NESTAŠICE I GLAD: Cene hrane skaču, OPŠTI HAOS!

Ruski rat u Ukrajini sprečava žito da napusti “žitnicu sveta” i čini da hrana širom sveta postaje skuplja, preteći da pogorša nestašice, glad i političku nestabilnost u državama u razvoju.

Rusija i Ukrajina zajedno izvoze gotovo trećinu svetskih zaliha pšenice i ječma, više od 70 odsto suncokretovog ulja i veliki su izvoznici kukuruza. Rusija je glavni svetski proizvođač đubriva.

Cene hrane u svetu već su bile u porastu, a rat je pogoršao situaciju, sprečivši nekih 20 miliona tona ukrajinskih žitarica da dođu do Bliskog istoka, severne Afrike i delova Azije.

Sedmice pregovora o sigurnim koridorima preko kojih bi se žitarice prebacile iz ukrajinskih crnomorskih luka nisu donele znatan napredak, a postaju sve hitnije kako se približava letnja sezona žetve.

- Ovo treba da se desi u narednih nekoliko meseci ili će biti užasno - kazala je Ana Nagurni, koja proučava krizni menadžment na Univerzitetu u Masačusetsu Amherst i u odboru je Ekonomskog fakulteta u Kijevu.

Ona kaže da se 400 miliona ljudi u svetu oslanja na ukrajinske zalihe hrane. UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) predviđa da bi do 181 milion ljudi u 41 državi mogao biti suočen sa krizom snabdevanja hranom ili gorim nivoima gladi ove godine.

O ovoj situaciju se razgovara i u EU. Šef diplomatije EU Đuzep Borelj pozvao je Rusiju da deblokira ukrajinske luke i ocenio da je ruska blokada izvoza miliona tona ukrajinskog žita svojevrsni "ratni zločin".

Kakva je situacija?

Obično se 90 odsto pšenice i drugih žitarica sa ukrajinskih polja brodovima prevozi do svetskih tržišta, ali su zadržane zbog ruske blokade crnomorske obale.

Jedan deo žita se preusmerava kroz Evropu putem železnice, autoputeva i reka, ali to je kap u moru u poređenju sa pomorskim putevima. Pošiljke su akumulirane i zato što se ukrajinske železničke šine ne poklapaju sa onima nenih suseda na zapadu.

Ukrajinski zamenik ministra poljoprivrede Markian Dmitraševič zatražio je od zakonodavaca iz Evropske unije pomoć u izvozu još žitarica, uključujući i proširenje upotrebe rumunske luke na Crnom moru, gradnju većeg broja teretnih terminala na Dunavu i smanjenje papirologije za teretni prelaz na poljskoj granici.

Međutim, to znači da je hrana još dalje od onih kojima je potrebna.

- Sada morate da kružite oko Evrope da biste se vratili na Sredozemno more. To je zaista znatno povećalo cenu ukrajinskog žita - kazao je Džozef Glauber, viši istraživač i saradnik na Institutu za međunarodna istraživanja prehrambene politike u Vašingtonu.

Ukrajina je bila u stanju da izveze 1,5 do dva miliona tona žita mesečno otkako je počeo rat, a pre je izvozila više od šest miliona tona, kaže Glauber.

Ni rusko žito ne napušta Rusiju.

Moskva kaže da zapadnjačke sankcije uvedene bankarskoj i industriji prevoza onemogućavaju Rusiji da izvozi hranu i đubrivo i odvraćaju strane špediterske kompanije od poslovanja. Ruski zvaničnici insistiraju na ukidanju sankcija, kako bi se žito prevezlo do globalnih tržišta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi zapadnjački lideri kažu da sankcije ne dotiču hranu, prenosi Al Džazira.

Šta uključene strane govore?

Ukrajina optužuje Rusiju da granatira poljoprivrednu infrastrukturu, spaljuje polja, krade žitarice i pokušava da ih proda Siriji nakon što su Liban i Egipat odbili da ih kupe.

Satelitski snimci koje je krajem maja snimio Maksar Teknolodžis pokazuju brodove sa ruskom zastavom u luci na Krimu dok ih tovare žitom, a potom, nekoliko dana kasnije, isti brodovi pristaju u Siriji i iskrcavaju teret.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da je Rusija izazvala globalnu prehrambenu krizu. Zapad se slaže, a zvaničnici, kao što je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i američki državni sekretar Entoni Blinken, kažu da Rusija koristi hranu kao oružje.

Rusija ukazuje da se izvoz može nastaviti čim Ukrajina ukloni mine u Crnom moru i čim se bude moglo provjeriti da brodovi koji budu stizali ne nose oružje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obećao je da Moskva neće “zloupotrebiti” svoju pomorsku prednost i da će “preduzeti sve nužne korake kako bi osigurala da brodovi mogu slobodno napustiti luke”. Ukrajinski i zapadni zvaničnici sumnjičavi su u vezi ovog obećanja.

Turski ministar spoljniih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je kako je možda moguće da se kreiraju sigurni koridori bez potrebe da se očisti more od mina jer je lokacija eksplozivnih uređaja nepoznata.

Međutin, ostaju druga pitanja, poput onog hoće li osiguravajuće kuće ponuditi osiguranje za brodove.

Dmitraševič je kazao ministrima poljoprivrede u EU ove sedmice da je jedino rešenje da se porazi Rusija i deblokiraju luke.

- Nikakve druge privremene mere, kao što su humanitarni koridori, neće adresirati ovo pitanje - smatra.

Kako smo došli do ove tačke?

Cene hrane bile su u porastu i pre invazije, zbog faktora koji uključuju loše vreme i slabu žetvu koja je smanjila zalihe, dok se globalna potražnja povećala usled pandemije KOVID-a 19.

Glauber je naveo loše žetve pšenice prošle godine u SAD-u i Kanadi i sušu koja je osujetila prinos soje u Brazilu.

Takođe pogoršan klimatskim promenama, Rog Afrike se suočava sa jednom od najgorih suša u četiri decenije, dok je rekordno visoki toplotni talas u Indiji u martu smanjio prinose pšenice.

To je, zajedno sa porastom cena goriva i đubriva, sprečilo druge velike proizvođače žitarica da popune nastalu prazninu.

Ko je najteže pogođen?

Ukrajina i Rusija uglavnom izvoze hranu koja predstavlja osnov ishrane u zemljama u razvoju koje su najranjivije na porast cena i nestašice.

Države kao što su Somalija, Libija, Liban, Egipat i Sudan, umnogome se oslanjaju na pšenicu, kukuruz i suncokretovo ulje iz ove dve zaraćene zemlje.

- Teret nose veoma siromašni. To je humanitarna kriza, bez sumnje - kaže Glauber.

Osim pretnje glađu, porast cena hrane mogao bi da izazove i političku nestabilnost u takvim državama. To je bio jedan od uzroka Arapskog proleća i prisutna je bojazan da se isto ne ponovi.

Vlade zemalja u razvoju moraju ili da puste cene da rastu ili subvencionišu troškove, kaže Glauber. Umereno prosperitetna država kao što je Egipat, glavni svetski uvoznik pšenice, može da priušti da apsorbuje veće cene hrane, kazao je.

- Siromašnim zemljama kao što su Jemen ili države u Rogu Afrike će zaista biti potrebna humanitarna pomoć - naveo je Glauber.

Glad vreba u tom delu Afrike. Cene osnovnih namirnica kao što su pšenica i ulje za kuvanje u nekim slučajevima su duplo veće, pa i više od toga, dok su milioni grla stoke koje porodice koriste za mleko i meso uginuli. U Sudanu i Jemenu, rusko-ukrajinski sukob došao je povrh godina domaćih kriza.

UNICEF je upozorio na “eksploziju smrti dece” ako se svet fokusira samo na rat u Ukrajini i ne preduzme nešto.

UN-ove agencije su procenile da se više od 200.000 ljudi u Somaliji suočava sa “katastrofalnom glađu”, gotovo 18 miliona Sudanaca moglo bi iskusiti akutnu glad do septembra, a 19 miliona Jemenaca suočava se s nestašicom hrane ove godine. Cene pšenice su porasle u nekim od tih zemalja za čak 750 odsto.

- Sve je generalno postalo skupo. Bilo da je reč o vodi, o hrani, gotovo je postalo nemoguće - kaže Justus Liku, savetnik za sigurnost hrane u humanitarnoj grupi CARE, koji je nedavno posetio Somaliju.

U Libanu, pekare koje su imale razne vrste tankog hleba, sada prodaju osnovni beli tanki hleb, kako bi sačuvali brašno.

Šta se radi po ovom pitanju?

Nedeljama već generalni sekretar UN-a Antonio Guteres pokušava da osigura sporazum da se deblokira ruski izvoz žitarica i đubriva i dozvoli Ukrajini da šalje robu iz ključne luke u Odesi. Ipak, sporo napreduje.

Ogromna količina žitarica zaglavljena je u ukrajinskim silosima ili na farmama. A na putu su i nove zalihe – ukrajinska žetva zimske pšenice uskoro će biti aktuelna, čime se veći pritisak stvara na prostor za skladištenje, iako neka polja neće biti požnjevena zbog borbi.

Sergej Hrebcov ne može prodati brdo žitarica na svojoj farmi u regiji Donbas jer su transportne veze odsečene. Manjak kupaca znači da su cene toliko niske da je uzgoj neodrživ.

- Ima nekoliko opcija za prodaju, ali to je kao da je bacate - objasnio je.

Američki predsednik Džo Bajden kaže da radi s evropskim partnerima na planu da izgradi privremeni silos na ukrajinskim granicama, između ostalih i sa Poljskom – rešenje koje bi rešilo i problem različitih šina između Ukrajine i Evrope.

Ideja je da žito može da se prebaci u taj silos, a potom “u kamione u Evropi i dopremi ga do okeana pa dalje širom sveta.

- Ali, to zahteva vreme - rekao je Bajden.

Šta više košta?

Cene pšenice porasle su za 45 odsto u prva tri meseca ove godine, u poređenju sa prethodnom godinom, prema indeksu cena FAO-a. Cena biljnog ulja porasla je za 41 posto, dok su šećer, mleko, meso i riba takođe znatno skuplji.

Ova povećanja pokreću bržu inflaciju širom sveta, čineći namirnice skupljim i povećavši troškove za vlasnike restorana, koji su prisiljeni da povećaju cene.

Neke države reaguju pokušajem da zaštite domaće zalihe. Indija je ograničila izvoz šećera i pšenice, dok je Malezija zaustavila izvoz pilića, uzbunivši Singapur, koji trećinu živine dobija od svog suseda.

Međunarodni institut za istraživanje prehrambene politike kaže da ako nestašica hrane postane sve akutnija kako se rat odugovlači, to bi moglo dovesti do više izvoznih ograničenja koja bi dodatno podigla cene.

Još jedna pretnja je oskudno i skupo đubrivo, što znači da bi polja mogla biti manje produktivna jer farmeri štede, rekao je Stiv Metjuz iz Gro Intelidžens, kompanije za poljoprivredne podatke i analitiku.

Posebno su veliki nedostaci dve glavne hemikalije u đubrivu, od kojih je Rusija veliki snabdevač.

- Ako i dalje budemo imali manjak kalijuma i fosfata koji trenutno imamo, videćemo pad prinosa. To će tako biti bez sumnje u narednim godinama - rekao je on.

Bonus video:

(Espreso/Blic)