ZAŠTO UKRAJINA ŽELI DA SE PRIDRUŽI EU? Načinjen prvi ZVANIČNI korak ka tome, RUSKA INVAZIJA samo UČVRSTILA odluku!

Ukrajina se nada da će postati zvanični kandidat za članstvo u EU već u junu.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

U ponedeljak 18. aprila, predsednik Zelenski predao je popunjen upitnik šefu ukrajinske delegacije u Evropskoj uniji Matiju Masikasu, opisavši to kao „zvanični korak Ukrajine na putu do EU".

„Naš narod se odavno mentalno oseća kao deo Evrope", izjavio je Zelenski.

Ali Ukrajina se često predstavlja kao zemlja koja se u istoriji kolebala između želje za jačom integracijom sa Zapadnom Evropom i ostanka u ruskoj orbiti.

Zašto onda Zelenski želi da ona postane deo EU?

'Moderna' Ukrajina

„Narod Ukrajine je ujedinjen oko ovog cilja - da se oseća ravnopravnim, da se oseća delom Evrope, da se oseća delom Evropske unije", rekao je Zelenski.

Dobijanje formalnog statusa kandidata za EU otvorilo bi „neprikosnovene prilike" za obnovu i modernizaciju Ukrajine posle rata, dodao je on.

„Pregovaramo sa zemljama na bilateralnom planu i sa međunarodnim finansijskim institucijama da podrže program obnove naše zemlje."

Dodao je da će uključiti globalne kompanije koliko god je to moguće.

„Ali nas prevashodno zanima stvaranje radnih mesta i dodate vrednosti u Ukrajini."

Prema Evropskom parlamentu, EU čini više od 40 odsto međunarodne trgovine Ukrajine.

Ali oni imaju mnogo više bliskih veza.

Ukrajinskim državljanima dozvoljeno je da ulaze u EU bez podnošenje zahteva za vizu od 2017. godine.

Od 2015. godine, više od 11.500 ukrajinskih studenata učestvovalo je u programu studentske razmene Evropske unije Erazmus.

Pomoć Evropske unije Ukrajini poprima još nekoliko oblika, od direktne podrške malim i srednjim preduzećima, novca za prelazak na zelenu energiju i ekonomske pomoći za ublažavanje posledica pandemije.

Političke veze i slobodna trgovina između Ukrajine i EU definisane su u sporazumu Evropske unije i Ukrajine o pridruživanju, koji je uspostavio pravila saradnje u oblastima kao što su energetika, saobraćaj i obrazovanje.

On od Ukrajine traži i da sprovede reforme i poštuje demokratske principe, ljudska prava i vladavinu zakona.

Sporazum je prvobitno odbila pro-ruska vlada bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, što je bila odluka koja je dovela do masovnih protesta 2014. godine i završila se svrgavanjem lidera, koji je potom pobegao u Moskvu.

Između Rusije i Zapada

Napetosti u Ukrajini po pitanju odnosa sa Rusijom i Zapadom vidljive su mnogo godina.

Ukrajina je stekla nezavisnost posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Koreni Evropske unije sežu sve do Rimskog ugovora iz 1957. godine kada je blok (koji se tada zvao Evropska ekonomska zajednica) imao šest članica.

Do 1993. godine, on se proširio na 12 zemalja (Velika Britanija bila je među potpisnicima prvobitnog Mastriškog ugovora, ali je u međuvremenu napustila EU).

Austrija, Finska i Švedska pridružile su se 1995. godine, a njeno najveće proširenje desilo se 2004. godine i podrazumevalo je baltičke države i nekoliko istočnoevropskih zemalja.

Poslednji talasi proširenja bili su 2007. godine (Bugarska i Rumunija) i 2013. godine (Hrvatska), kada se članstvo u EU proširilo još više na istok.

Ukrajina se našla na radaru EU posebno nakon 2004. godine, kada je niz masovnih protesta poznatih kao Narandžasta revolucija doveo do promene vlade posle tvrdnje o masovnoj krađi izbora.

Nova administracija bila je izrazito više pro-evropski nastrojena od one svrgnute s vlasti.

„Ukrajina je evropska demokratska zemlja", izjavio je predsednik Viktor Juščenko, pobednik izbora 2004. godine.

Ali on je izgubio na izborima 2010. godine od Janukoviča, koji je želeo da uspostavi tešnje veze sa Rusijom.

Janukovičevo odbijanje sporazuma kojim se stvaraju bliže veze sa EU dovelo je do masovnih protesta i okupacije kijevskog trga Majdan (Nezavisnost), otpočevši talas građanskih nemira koji su postali poznati kao Euromajdan.

Nakon što je Janukovič svrgnut sa vlasti i pobegao u Moskvu, Rusija je izvršila odmazdu zauzimanjem ukrajinskog poluostrva Krim i podrškom separatističkim grupama u Istočnoj Ukrajini.

Tako je došlo do otcepljivanja dve regije poznate kao samoproglašene republike Donjeck i Lugansk.

To su visoko industrijalizovane oblasti koje su se nalazile u središtu rudarske i železarske industrije u Ukrajini.

One su zadržale bliske veze sa Rusijom zato što su tokom istorije mnogi radnici koji su dolazili da popune radna mesta u tim industrijama bili građani koji govore ruski a poticali iz svih delova Sovjetskog Saveza.

Ruska invazija

Zelenski kaže da je ruska invazija na Ukrajinu 24. februara samo učvrstila podršku daljoj integraciji sa EU, umesto da je naruši.

On je rekao da je pridruživanje Ukrajine bloku „sastavni deo" njegove „strateške vizije" za budućnost zemlje.

Lideri EU izrazili su podršku ukrajinskim ambicijama.

Ali oni se nisu obavezali ni na kakav vremenski raspored, a eksperti su izrazili skepsu prema ubrzavanju procesa - za koji su obično potrebne čitave godine da bi se dovršio.

Uz to, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska već su zemlje sa statusom kandidata.

Ukrajina, Gruzija i Moldavija podnele su zahteve za kandidaturu posle ruske invazije.

Zelenski je priznao da je svaka zemlja koja se učlanila u EU prošla kroz isti postupak kao i Ukrajina, ali „njima su bile potrebne godine" da popune upitnik.

„Mi smo ga popunili za nešto više od nedelju dana. Ubrzo ćemo dostaviti drugi deo odgovora. A nadamo se da će reakcija Evrope na to biti brza."

Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrej Jermak izjavio je da se zvaničnici u njegovoj zemlji nadaju da bi status mogao da bude odobren nakon zasedanja Evropskog saveta u junu, dodajući da bi pregovori „trebalo da se održe po ubrzanom postupku."

Bonus video:

(Espreso/BBC)