DOLAR RASTE VEĆ 4 NEDELJU ZAREDOM! Ojačao u odnosu na evropsku valutu

Na svetskim je tržištima vrednost dolara porasla četvrtu nedelju zaredom, pa je u jednom trenutku dostigla najviši nivo u 20 godina jer je sve jasnije da će američki Fed agresivno zaoštriti monetarnu politiku kako bi suzbio inflaciju. Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skočio je prošle nedelje 1,75 odsto, na 102,94 boda, a u jednom je trenutku dosegnuo i 103,93 boda, najvišu razinu od 2002. godine, piše See Biz.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao 0,9 odsto, na 129,70 jena.

Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra potonula 2,2 odsto, na 1,0550 dolara. U jednom je trenutku potonula na 1,0470 dolara, najniži nivo u poslednjih 5 godina.

Tokom aprila dolar je ojačao 4,8 odsto, što je njegov najveći mesečni dobitak od početka 2015. godine.

To je posledica signala iz američke centralne banke da će agresivno zaoštriti monetarnu politiku kako bi suzbila inflaciju, koja se kreće na najvišim nivoima u poslednjih 40 godina.

Fed je na sednici u martu povećao kamatne stope po prvi put od 2018. godine, za 0,25 postotnih bodova, a već u maju verovatno će ih povećati za 0,50 postotnih bodova i najaviti plan za smanjenje goleme bilance.

Deo analitičara očekuje da će Fed za 0,50 postotnih bodova povećati kamatne stope i na sednicama u junu i julu.

Na tržištu novca sada se procenjuje da će kamata na Fedove fondove do kraja godine dosegnuti 2,83 odsto, sa sadašnjih 0,33 odsto.

Evro prema dolaru pao za 4 odsto

S druge strane, japanska centralna banka još će neko vreme voditi popustljivu monetarnu politiku kako bi podržala oporavak privrede uprkos jačanju inflacijskih pritisaka.

Zbog toga je kurs dolara prema jenu prošle nedelje u jednom trenutku skočio na 131,24 jena, novi najviši nivo u 20 godina.

Cena evra prema dolaru skliznula je, pak, na najniži nivo u pet godina. Evropska je valuta pod pritiskom od početka ruske invazije na Ukrajinu jer su ulagači zabrinuti zbog energetske sigurnosti Evrope, visoke inflacije i usporavanja privrednog rasta.

Kurs evra prema dolaru pao je u aprilu 4,5 odsto, što je njegov najveći mesečni gubitak od januara 2015. godine.

Podršku dolaru, koji slovi za sigurno utočište kapitala u nesigurna vremena, pruža i pad svetskih berzi četiri nedelje zaredom. Berze su pod pritiskom jer je razdoblje jeftinog novca završeno, s obzirom da centralne banke počinju povećavati kamatne stope, ali i da se oporavak najvećih svetskih privreda usporava.

Prošlog nedelje je objavljeno da je bruto domaći proizvod (BDP) SAD-a u prvom tromesečju pao 0,4 osdsto u odnosu na prethodni kvartal, što je prvi pad privrede od kratke, ali duboke recesije u jeku koronakrize pre gotovo dve godine.

Eurostatov izveštaj pokazao je, da je sezonski prilagođeni bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije u prvom tromesečju porastao 0,4 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, što predstavlja blago usporavanje rasta. Ulagači se plaše značajnijeg usporavanja u tekućem tromesečju zbog rata u Ukrajini.

Ulagače zabrinjava i usporavanje rasta kineske privrede jer su zbog širenja koronavirusa već nedeljama 'zatvoreni' Šangaj i neki drugi gradovi. U petak je, u Pekingu zatvoren dodatni broj radnji i obrta, stambeni blokovi su pod strogim merama izolacije, a vlasti nastoje otkriti što više kontakata zaraženih.

(Espreso)