UMRO PRVI KIBORG NA SVETU: Pomerio je granice NAUKE, a iz ovog razloga je odlučio da postane potpuno ROBOTIZOVAN!

Britanski naučnik koji je postao "prvi potpuni kiborg na svetu" preminuo je u 64. godini.

Piter Skot-Morgan odlučio je da svoj život ne prepusti slučaju, nakon dijagnoze bolesti motornih neurona 2017. godine. Želeo je da pomeri granice onoga što nauka može da postigne, pa je odlučio da produži svoj život i postane potpuno robotizovan!

Njegova porodica je jutros na svom Tviter nalogu potvrdila vest o smrti.

-Sa slomljenim srcem, sve vas obaveštavamo da je Pitar umro mirno, okružen svojom porodicom i najbližima - napisali su.

-Bio je neverovatno ponosan na sve vas koji ste ga podržali i na njegovu viziju da promeni način na koji ljudi vide invaliditet - navodi se u obaveštenju.

Stanje dr Skot-Morgana počelo je da se pogoršava ranije ove godine, kada je izgubio mogućnost da zatvara oči.

-Možda se pitate zašto sam bio tako tih dva meseca. Neuobičajeno za MND, moje oči su prestale da se zatvaraju, postale su toliko suve da je moje upravljanje očima prestalo da radi -, tvitovao je u aprilu.

Avatar umesto lica

Svetski poznati "robo-čovek" prošao je niz neverovatno složenih i rizičnih operacija i procedura tokom svog puta ka prvom kiborgu.

Budući da nije mogao da pomera mišiće na licu, putem kompjutera je napravio avatara da umesto njega pokaziuje emocije koje Piter oseća. Ovo je uključivalo razvoj neverovatno živopisnog avatara, koji je u vidu animiranog lica Piteru dao mogućnost da se smeje, plače, namiguje, zeva...

Avatar je dizajniran tako da reaguje koristeći veštački inteligentni govor tela.

Takođe, obzirom na to da nije mogao da se pomera, koristio je tehnologiju koja mu je omogućila da malim pokretima očiju kontroliše kompjutere koji su ga okruživali, piše "Dejli mejl."

Bio je podvrgnut laringektomiji, što znači da je izgubio fizički glas, ali je na taj način izbegao dodatnu opasnost da mu pljuvačka potencijalno uđe u pluća, zbog svog stanja.

Dr Skot-Morgan je ranije označio ovaj tretman kao kraj Petera 1.0 i početak Petera 2.0.

On je potvrdio svoju laringektomiju na Tviteru, napisavši.

„Kući nakon 24 dana na intenzivnoj nezi. Sve medicinske procedure su sada završene i to je veliki uspeh. Moj mini ventilator koji me drži da dišem je mnogo tiši od Darth Vaderovog. Sav govor je sintetički, ali konačno ponovo zvuči kao moj glas. Pred nama je dug istraživački put, ali u odličnom raspoloženju."

Govoreći o svojoj tranziciji na svojoj veb stranici, rekao je: „Kada kažem „Petar 2.0“, mislim na „kiborga“.

- A kada kažem „kiborg“, ne mislim samo na nekog starog kiborga, razumete, već na daleko najnapredniji ljudski kibernetički organizam ikada stvoren za 13,8 milijardi godina.Planirano je da postanem prvi puni kiborg na svetu. Skoro sve na meni će se nepovratno promeniti - telo i mozak.

- Podrazumeva se da će sva moja fizička interakcija sa svetom postati robotizovana. I naravno, mojih postojećih pet čula će biti poboljšano. Ali što je mnogo važnije, deo mog mozga, i cela moja spoljašnja ličnost, uskoro će biti elektronski - potpuno sintetički - pričao je svojevremeno.

Kako je postao Kiborg?

Piter Skot-Morgan je prošao složeno putovanje, sa ciljem da produži svoj život suočen sa bolešću motornih neurona.

Napravio je avatar kako bi mogao da izrazi emocije nakon što su mu mišići lica otkazali.

Vrhunska invalidska kolica omogućavala su mu da se brzo kreće, stoji i leži ravno.

Laserska operacija oka dala mu je savršen vid pomoću kompjutera.

Tehnologija upravljanja očima omogućila mu je da upravlja računarima.

Sonda za hranjenje mu je ubačena direktno u stomak.

Na sličan način, kateter i torba za kolostomu brinuli su se o njegovim potrebama za toaletom.

Uklonjen mu je grkljan da bi sprečio da mu pljuvačka uđe u pluća.

Govorna kutija - sa njegovim unapred snimljenim govorom - govorila je umesto njega.

Bolest motornih neurona (ALS): Nema poznatog leka i polovina obolelih živi samo tri godine nakon dijagnoze Ne postoji lek za MND i bolest je fatalna, ali napreduje različitom brzinom kod pacijenata Očekuje se da ljudi sa MND žive dve do pet godina nakon što se prvi simptomi ispolje, iako 10 odsto obolelih živi najmanje 10 godina.

Bolest utiče na mozak i nerve. To izaziva slabost koja se vremenom pogoršava.

Slabost je uzrokovana propadanjem motornih neurona, gornjih motornih neurona koji putuju od mozga niz kičmenu moždinu, i donjih motornih neurona koji se šire na lice, grlo i udove.

Prvi put ju je otkrio 1865. godine francuski neurolog Žan-Martin Šarko, pa se otuda MND ponekad naziva Šarkotova bolest.

Simptomi

Slabost u skočnom zglobu ili nozi, koja se može manifestovati izletima ili poteškoćama u penjanju uz stepenice, i slabost u sposobnosti hvatanja stvari. Nejasan govor je rani simptom i kasnije se može pogoršati i uključiti poteškoće u gutanju hrane.

Grčevi ili trzaji mišića su takođe simptom, kao i gubitak težine zbog toga što mišići nogu i ruku postaju tanji tokom vremena.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam)