PRISUSTVO OCA NA POROĐAJU: Večita DILEMA roditelja, oglasile se ŽENE iz REGIONA - evo šta su imale da KAŽU! (FOTO)

Prisustvo budućih očeva porođaju je tema o kojoj su mišljenja i dalje poprilično različita. Njihova uključenost od samog početka trudnoće, od odlaska na prenatalne preglede, preko prisustva ovog trenutka i držanja bebe u ranim trenucima njenog života, ohrabruje tate da razviju dublji i intimniji odnos sa detetom, kao i sa majkom.

Podrška i snaga koju očevi mogu da pruže na porođaju, kao i svest o sopstvenoj ulozi roditelja i o svom doprinosu dobrobiti majke i bebe, može da ojača i osnaži veze unutar porodice

Ipak, čini se da se prisustvo očeva prilikom porođaja deli na dve grupe - one koji su za apsolutno "DA", i na one koji su za "NE, NIKAKO".

Najčešći razlog zbog čega očevi odbacuju ovu zamisao jeste strah. Neki se plaše da će se onesvestiti, neki strahuju od komplikacija koje se mogu zadesiti prilikom porođaja, neki ne žele da gledaju bol kroz koji žena prolazi, dok neki misle da će im se nakon toga izgubiti želja za odnosima sa partnerkom...

Međutim, mnogi muškarci koju su se odlučili na ovaj hrabri korak to iskustvo vide kao neprocenjivo, i smatraju da ne postoji mesto na kome bi radije bili dok se njihovo dete rađalo.

Takođe ne smemo izuzeti da poneke žene, ne žele da budući otac bude pored njih, šta više smatraju da će im partner samo smetati. Dok istovremeno, postoje buduće majke koje žele da ovaj magični trenutak dožive uz podršku. Pa samim tim, i pripadnice lepšeg pola možemo svrstati u dve iste grupe kao i muškarce.

Na društvenoj mreži Instagram, na profilu stranice Kritički objavljena su iskustva, mišljenja, strahovi i stavovi žena i mama (našao se i poneki budući tata), koji su se oglasili povodom prisustva očeva na porođaju.

Oglasile su se buduće mame, kao i žene koje su se porodile u Srbiji, regionu,i širom sveta - a evo šta su imale da kažu:

Jedna od korisnica društvene mreže koja je podelila svoj razgovor sa mužem na tu temu nam je potvrdila jedan od razloga zbog kojeg muškarci ne žele da prisustvuju tom činu. Kao i da postoje i žene koje nisu za takvo iskustvo.

- "Kada sam pitala muža da li bi prisustvovao porođaju ( iako ni sama nisam bila za to ) on je viknuo neee, i dalje rekao kako ne bi mogao da podnese da vidi mene u tom bolu, i da njega nekad boli kad ide na veliku nuždu, i da ne može da zamisli koliko su to muke i da on to ne bi izdržao da gleda."

Druga je podelila sličan stav, i navela da je rešila da ipak kroz porođaj prođe sama.

- "Joj, šta da kažem. Ja imam dečka sa kojim planiram porodicu, ali on je veliki paničar, mnogo gori od mene. Svakako da ne bih želela da se u tim trenucima stresiram i zbog njega jer bi on panično vrištao tamo dodajte joj ovo, guraj itd... Tako da ću ja sama da se porađam."

Oglasila se i žena koja kaže da nije razmatrala tu opciju sve dok njen muž nije sam izrazio želju da prisustvuje.

- "Nisam razmatrala tu opciju jer moj suprug ima strah od lekara i bolnice... Dok sam nije izrazio želju da prisustvuje. Porođaj je trajao dugo i bio je jako težak, a da on nije bio tu, bila bih sama sve te sate u sali. Mnogo mi je značilo što je tu. Emotivna podrška, osećaj sigurnosti, mogla sam da se koncetrišem, on se bavio tehničkim stvarima, podsećao me za disanje... Da nije bio uz mene, to bi ostalo samo jedno stravično traumatično iskustvo."

Dok druga smatra da bi bilo lepo kada bi očevi bili prisutni, osvrnuvši se na situacije u balkanskim bolnicama.

- "Bilo bi lepo da su očevi prisutni, ali neki porođaji se zakomplikuju... ako otac u takvim trenucima paniči ili pada u nesvest, medicinskom osoblju bi u tom slučaju bilo lakše bez njega u porodilištu. S druge strane, iskustvo rađanja u balkanskim bolnicama može biti traumatično zbog manjka osoblja i lošeg ponašanja prema majci - otac tu treba pomoći."

Još jedna se nadovezala povodom komplikacija i nemara lekara, i navela da smatra da partneri i te kako treba da prisustvuju.

- "Šta je sa komplikacijama gde su doktori nemarni i partner vam je potreban kao dokaz da ste dobili negu koja vam je potrebna. Nedavno se takav slučaj desio u porodilištu u Bihaću, BiH. Smatram da partneri i te kako treba da budu prisutni i da budu spremni na sve scenarije isto kao i majka koja se porađa. Kakav je to samo moliću mentalitet, majka da se porodi nema izbora, otac neka bira kako mu je volja."

Oglasila se i žena koja je završila srednju i visoku medicinsku školu, koja se kako kaže naslušala raznih priča i svašta doživela.

Ona je navela dva razloga zbog kojih muškarci ne prisustvuju porođaju.

- "Završila sam srednju i visoku medicinsku, i naslušala se raznih priča, svašta doživela... Ali zašto većina muškaraca nije prisustvovala porođaju: a) morali su da dočekaju goste i da spremaju slavlje, rodilo se dete; b) ako bude video ženu kako se porađa, ogadiće mu se i neće biti nikada više intimni... Šokirana sam i danas čujem ovakve priče u svom okruženju. Pogotovo pod b... Ljudi treba da nauče koliko znači mentalna i emocionalna podrška supruzi i majci (porodilji)."

Takođe se oglasila i jedna babica, koja se prisetila profesorke ginekologije i onoga što im je pričala.

- "Ja sam po struci babica i sećam se profesorke ginekologije koja nam je na istu temu rekla - naravno da će da prisustvuje, i treba da gleda, da vidi u šta me je uvalio. Svakako mislim da bi trebalo da budu prisutni, ukoliko to porodilja želi, naravno, emocionalna podrška mnogo znači u tim trenucima, to je nešto što iz iskustva mogu da kažem."

Svoje iskustvo je podelila i žena koja je išla u školu za trudnice u Beogradu, ali njen muž ipak nije prisustvovao pri tom porođaju, dok na sledećem jeste.

- "Škola za trudnice, BG, divna dula nas je spremala za porođaj, ali za prisustvo muža je rekla da dobro razmislimo jer možemo zauvek da mu postanemo odbojne. Da je muž prisustvovao možda mi porođaj ne bi trajao 14 sati i završio se hitnim carskim jer bih imala podršku pored sebe. Niko nije rekao da čovek mora da gleda sam izlazak bebe ako ne želi, pa ni majka taj deo ne vidi, bitno je da je tu. Drugi porođaj u Švajcarskoj - muž je bio tu i bilo ja divno iskustvo za oboje."

Oglasile su se i žene koje su porođaj imale u inostranstvu, a evo i kakva su iskustva one imale.

- "U Francuskoj postoji obuka za muževe da zapravo uz pratnju akušerskih tehničara ne samo prisustvuju porođaju nego i asistiraju porođaju svojih partnerki. Jedan kolega mi je pričao o tome, on je pomogao svojoj ženi da rodi obe ćerke i kaže da mu je to iskustvo promenilo život i iako više nisu zajedno razvili su iskreno i duboko prijateljstvo i partnerstvo u odgoju dece."

Evo kakva je situacija na Malti:

- "Na Malti je obavezno prisustvo. Na porođaju budu babica i muž. Lekar dolazi samo ako babica proceni da kreću komplikacije. Prelepo iskustvo za oboje, mnogo mi je značilo, jer sam se osećala sigurnije i opuštenije, mnogo intimna atmosfera. Slično kao porođaj kod kuće."

Svoje iskustvo je podelila i žena koja je porođaj imala u Švedskoj:

- "U Švedskoj i jeste obavezno, ako neki otac ne želi onda ga šalju na razgovor kod psihijatra. U Švedskoj sam se porodila pre četiri godine, jako težak porođaj, isto tako divno svo osoblje koje radi. Muž me je samo držao za ruku i bio tu, što je bilo dovoljno. Video je kroz šta prolazim. Nekako nas je to baš povezalo, i odgajamo dete zajedno. Apsolutno sve radimo zajedno i jednako."

U Austriji se očekuje da porodilja ima pratnju, a žena koja je imala porođaj u toj zemlji ju je uporedila sa situacijom u Srbiji, pa izrazila vidno nezadovoljstvo porodilištima u Beogradu.

- "U Austriji se očekuje da porodilja ima pratnju. U 99 odsto slučajeva je to muž, a ako on nije u mogućnosti onda majka, sestra, prijateljica, otac. Ukoliko niko nije sa porodiljom onda se ja mislim dodeli dula (žena obučena za pomoć i podršku porodilji)... a iskreno mi nisu jasne ove "tehničke" nemogućnosti da otac prisustvuje porođaju u Srbiji jer se u Austriji ne rade apsolutno nikakve provere i podrazumeva se da će beba posle 1-2-3 dana nakon otpusta iz bolnice provoditi dane i noći pored oca svakako. Druga je stvar što u Srbiji sama porodilja nema privatnost i porađa se u prostoriji u kojoj može da bude još 1-2 žene i njeni lekari, sestre i zamislite onda tu količinu ljudi ako je još tu i tri buduća oca. Ja sam lično u Srbiji gledala porođaj žene pored sebe na krevetu. Znači sve je na nivou od pre 150 godina. Ne postoje pristojni uslovi osim ako za to debelo ne platite. I to pričam o Bg. U ostalim gradovima u Srbiji ne postoji ni ta opcija da se radi bris itd.."

Oglasila se i žena koja je porođaj imala u Kini u vreme pandemije korona virusa:

- "Kina, vreme korone. Na porođaju je muž bio uz mene sve vreme, babica takođe. Definitivno ne bih mogla bez njega jer me je bodrio, pomagao, masirao leđa po uputu babice, pomagao oko kretanja, lopti, dodavao vodu i voće sve vreme, puštao muziku, podsećao na tipove disanja... Imala sam sreću pa je bilo samo 12 sati ukupnog porođaja s pucanjem vodenjaka, manje od 4 sata aktivnog sa blagim kontrakcijama, prelepo iskustvo. Nismo se odvajali! Plakali smo zajedno i mazili novorođenu bebu na mojim grudima, zajedno smo jeli večeru i zvali naše već sat nakon što se beba rodila. On je ostao sa bebom, ja sam otišla da se istuširam. Pošto ovde sestre ne rade taj posao već se podrazumeva da je neko od porodice sa ženom, on je čitavu noć presvlačio pelene, dodavao bebu za podoje. Bio je jako emotivan tih dana i rekao je da ne može da zamisli da neko to propusti. Zajedno smo se složili i žao mi je što neke žene zbog sistema moraju to da prođu same. Svako bi trebalo da ima pravo na svoj izbor."

Među svim pripadnicama lepšeg pola našao se i jedan muškarac iz regiona koji je podelio svoje mišljenje povodom ove teme, a ovo su njegove reči:

- "Moja devojka zna da u slučaju da mi postane žena da ću biti prisutan na porođaju. Mislim da je to pošteno prema samom sebi i prema ženi jer ona nosi zajedničko dete i među svim tim uniformisanim facama dok joj kroz telo prolazi bol, treba bar jedna faca da joj bude poznata."

Pogledajte ostala iskustva žena koje su objavljenje na ovoj Instagram stranici:

Prisustvo oca prilikom porođaja je širom sveta zastupljeno, na pojedinim mestima čak i obavezno, ali se čini da u Srbiji i regionu ova praksa još uvek nije zaživela.

(Espreso/Tamara Marić)