", osobe koje plešu između dve političke krajnosti. Da to bude slučaj i u Kolumbiji potrudili su se kandidati koji će se suočiti u drugom krugu predsedničkih izbora koji je zakazan za danas - Gustavo Petro i Rodolfo Hernandez Suarez.

Dve ideje, dve ideologije, dve krajnosti

Kao zemlja gde predsednik ima izuzetno veliki uticaj, predsednički izbori u ovoj državi dodatno su dobili na značaju naročito ukoliko se uzmu brojni socijalni i drugi problemi s kojima se ova država suočava.

Tokom prvog kruga predsedničkih izbora, kandidat Gustavo Petro osvojio je oko 40 posto glasova dok je Hernandez dobio podršku oko 28 posto građana ove države.

Rezultat prvog kruga izbora

Iako razlika deluje nedostižna, veliki broj kandidata u prvom krugu, ali i potpuno oprečne ideologije, razlog su zašto se u drugom krugu izbora teško nekome može dati uloga favorita. Ipak, uoči početka drugog kruga izbora postavlja se pitanje - kakvi su zapravo kandidati Petro i Hernandez?

Gustavo Petro (62) može se opisati kao dobro poznato lice na političkoj sceni Kolumbije još od devedesetih godina. U politiku je ušao kao pripadnik gerilskog pokreta "19. april", marksističko - lenjinističke organizacije koja je nastojala promijeniti izborni sistem u Kolumbiji za koji su smatrali da je korumpiran.

Organizacija je bila poznata po svom vojnom delovanju još od sedamdesetih godina, a učestvovali su u napadima na članove CIA-e, ambasade Hondurasa i Dominikanske Republike, a svoje delovanje su pokazali i kroz otmice brojnih diplomata uključujući i one iz SAD-a.

Petro je u tom periodu takođebio jedna od osoba "od ranije poznatih policiji", a proveo je i 18 meseci u zatvoru zbog optužbi da je krio oružje koje su gerilci trebali upotrebiti za napad na zgrade državnih institucija u Bogoti.

Nakon izlaska iz zatvora, Petro je svoju militantnu energiju kanalisao kroz političko delovanje te je još od devedesetih godina obavljao niz funkcija kao što su odborničke, senatorske, a bio je i gradonačelnik Bogote u periodu od 2012. do 2015. godine.

"Njegovo doba na funkciji gradonačelnika obeleženo je sukobima s vladom, a 2013. godine tužilaštvo ga je smenilo usled kontroverzne reforme odvoza smeća. Zabranjeno mu je da se kandiduje na funkcije narednih 15 godina. Međutim, 2020. godine Interamerički sud za ljudska prava usvojio je njegovu žalbu te su naveli kako mu je povređeno nekoliko prava uključujući garanciju nepristrasnosti, principe nadležnosti i pravo na odbranu", piše CNN.

Iako je dugo na političkoj sceni Kolumbije, Petro u javnosti nije nikada važio za lidera i osobu koja može voditi zemlju. Delom je to i zbog njegove gerilske prošlosti, ali i radikalnih ljevičarskih stavova koji se nisu uklapali u političku pozadinu konzervativne Kolumbije.

Ipak, otkako je izgubio na predjedničkim izborima 2018. godine i to upravo od predsednika države Ivana Duquea, Petro je okupio tim koji se može definirati kao spona između njegove levičarske ideologije i "establišmenta" odnosno vladajuće klase.

"Veći deo Petrove kampanje fokusiran je na politike koje za cilj imaju preraspodjelu bogatstva među stanovništvom Kolumbije s naglaskom na oporezivanje bogatih Kolumbijaca i obezbeđivanje posla za siromašne", piše agencija Gallup.

U trosatnom intervjuu za španski El Pais, Petro je još prošle godine pojasnio kako kao političke uzore vidi američkog političara Bernieja Sandersa te Brazilca Lulu da Silvu. Ipak, uprkos burnoj prošlosti, Petro je naglasio kako Kolumbiji nije potreban socijalizam već demokratija i mir.

"Prestao sam gledati na politiku kao kada sam bio mlad. Od mladog čovjeka koji je želio napraviti oružanu revoluciju do danas, mnogo se stvari dogodilo u svijetu i Kolumbiji. Potrebe kolumbijskog društva nisu da gradi socijalizam. Ipak, establišment ne želi promene. Obogaćen je ekonomskim modelom koji daje prioritet finansijskom sektoru i bazira se na vađenju nafte i uglja. U 2013. godini izvezli smo 40 miliona dolara kroz ove poslove. Međutim, taj novac se distribuira privilegovanoj ekonomskoj klasi, vlasnicima banaka i državnim kartelima. Zato oni žele više nafte i više neoliberalizma", rekao je Petro.

Mnogi analitičari ističu kako je rast popularnosti Gustava Petra dijelom i zbog celokupne situacije u svetu u poslednje dve godine. Pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini, ekonomska kriza, a i velika nezaposlenost (iznad 12 posto u februaru 2022. godine), navode se kao razlozi zašto je ovaj levičar postao čovek u kojem mnogi vide spas za Kolumbiju.

"U intervjuu za Blu Radio, Petro je rekao da bi njegov prvi čin kao predsednika bio uvođenje vanrednog stanja kako bi se riješio problem gladi. Prema statistikama, skoro 16 miliona ljudi u Kolumbiji živi s dva ili manje obroka dnevno", navodi se u analizi Americas Quarterly.

Ipak, mnogi ističu kako Petro upravo zbog svog karaktera ne bi bio baš najbolja osoba na čelu zemlje u trenucima kada su potrebne izuzetno ozbiljne reforme.

"On nije radikalni mislilac ni radikalni reformator. On je više nesposobni populista. Kada je bio gradonačelnik Bogote nije bio baš dobar u velikim promenama", rekao je Miguel Silva, osnivač kolumbijske konsultantske kuće Galileo 6.

Zvezda TikToka i kolumbijski Trump

Sve što se moglo reći o kandidatu koji okuplja levicu u Kolumbiji, za drugog kandidata na izborima Hernandeza vredi potpuno suprotno.

Rodolfo Hernandez (77) u javnosti je bio poznat kao inžinjer koji se ostvario kao preduzetnik što mu je donelo status milionera. Baš zbog oružanih sukoba između gerile i vlade u Kolumbiji, Hernandez je jedan od onih koji je na vlastitoj koži osetio kako su ti sukobi zapravo bili brutalni.

Njegovog oca kidnapovali su pripadnici FARC-a (Revolucionarne oružane snage Kolumbije), a 2004. godine kidnapovana je i njegova kćerka. Tijelo nikada nije pronađeno, a pretpostavlja se kako su je ubili pripadnici gerilske grupe ELN (Nacionalna oslobodilačka vojska Kolumbije).

Kada je ušao u politiku, pre svega se definirao kao finansijer Kolumbijske liberalne stranke gdje je finansirao kampanje kandidata stranke tokom devedesetih godina i na početku 21. stoljeća. Nešto kasnije, 2015. godine i sam se kandidirao na poziciju gradonačelnika Bucamarange.

Tokom mandata, platu je davao studentima, a već tada je prepoznao moć društvenih mreža pa je tako svakodnevno na Facebooku razgovarao s građanima, ali i gradskim vijećnicima s kojima je od prvog dana mandata bio na ratnoj nozi.

"Kao gradonačelnik dva puta je suspendovan sa funkcije - prvi put zbog šamaranja gradskog poslanika, a drugi put zbog kršenja kolumbijskih pravila o predizbornoj kampanji. Ipak, činilo se da nijedan incident nije umanjio njegovu popularnost u Bucamarangi. Ona se čak i povećala", piše Financial Times.

Iako se opisuje kao čovek iz naroda, njegov način političke komunikacije u najmanju ruku može se opisati kao čudan.

Pre svega, svoju političku kampanju bazirao je na priči o borbi protiv korupcije, ali se u međuvremenu upravo njegovo ime našlo u 38 sudskih predmeta koji se tiču upravo korupcije.

Također, ono što mu mnogi zameraju jeste i činjenica da je glasao protiv mirovnog sporazuma između FARC-a i Kolumbije te mnogi strahuju kako bi njegovim dolaskom na predsedničku funkciju Kolumbiju ponovno mogla zahvatiti spirala nasilja.

Kada je reč o političkim stavovima, mnogi ga, zbog političke nekorektnosti, porede s predsednikom Brazila Jairom Bolsonarom, a zbog načina komunikacije i sumnjive poslovne prošlosti česte su usporedbe i s Donaldom Trumpom.

Osim toga, Hernandez je u prošlosti javnost u Kolumbiji šokirao s brojnim izjavama koje pokazuju samo nivo političke nezrelosti koju poseduje ovaj 77-godišnji kandidat.

Naime, tokom razgovora s novinarima on je izjavio kako je sledbenik ideja velikog nemačkog mislioca Adolfa Hitlera. Kasnije, da bi ublažio štetu, Hernandez se ponovno oglasio u javnosti te je pojasnio kako je mislio na Alberta Einsteina, a ne na Hitlera.

Ipak, tu nije bio kraj njegovim kontroverznim stavovima. Osim šamaranja zastupnika, poređenja s Hitlerom, Hernandez je šokirao javnost i komentarima o ženama u Venecueli koje je opisao kao "fabrike za proizvodnju siromašne dece".

"Ove vrste komentara su odbojne, ali su odraz i dela kolumbijskog društva koje i dalje misli da žene trebaju ostati u kuhinji", rekla je jedna od stanovnica Bogote.

Osim uvreda, Hernandezov politički angažman karakterističan je i po tome što 24 sata sadržaj objavljuje i na društvenim mrežama. Naročito je interesantan spoj s TikTokom gde ga prati više od 600 hiljada ljudi pa su ga mnogi prozvali i kraljem TikToka.

"Voli kada ljudi prave memeove o njemu, jer mu to pomaže da postane viralan i da se poveže sa biračima na ličnom nivou koristeći humor", rekla je Silvana Amaya, analitičarka konsultantske kuće Control Risks.

Iz kratkog pregleda karijera dvojice kandidata, jasno se može vidjeti kako Kolumbiju u svakom slučaju nakon 19. juna očekuje period prilagođavanja na novu političku realnost. U slučaju pobjede Petra, ova južnoamerička država po prvi put će dobiti ljevičara za predsjednika što je samo po sebi izuzetno velika promjena ukoliko se uzme u obzir historija ove države.

Levičarske stranke preuzimaju jednu po jednu državu u Južnoj i Srednjoj Americi

S druge strane, pobeda Hernandeza bila bi možda politički manje turbulentna, ali karakter ovog političara i brojne afere bile bi jasan pokazatelj kako Južna Amerika dobija još jednog čoveka koji bi mogao biti izuzetno težak za saradnju kako sa susjednim državama tako i sa najvećim saveznikom - Sjedinjenim Američkim Državama.

U oba slučaja, populistička priča i jednog i drugog kandidata svakako da predstavlja predstavu za narodne mase uoči drugog kruga izbora.

Ipak, nakon što se izborna mesta zatvore, Kolumbija će i dalje ostati duboko podeljena zemlja koju ubija korupcija, siromaštvo, ali i jačanje narko kartela. Da li kandidati imaju snage i umeća da se izbore sa stvarnim problemima pokazaće vreme. Ono u Južnoj Americi uvek teče na pomalo drugačiji način u odnosu na druge delove planete.

(Espreso / Klix)