EVROPSKE ZEMLJE SE OKREĆU SKUPIM DOBAVLJAČIMA GASA, NOVA ENERGETSKA MAPA SVETA! Ove zemlje će DEBELO ZARADITI

Izvoznici nafte i gasa koji ranije nisu bili imali istaknuto mesto u globalnom energetskom poretku, kao što su Angola, Nigerija i Republika Кongo, sada se navode kao potencijalni igrači u budućem snabdevanju Evrope.

A evropske zemlje koje žure da se oslobode ruskog gasa okreću se pouzdanijim, ali skupim dobavljačima tečnog prirodnog gasa kao što su Кatar i Amerika.

Situaciju u Ukrajini pratite iz časa u čas putem našeg LAJV BLOGA!

Amerika i Rusija

Ovi potezi su deo borbe u Evropi da se odgovori na energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, piše "Vašington Post". Ruski predsednik Vladimir Putin se poslednjih dana obrušio na svoje zapadne neprijatelje prekidom isporuke prirodnog gasa Bugarskoj i Poljskoj zbog odbijanja da plate u rubljama.

Drugi veliki potrošači ruskog gasa, uključujući Nemačku i Italiju, pokušali su da uvere svoje građane da traže rešenja za slučaj da njihove zemlje budu sledeće na udaru.

Ali u skoro svakom scenariju, narednih 18 meseci biće mučno vreme za Evropu, jer se uticaji visokih cena osećaju sveta, a vlade se bore da napajaju svoje fabrike, greju domove i održavaju rad elektrana. U bliskoj budućnosti nema dovoljno alternativa koje će sprečiti velike ekonomske probleme u narednom zimskom periodu, u slučaju da Rusija prekine snabdevanje. Ovog meseca, na primer, nemačka centralna banka je upozorila da bi se ekonomija zemlje mogla da se smanji za dva procenta ako rat potraje.

- Ovo je veoma opasna igra koja se igra. Ne znam kako bi ovo trebalo da se završi. Čini se da će se završiti veoma loše i za Zapadnu Evropu i za Rusiju. Postoji ograničena količina prirodnog gasa. Niko neće moći brzo da proizvede više, bez obzira na fantazije u koje vlade žele da nas ubede - rekao je Edvard Čou, naučnik za energetsku bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije koji je ranije radio u industriji decenijama.

Ono što se dogodilo je iznenadno globalno preuređenje energetskih tržišta podstaknuto naglim preokretom Rusije. Za sada, evropsko tržište gasa postaje rasparčano. Italija može da se okrene Alžiru, Bugarska Grčkoj, a Poljska može da se okrene ka dugo planiranom proširenju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i gasovoda koji dolazi iz Norveške.

To je dramatično, neočekivano menjanje svetske energetske mape. Pre dva meseca Evropljani nisu mogli da zamisle da zatvore vrata ruskoj energiji, a sada je samo pitanje kada će se to desiti. I to se dešava brže nego što se moglo zamisliti, piše "Vašington Post".

Nemačka, ekonomski motor Evrope, za sada je posebno nespremna. Više od polovine njenog snabdevanja prirodnim gasom dolazilo je iz Rusije. Nemačka je to smanjila na 35 odsto nakon invazije, ali nije u dobroj poziciji da u skorije vreme potpuno eliminiše ruski gas. Nedostaje joj infrastruktura za uvoz, a samo tri nuklearna reaktora u zemlji su na mreži - ostalih 14 je zatvoreno nakon što je cunami pogodio nuklearni kompleks Fukušima u Japanu 2011. godine.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da očekuje da će njegova zemlja pasti u recesiju bez ruskog gasa.

- Shvatam ovo veoma ozbiljno - dodao je.

Ako zalihe prirodnog gasa naglo padnu, sledeći korak bi mogao biti racionalizacija.

Gas bi prvo krenuo u bolnice i domaćinstva, a preduzeća bi bila u riziku od gubitka struje. Zvaničnici i analitičari upozorili su da bi posledice mogle biti dublja recesija nego što je Nemačka centralna banka prognozirala ranije ove godine, pošto bi se fabrike zatvarale, stotine hiljada ljudi gubilo poslove i inflacija rasla.

Umesto da kupuje naftu i prirodni gas od Rusije — gde su troškovi proizvodnje veoma niski, a cevovodni transport jeftin — Evropa mora odmah da se okrene skupljim alternativama kao što je Amerika, koja do pre sedam godina uopšte nije imala kapacitete za izvoz gasa. Evropske kompanije moraju da dodaju 30 do 50 procenata na cenu samog gasa da bi tanker tečnog prirodnog gasa doputovao od Meksičkog zaliva do Evrope. Tada prazan brod mora da se vrati, što je ukupno 24 dana u tranzitu.

Evropske zemlje se kreću što je moguće brže u diversifikovanju svog snabdevanja, ali proizvođači energije ne mogu da prate korak. Projekat koji omogućava nove zalihe prirodnog gasa obično traje najmanje dve do četiri godine. Istovremeno, investitori mogu biti oprezni prema velikim, dugoročnim projektima za proizvodnju prirodnog gasa, jer vlade i preduzeća svakako uskoro planiraju prelazak na ekološki prihvatljivije vrste energije.

Ali uprkos svim pričama o tome da Evropa pojačava obnovljive izvore energije, to je takođe dugoročan napor koji komplikuju problemi sa lancem snabdevanja i sporovima u vezi sa životnom sredinom.

Cene obnovljive energije širom sveta, nakon otprilike dve decenije pada, porasle su tokom protekle godine, a u Evropi je malo prostora za brzo dodavanje novih kupaca obnovljivih izvora energije.

Španija je primer regulatornih prepreka koje takođe stoje na putu brzom prelasku na druge oblike energije. Postoji više od 70 gigavata solarne energije koja čeka da bude raspoređena tamo. Ali proces pokretanja je užesno spor, jer su dozvole odobrene za samo 20 odsto tih solarnih instalacija.

Roberto Cingolani, ministar zadužen za italijansku energetsku tranziciju, rekao je u intervjuu da se Italija bori da postigne sporazume sa nizom afričkih zemalja i da se sada nada da će do proleća 2024. biti energetski nezavisna od Rusije.

- To je velika promena, pomeranje centralne mase sistema ka jugu. Mislim da je cela Evropa shvatila da zavisiti uglavnom od jedne zemlje, jednog dobavljača, nije baš pametan stav - rekao je Cingolani, koji je prošle nedelje putovao u Angolu i Republiku Кongo.

On je dodao da je Italija u boljoj poziciji od drugih zemalja Evropske unije da se nosi sa tranzicijom, jer već ima dva gasovoda za Afriku i još jedan koji ide na istok prema Azerbejdžanu. Ali on je rekao da će planu za vanredne situacije biti potrebno neko vreme da se sprovede u delo i da bi zemlja bila u problemu ako bi Rusija iznenada prekinula snabdevanje.

Prema takvom scenariju, od italijanskih potrošača bi se moglo tražiti da smanje upotrebu klima uređaja. I kompanije bi se mogle suočiti sa prekidima u snabdevanju energijom.

Jedna stvar koja bi mogla da ublaži pritisak na zemlje koje su veliki potrošači energije bilo bi usporavanje svetske ekonomije. Najnovija blokada u Кini radi suzbijanja korona virusa verovatno je smanjila svetsku potražnju nafte za milion barela dnevno, što otežava Pekingu da pritekne u pomoć Moskvi. Međunarodni monetarni fond je procenio da će svetska ekonomija ove godine usporiti za 3,6 odsto.

Ovo je takođe doba godine kada bi Evropa trebalo da gradi skladišta gasa. Prošle godine, rusko smanjenje snabdevanja je otežalo preživljavanje zime. Ako bi Rusija prekinula sve svoje tokove gasa, najteže pogođene zemlje bile bi Nemačka, sa trenutno punim skladištem od samo 33,5 odsto, Italija sa 35 odsto i Mađarska sa 19,4 odsto.

Gde će sve ovo ići zavisi od sledećih poteza Кremlja. Rusija se u velikoj meri oslanja na prihode od gasa i nafte, i sama bi sebi nanela ekonomski udarac zavrtanjem slavine za glavne evropske ekonomije. Istovremeno, evropski kupci su već obećali da će u potpunosti završiti sa ruskim uvozom do 2027. Sposobnost Rusije da koristi svoju moć nad protokom energije kao ekonomsko oružje protiv Evrope samo će se smanjiti. Neki analitičari sugerišu da bi to moglo da podstakne Rusiju da sada upotrebi to oružje, dok još ima uticaj.

Sve ovo stvara nove prilike u Alžiru i drugim afričkim zemljama.

Alžir je već izvozio gas u Evropu pre nego što je izbio rat. Šalje ga cevovodom u Italiju i Španiju. Alžir takođe ima dodatne kapacitete u objektima koji pretvaraju prirodni gas u tečnost pogodnu za transport. Postojali su brojni problemi koji su sprečavali veći izvoz, uključujući zabrinutost da neće ostati dovoljno energenata za domaću potrošnju kako nacionalna ekonomija raste, kao i geopolitičku uzdržanost oko previše bliskog povezivanja sa Evropom.

Ali prva stvar koja sputava Alžir i druge afričke zemlje koje sede na velikim rezervama prirodnog gasa je to što je Evropa preferirala gas iz Rusije, koji je bio jeftiniji i lakše dostupan. Evropa je u ruskom gasu takođe videla lakši put ka prelasku na obnovljive izvore energije, jer nije zahtevao velika nova ulaganja u gasovode i drugu infrastrukturu u zemlji i inostranstvu.

Afrika već dugo želi da razvije svoje rezerve prirodnog gasa, ali investitori su bili skeptični, govoreći da je preteško, predaleko, preskupo. Ta računica se promenila. Ovo je trenutak za Afriku, zaključuje "Vašington Post".

(Espreso / Blic)