SLANJE TEŠKOG ORUŽJA U UKRAJINU: Zapad obećava, a to bi moglo da postane PROBLEM

Slanje teškog naoružanja Ukrajini iz zemalja NATO-a logistički je izazov, na papiru doduše umeren, ali bi, ako se sukob otegne, moglo postati sve teže jer su za njegovo korišćenje potrebni obuka, municija i održavanje, rekli su stručnjaci.

Sledeći primer Francuske, Velike Britanije, SAD-a i Češke, Nemačka je u utorak objavila da će Ukrajini poslati tenkove Gepard.

Ukrajina već dugo traži teško oružje

Pomoć, koju Kijev već dugo traži, šalje se dok ruska vojska polako napreduje u Donbasu, na istoku, i na jugu zemlje. U tom kontekstu slanje teškog naoružanja značajan je poticaj ukrajinskim snagama, rekao je Léo Péria-Peigné s francuskog Instituta za međunarodne odnose (Ifri).

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

To kratkoročno jačanje kapaciteta u ovoj fazi ima prevagu pred srednjoročnim logističkim faktorima koje ipak treba uzeti u obzir, dodao je.

Za sada se oni čine umerenima. "Ukrajincima je bilo lako uzeti opremu sovjetskog ili ruskog porekla jer su za to obučeni", objasnio je francuski vojni izvor.

Tri faktora su ključna

Kad je reč o zapadnoj opremi, u obzir treba uzeti tri stvari: prva je obuka jer se opremom treba znati koristiti u tehničkom, ali i taktičkom smislu jer se s nekom opremom menja taktika, rekao je izvor.

Francuski tenkovi Cezar su na primer jednostavni za korišćenje, no situacija je složenija kad je reč o Gepardima za koje je potrebna obuka od nekoliko nedelja, rekao je vojni inženjer Marc Chassillan, stručnjak za tenkove i oklopna vozila.

Nemački tenkovi Marder ne bi, s druge strane, trebali biti problem. Zapadnjaci ne misle slati opremu za koju trebaju višemesečna obuka i velika logistička potpora kao što su američki tenkovi Abrams.

Drugo pitanje su distribuija municije, ljudski resursi i održavanje opreme.

Složeno pitanje logistike

Péria-Peigné misli da je logistika složeno pitanje, ali možda manje nego u nekim drugim zemljama koje nemaju industrijski potencijal kakav ima Ukrajina koja poseduje infrastrukturu i znanje koji nisu zanemarivi kad je reč o vojnim vozilima i teškoj industriji.

"Ako se saradnja između evropskih industrija i ukrajinske vojske bude odvijala bez zastoja, ne bi trebalo biti posebnih problema ni kad je reč o održavanju", rekao je.

Po mišljenju Carla Masale, stručnjaka za obranu sa Univerziteta Bundeswehra u Münchenu, pitanje održavanja ne treba odmah razmatrati. "Ako Ukrajinci mogu koristiti Mardere tri nedelje, to je bolje nego ništa", rekao je za Deutsche Welle.

Problem sa municijom

Ostaje pitanje municije koje bi u slučaju dugog trajanja sukoba moglo postati goruće.

"Ako se sukob otegne, rizik od manjka municije nije isključen, pe svega kad je reč o topovima Cezar", rekao je Jean-Pierre Maulny, zamenik direktora Instituta za međunarodne i strateške odnose (Iris).

No Australija, Kanada i SAD najavili su slanje topničkih granata od 155 mm, istog kalibra kao i za Cezar.

To se pitanje postavlja i za Mardere, koji zavise o municiji koje se proizvodi u Švicarskoj. Ona je uložila veto na slanje švajcarskog oružja preko Nemačke.

Pitanje kombinovanja opreme

Postavlja se i pitanje kombinovanja te opreme, rekao je francuski izvor. "Kada u jednoj topničkoj postrojbi imate opremu ruskog, američkog, nemačkog, itd. porekla, teško je u isto vreme svime time upravljati."

Kako god bilo, ako se borbe još više intenziviraju, obećana oprema mogla bi ubrzo biti nedovoljna. Sadašnjim ritmom potrošnje ona ne bi potrajala više od mesec i po, smatra Chassillan.

( Espreso / Index.hr )