"MILIJARDA TAMO, MILIJARDA OVAMO!" Zapad zaratio i ne ODUSTAJE, kolika je CENA rata i ko će je PLATITI?

"Milijarda tamo, milijarda ovamo, i uskoro bude reč o pravom novcu", jedna je od fraza sa vrhunca Hladnog rata koje su se ugradile u američki politički jezik.

Dakle, kada su predsednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.

Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj poseti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.

Na konferenciji za novinare posle sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao "možete da računate na nas", pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.

Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog saveta sledeće nedelje.

U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Pre dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik ZelenskogAleksij Arestovič rekao je nemačkom listu "Bild" da je zabrinut da će EU trojka sa sobom doneti zahteve za predaju.

Već smo viđali neke nagoveštaje da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsednika da će "ukrajinski predsednik morati da pregovara sa Rusijom" izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli ona period "nakon što Ukrajina vojno pobedi".

Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da "ponizi" Putina – što je dovelo do naslova u "Mondu" koji je Makrona označio kao "nevoljnog saveznika Ukrajinaca".

Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vreme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamenu za prekid vatre, piše CNN.

Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gde se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.

Sada se priča da nemačka vojna oprema - od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane - možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju "Bilda" sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: "Ovo oružje iz Nemačke nam treba SADA". Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.

Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vreme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.

Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog meseca posebno kritičnim. Evropski savet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahteva jednoglasnost svih 27 članica, još uvek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu - posebno Danska i Portugal.

Nedelju dana nakon toga je samit NATO-a u Madridu gde se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati "suverenitet i bezbednost Rusije".

Bonus video:

(Espreso)