U SUSRET IZBORIMA! Kako bi pobeda Makrona, a kako pobeda Le Penove uticala na odnos Francuske prema Srbiji

Francuska u nedelju odlučuje ko će u narednih pet godina biti u Jelisejskoj palati – Emanuel Makron ili Marin le Pen.

Iako nijedan od kandidata nije pominjao Srbiju i Balkan u predizbornoj kampanji, rezultat izbora će imati značajne posledice i na odnose Francuske i EU sa našom zemljom i regionom. U slučaju pobede Makrona, stvari bi bile predvidljivije.

Posle primedbi i kočenja procesa proširenja u prvom delu Makronovog mandata, Francuska u poslednje vreme donekle menja poruke – u Evropskom parlamentu u januaru Makron je poručio da Balkanu treba dati "realnu perspektivu članstva u razumnom roku" i najavio samit sa Zapadnim Balkanom za jun. Uz jedan bitan preduslov, doduše: unutrašnju reformu EU pre svakog daljeg proširenja.

Pobeda Le Penove bi donela mnogo komplikovaniju jednačinu: Francuska krajnja desnica ima specifičan pogled na Srbiju u poslednjih 30 godina i dobre veze sa srpskom desniciom - ali tradicionalno se protivi proširenju.

Osim toga, potencijalni sukob Pariza i Brisela nakon izbora Le Penove mogao bi, slično Bregzitu, da postane glavni problem EU, koji bi ponovo u potpunosti zasenio pitanje proširenja.

Uoči izbora, istraživanja ukazuju na pobedu Emanuela Makrona, ali ne isključuju iznenađenja.

U svakom slučaju, razlika bi mogla da bude mnogo manja nego pre pet godina.

Marin le Pen kaže da više ne želi izlazak iz EU, već da je reformiše iznutra. Ali mnoge stavke njenog programa su u sukobu sa važećim evropskim ugovorima i njihova primena značila bi potencijalnu konfrontaciju sa Briselom i drugim zemljama članicama.

Kakva je politika Le Penove prema Balkanu

Loik Trugeres, politikolog i predavač Katoličkog univerziteta u Parizu, kaže da bi pobedom Le Penove i politika proširenja EU ušla na nepoznati teren.

"Francuska će u tom slučaju biti u velikoj meri izolovana u EU, moći će eventualno da se osloni na Mađarsku. Pariz će postati glavni problem EU, kao što je to bio Bregzit u jednom periodu, a proširenje će otići u drugi ili treći plan. Debata u EU će biti u toj meri fokusirana na pitanje šta raditi sa Francuskom, da će svaki razgovor o proširenju biti gurnut u stranu", smatra Trugeres.

S druge strane, francuska krajnja desnica i porodica Le Pen imaju tradicionalne veze sa srpskom nacionalističkom desnicom.

Žan Arno Derens, urednik portala Courriers des Balkans i dobar poznavalac regiona, podseća da je otac Marin le Pen, Žan- Mari, imao razvijene kontakte još od devedesetih godina sa licnostima srpske scene, od Radovana Karadžića do Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića.

Međutim, Derens ističe da je politika Marin Le Pen prema Balkanu u velikoj meri nepoznanica.

"Le Penova će svakako naslediti te veze, ali za sada nije jasno kakva bi bila njena politika prema Zapadnom Balkanu. Znamo da je ona u dobrim odnosima sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Učestvovala je, kao i desničar Erik Zemur, na poslednjem samitu o demografiji u Budimpešti, zajedno sa predsedikom Vučićem. Tu je bio i premijer Janez Janša, ali ne znamo da li će njena politika biti zasnovana na tim vezama", navodi Derens.

U diskursu francuske desnice poslednjih godina posebno je prisutna veza između Kosova i teze o takozvanoj "velikoj zameni stanoviništva".

Tu tezu posebno je isticao Erik Zemur, kandidat ekstremne desnice još radikalniji od Le Penove. Po njemu, Kosovo najavljuje ono što će se desiti u Zapadnoj Evropi: zamena autohtonog stanovništva, čije mesto će zauzeti muslimanski imigranti.

Bez obzira na to što ova teorija nema mnogo uporišta u stvarnosti, u slučaju pobede Le Penove ne treba očekivati veliki pritisak iz Pariza na Beograd u vezi sa Kosovom, kaže politikolog Loik Trugeres, ali ističe da je upitno koliko bi za Srbiju bilo korisno da ima izolovanu zemlju za saveznika.

Marin Le Pen kaže i da ne želi nastavak posebnih odnosa sa Berlinom, francusko-nemačkog para koji možda nije uvek bio dovoljan za donošenje važnih odluka na EU nivou, ali je gotovo uvek bio neophodan. Raskid "osovine" Berlin–Pariz bi dodatno mogao da zakomplikuje i donošenje odluka i kad je reč o proširenju.

Makron šalje pozitivnije signale

S druge strane, Emanuel Makron poslednjih meseci šalje pozitivnije signale nego na početku mandata, koristeći sve češće u svojim govorima argumente zagovornika proširenja. Žan -Arno Derens, međutim, ističe da je njegov učinak u politici proširenja vrlo sporan.

"Emanuel Makron svakako ume da drži lepe govore, ali problem je što ih praksa ne odražava. Francuska je bila ta koja je stavila veto na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Prema Srbiji je pokazala vrlo nekritički odnos. Deluje da nema nikakav interes za ono što je u srcu evropske integracije – vladavina prava, ili sloboda štampe - već samo za učešće u projektima kao što je izgradnja metroa u Beogradu", kaže Derens.

Postoje ipak očekivanja da bi u drugom i poslednjem mandatu Makron mogao da deluje više kao državnik koji gleda u istoriju, nego kao političar koji brine o narednim izborima.

Loik Trugeres podseća da Makron još od govora na Sorboni 2017. godine insistira na reformi EU koja ima dva cilja – da se spreči institucionalna paraliza prijemom novih članova, i da se EU zaštiti od zemalja koje bi počele da nazaduju u oblasti vladavine prava, demokratije, kao u slučaju Mađarske.

"Drugi mandat Makrona biće jedinstvena prillika da se, zajedno sa novom nemačkom vladom, koja je otvorenija za ovo pitanje, reformiše EU i tako napravi mesto za nove zemlje članice. Ali to po mom mišljenju ne bi značilo prečicu za zemlje kandidate. Srbiji bi i dalje ostalo pitanje Kosova i sva druga pitanja, kao što su vladavina prava i nezavisnost pravosuđa", navodi Trugeres.

Već u nedelju uveče biće jasnije koji scenario je pred Francuskom i pred EU.

(Espreso)