MARIN LE PEN JE PONOVO IZGUBILA: Šta to znači za EVROPU?

Marin Le Pen ponovo nije pobedila na predsedničkim izborima u Francuskoj. Da je uspela to bi bilo prvi put u istoriji da jedna žena uđe u Jelisejsku palatu, kako je sama ukazala početkom aprila na skupu u Perpinjanu na jugozapadu Francukse.

Francuska desničarka koja je godinama radila na ublažavanju svog ekstremnog imidža – a i nasleđa - ipak nije odnela pobedu na ključnim predsedničkim izborima u zemlji za koje su analitičari već “prorekli” da će imati ogromne posledice po sudbinu čitave Evrope.

Ni treća sreća

Protekli burni izbori u Francuskoj bili su treći pokušaj 53-godišnje Marin Le Pen da osvoji predsedničku fotelju, ali je ponovo izgubila od rivala Emanuela Makrona, koji je vodio zemlju od 2017.

Evropska unija je definitivno odahnula. Le Pen ima potpuno drugačiju viziju Evropske unije i uloge Pariza u bloku, a smatra se da bi njena bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – kojeg je posetila 2017. – kao i fokusiranost na ekonomske probleme poput rastućih troškova života i cena energenata samo pogoršala rat u Ukrajini.

Evropa po Le Penovoj

Program Le Penove je duboko evroskeptičan. Ona želi da povrati ono što naziva francuskim suverenitetom. Ranije je to uključivalo napuštanje EU i ukidanje valute evra, ali se od tada ublažila svoju politiku kako bi proširila biračku bazu.

Za razliku od kampanje iz 2017, Le Penova se sada zalaže za ostanak u bloku kako bi se on "reformisao iznutra“. Ona ima ideju da nacionalnu državu stavi iznad Brisela, što nagoveštava pet godina haosa u evropskim institucijama. Promoviše favorizovanje francuske robe, više protekcionizma i manje slobodnog tržišta.

Le Penova želi da sarađuje sa svojim evroskeptičnim saveznicima u Mađarskoj i Poljskoj i smatra da je "francusko-nemačka osovina EU kvazi-fiktivna“. Ona ipak insistira na tome da "ne gaji neprijateljstvo prema nemačkoj naciji" i poziva na "jačanje" odnosa između dve zemlje u oblastima obrazovanja i kulture.

Francuzima je obećala da će "novac vratiti iz Brisela" i tako omogućiti bolji standard u zemlji. Le Penova želi da doprinos Francuske budžetu EU smanji za pet milijardi evra i poziva na manju nadležnost Evropske komisije. Ona više ne traži da Francuska napusti Šengen zonu ali želi da se granična kontrola privremeno ponovo uspostavi kako bi se zemlje primorale na pregovore o novom sporazumu.

O NATO i Rusiji

Le Penova želi da povuče Francusku iz integrisane komande NATO-a.

- Ne bih stavila naše trupe ni pod integrisanu komandu NATO-a ni pod buduću evropsku komandu - rekla je.

Osudila je ruski napad na Ukrajinu, ali kaže da bi Moskva ponovo mogla da bude saveznik Francuske i Evrope posle rata. Ona je takođe pozvala na približavanje NATO-a i Rusije, navodeći da će bolje veze sa Moskvom biti u interesu Francuske, Evrope i SAD, da se zaustavi jačanje veza Кine i Rusije.

U ranijem intervjuu za "Rojters" sebe je nazvala "golistom“, po ratnom lideru Šarlu de Golu, i rekla da će voditi spoljnu politiku na jednakoj udaljenosti od Vašingtona i Moskve.

Le Pen o Srbiji

Srbija i Francuska imaju dugu tradiciju diplomatskih odnosa i za Beograd je uvek bilo bitno ko će biti vladati u Parizu.

A Le Pen je umela više puta da govori ono što mnogi u Srbiji žele da čuju, a to je da Kosovo nije trebalo da postane nezavisno. Tokom prethodnih izbora 2017. poručila je da će, ako pobedi, poništiti priznavanje nezavisnosti Kosova – to ovog puta nije govorila, a pos vemu sudeći i neće imati priliku da ostvari svoje obećanje.

- Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi. Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi - rekla je tada Le Pen, koja je pretrpela velike kritike Albanaca zbog svojih izjava.

Ona, međutim, nije oduševljena idejom Srbije u Evropskoj uniji iz prostog razloga što ne voli samu EU.

- Kao što znate, mi se borimo protiv političkog sistema koji predstavlja EU i, shodno tome, principa proširenja koji je pre svega proces prenosa suvereniteta i razvodnjavanja identiteta. Štaviše, s obzirom na totalitarne ekscese funkcionisanja EU, ne verujem da Srbija ima interes da se integriše u ovaj sistem koji ignoriše nacionalni suverenitet – rekla je ranije u intervjuu za “Novosti”.

O imigraciji i islamu

Okončanje "nekontrolisane imigracije" putem referenduma takođe je prvo na listi dnevnog reda koju je postavila Le Penova. Iako više ne traži okončanje dvojnog državljanstva, ona planira da oteža migrantima da se nastane ili dobiju pomoć.

Ona želi da okonča spajanje porodica i protera sve strane delinkvente ili zločince. Le Pen nastoji da oteža i dobijanje francuskog državljanstva, ukidajući državljanstvo po rođenju. Njen program dozvoljava diskriminaciju između francuskih državljana i migranata, rezervišući socijalnu pomoć za Francuze i dozvoljavajući pristup nedržavljanima tek nakon pet godina rada.

Druga tačka njenog dnevnog reda je "iskorenjivanje islamističke ideologije“. Le Pen nastoji da uvede zabranu nošenja hidžaba u javnosti širom zemlje.

Ko je Marin Le Pen

Rođena u avgustu 1968. godine, Le Penova se u memoarima priseća da je eksplozija bombe u porodičnom stanu kada je imala osam godina bila njeno političko buđenje. Sa diplomom iz krivičnog prava, Le Penova se 1998. pridružila očevoj stranci koja je tada nosila ime Nacionalni front.

Obavljala je funkcije regionalnog, opštinskog i poslanika u Evropskom parlamentu. Potpredsednica stranke postala je 2003. a osam godina kasnije nasledila je oca na mestu šefa Nacionalnog fronta. Devet godina kasnije je na predsedničkim izborima zauzela treće mesto.

Le Penova se često distancirala od stavova svog oca, koji je nekoliko puta osuđivan zbog govora mržnje. Ona ga je izbacila iz stranke 2015. a 2018. čak je preimenovala stranku u Nacionalni skup, u daljem pokušaju da uspostavi sopstveni identitet.

Iako je poslednjih godina ublažila svoje stavove, oni su i dalje žestoko nativistički i konzervativni.

Međutim, ni ublažavanje imidža joj nije donelo dugo želejnu pobedu. Da li će se ponovo kandidovati na narednim izborima, ostaje da se vidi.

( Espreso / Blic )