"MINSKO POLJE" KOJE BI MOGLO DA TRAJE GODINAMA: Zapad i Kijev žele da preusmere RUSKE MILIJARDE za OBNOVU UKRAJINE!

I Vašington i Brisel se zalažu za korišćenje ruske imovine zamrznute sankcijama za finansiranje ukrajinskog otpora ili obnovu zemlje, ali će to verovatno biti legalno minsko polje koje bi moglo da potraje godinama.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je prošle nedelje da je "apsolutno uveren da je ovo (sankcije) izuzetno važno, ne zamo za zamrzavanje ruske imovine, već i za omogućavanje konfiskovanja i stavljanja na raspolaganje za obnovu zemlje".

Potom je priznao da oduzimanje imovine sankcionisanih pojedinaca "nije tako jednostavno“ i da bi to verovatno bio "težak i dug proces“, dodajući da je naložio pravnoj službi Evropskog saveta da to ispita.

Njegovi komentari su usledili nedelju dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden pozvao Кongres da ubrza zakon o konfiskaciji i prodaji imovine sankcionisanih pojedinaca kako bi se "ona preumerila na izgradnju Ukrajine“.

Američka unija za građanske slobode, neprofitna organizacija koja ima za cilj da brani prava koja im daje Ustav SAD, upozorila je međutim da bi to bilo "neustavno". Slične rezerve u vezi sa planovima izneli su i drugi pravni stručnjaci.

"Potpuno logično"

- Кorišćenje zamrznutih rezervi Rusije za plaćanje odštete Ukrajini bilo bi potpuno logično - rekao je šef evropske diplomatije Đuzep Borelj.

Međutim, ostaje nejasno da li bi trajna zaplena i preraspodela zamrznutih sredstava bila legalna. Čini se da je Boreljov entuzijazam zasnovan na onome što on vidi kao presedan koji je napravljen kada je Amerika ranije ove godine oduzela sedam milijardi dolara zamrznute avganistanske imovine — od čega je polovinu namenila za humanitarnu pomoć Avganistancima pod talibanskim režimom, a drugu polovinu žrtvama terorističkog napada 11. septembra 2001. u Njujorku.

- Imamo novac u džepovima i neko mora da mi objasni zašto je to može da se izvede sa avganistanskim novcem, a ne može sa ruskim - rekao je Borell za FT.

Ali zaplena tih avganistanskih sredstava od strane administracije Džoa Bajdena bila je izuzetno kontroverzna - neki avganistansko-američki aktivisti i zapadni pravni komentatori su je okarakterisali kao krađu.

Takođe je zasnovana na skupu pravnih okolnosti koje su veoma specifične za Ameriku, u kojima je grupa porodica žrtava 11. septembra i pravnih zastupnika dobila pravo na odštetu od šest milijardi dolara od talibana pre deset godina.

Presuda se tada smatrala simboličnom, ali nakon što su talibani povratili kontrolu nad Avganistanom prošle godine, ona je postala polazna tačka za odluku Bele kuće o zapleni.

Još uvek ne postoji analogna odluka koja bi mogla da bude primer za slučaj zamrznutih rezervi Rusije, a Evropska komisija još nema nikakvo objašnjenje kako bi ta sredstva mogla biti legalno preraspodeljena.

Zamrznute stotine milijardi evra

- Ovde smo u nekoj vrsti teritorije bez presedana - naglasio je za "Juronjuz" Ijan Bond, direktor spoljne politike u Centru za evropske reforme (CER).

Ipak, dodao je on, postoje neki izgledi da bi Ukrajina na kraju mogla da "izvuče nešto novca iz ove zamrznute imovine".

- Ali to bi bilo zaista, zaista komplikovano i verovatno bi trajalo veoma dugo - naglašava.

Teoretski, imovina zamrznuta zbog sankcija mogla bi da ostane zamrznuta na neodređeno vreme. Odmrzavanje bi zahtevalo od sankcionisanog pojedinca ili entiteta da uspešno ospori nalog na sudu ili da žrtve pokrenu sopstvene pravne bitke da dobiju deo zamrznute imovine kao kompenzaciju.

U slučaju rata u Ukrajini, zapadne zemlje su sankcionisale i ruske državne agencije, zvaničnike i državne kompanije, kao i oligarhe i privatna preduzeća za koja kažu da su pomogla Moskvi da finansira i vodi svoju invaziju.

Teško je odrediti kolika je vrednost imovine u pitanju, iako se procenjuje da je 300 milijardi dolara (283 milijarde evra) deviznih rezervi ruske Centralne banke zamrznuto širom sveta.

EU je početkom aprila objavila da je njena radna grupa zamrznula sredstva u vrednosti od 29,5 milijardi evra, uključujući čamce, helikoptere, nekretnine i umetnička dela, i blokirala transakcije u vrednosti od oko 196 milijardi evra.

Velika Britanija je u međuvremenu saopštila da je zamrznula 500 milijardi funti (583 milijarde evra) od ruskih banaka ili preduzeća, od kojih su neka delimično u državnom vlasništvu, uz dodatnih 150 milijardi funti (175 milijardi evra) imovine oligarha i članova njihovih porodica.

Državna imovina naspram imovine pojedinaca

- Mislim da je Ukrajini ili pojedinim Ukrajincima koji su stradali u ovom ratu mnogo lakše da preduzmu akciju da se domognu državne imovine, jer postoji tako jasna veza između odluka i postupaka države i imovine koja je zamrznuta - objasnio je Bond.

Cela stvar postaje mnogo lakša ako Međunarodni krivični sud utvrdi da je Rusija počinila genocid ili zločine protiv čovečnosti.

- Ako ste ili ukrajinska država ili pojedinac iz Ukrajine i imate presudu Međunarodnog krivičnog suda koja kaže da vam je učinjena najozbiljnija greške koje može da napravi država, onda je malo lakše da krenete u sudski postupak - nastavio je Bond.

Ruska centralna banka navodno razmatra pravne radnje da povrati svoje devizne rezerve, iako će to otežati činjenica da se one drže u mnogo različitih jurisdikcija.

Prema Bondu, Brisel takve izazove čini posebno teškim.

- U slučaju EU, verovatno će se obratiti Evropskom sudu pravde. Iskustvo pojedinaca koji su ranije pokušali da ospore sankcije protiv sebe, obično u vezi sa podrškom terorizmu, je da je prilično teško pobediti u takvom slučaju. I biće vam izuzetno teško, čak i ako pobedite, da odmrznete svoju imovinu, jer ono što Кomisija teži da uradi u tim okolnostima je da, umesto vraćanja imovine, preformuliše osnovu za njeno zamrzavanje kako bi se ispunili predmeti koje je sud postavio - rekao je on.

Ali, iako evropske, američke ili ukrajinske vlasti mogu da pokrenu pravne bitke za konfiskuciju zamrznute državne imovine kako bi pomogle Ukrajini da se podigne iz pepela rata, nesumnjivo će biti mnogo teže tražiti imovinu oligarha i članova njihovih porodica.

- Prilično je teško dokazati vezu između kriminalnih radnji u Ukrajini i nečije jahte - istakao je Bond.

Konfiskacija

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ranije ove nedelje da će zemlji biti potrebno najmanje 600 dolara za obnovu. Vlada je nekoliko dana kasnije odobrila ukaz kojim se sva ruska imovina na teritoriji Ukrajine prenosi na državu, odnosno na Državno preduzeće "Nacionalni investicioni fond".

Premijer Denis Šmihal naveo je na svom Telegram kanalu da će Kijev uzeti sve što Rusija poseduje u Ukrajini i iskoristi to da ojača vojsku, podrži ljude i obnovi zemlju.

- I predsednik i vlada su više puta govorili da Rusija mora da plati za ono što je uništila u Ukrajini - poručio je Šmihal, prenosi Ukrinform.

On je dodao da Vlada nastavlja da radi sa međunarodnim partnerima kako bi imovina Rusije u drugim državama bila konfiskovana i prebačena za obnovu Ukrajine.

Bonus video:

(Espreso)