RAT U UKRAJINI
VOJNI STRUČNJAK ANALIZIRAO RUSKI NAPAD I UKRAJINSKU ODBRANU: Tvrdi da je ovo ključna faza rata
Penzionisani pukovnik Volfgang Rihter je naučni saradnik u Berlinskoj fondaciji za nauku i politiku (SVP). Njegov fokus je na panevropskoj bezbednosnoj saradnji, odnosima NATO-a i Rusije
Rusija je koncentrisala jake trupe u Donbasu i krenula u ofanzivu. Volfgang Rihter iz Fondacije za nauku i politiku (SVP) govori za Dojče vele o pravcu u kojem se rat vodi.
Penzionisani pukovnik Volfgang Rihter je naučni saradnik u Berlinskoj fondaciji za nauku i politiku (SVP). Njegov fokus je na panevropskoj bezbednosnoj saradnji, odnosima NATO-a i Rusije, nerešenim teritorijalnim sukobima u Evropi, ulozi OEBS-a u prevenciji sukoba i evropskoj stabilnosti.
DV: Gospodine Rihter, koji su ciljevi ruske ofanzive?
Volfgang Rihter: Prva faza rata za Rusiju nije dobro prošla. Ono što su nameravali, promenu vlasti, verovatno brzim prodorom u okrug u kome je sedište vlade u Kijevu, nisu postigli. Umesto toga, pretrpeli su velike gubitke.
Moramo pretpostaviti da četvrtina sada angažovanih kopnenih snaga više nije sposobna za borbu. Valjda zato što se nije očekivao takav tvrdoglav otpor i što će se Ukrajina tako homogeno boriti.
Sada su naučene lekcije. Sada je određena jedinstvena glavna komanda za operaciju na istoku, koju Rusija označava kao drugu fazu. Dakle, raspoložive rezerve i trupe su koncentrisane na cilj koji je možda zaista ostvariv – izlazak na granice obe oblasti, Luganska i Donjecka, a po mogućnosti i preko toga. Rusija sada koncentriše masu snaga tamo u Ukrajini. Izabrali su teren pogodan za operacije oklopnih jedinica.
Teren južno od Harkova, između Izjuma i Luganska, je otvoren, ravan teren sa malo prepreka. Mnogo je pogodniji za ofanzivu oklopnih jedinica nego da se kao na početku meša u gradske bitke. To znači da bi u prvom naletu ruske trupe mogle da osvoje teritorije.
Međutim, Ukrajina ima sredstva za to. I tamo su doveli svoje jedinice. Taktički, do sada su bili izuzetno vešti, sa kontranapadima sa boka i na dugim logističkim linijama. Trenutno Rusija nije napravila grešku u stvaranju predugačkih logističkih linija. Sada kreću iz krajeva koji su blizu granice, pa će možda uspeti da dovedu u red logistiku.
Da li Rusija ima dovoljno vojne moći za ovaj državni udar?
Rihter: Do sada sam bio mišljenja da je ruska vojska strateški previše nategnuta, jer sada Ukrajina zapošljava dve trećine svih kopnenih snaga kojima raspolaže. To znači da ne mogu da stvorim mnogo dodatnih rezervi, jer postoji mnogo važnih tačaka sukoba koje Rusija mora da pokrije.
Počinje već na severu, u Murmansku. To je važna baza za nuklearnu flotu, koja održava ravnotežu sa Sjedinjenim Državama. Zatim granica sa baltičkim zemljama Severnoatlantske alijanse. A onda dole, do Crnog mora. Ali čak i na Kavkazu još uvek postoje oblasti u kojima je godinama bilo sukoba.
Centralna Azija je takođe važna tačka, jer se tamo mora obračunati sa islamističkim terorizmom. Na Dalekom istoku, ne smemo zaboraviti, Japan je čak iskoristio pogodan trenutak i zahtevao povratak južnih Kurilskih ostrva. I još nismo pominjali veoma dugačku rusko-kinesku granicu. Sve ovo se mora imati na umu.
I Rusija i Ukrajina smatraju da bi ishod ofanzive na Donbas mogao da utiče na ukupan ishod rata. Tako misliš?
Rihter: Da, mislim da je ovo odlučujuća faza. Sa ruske tačke gledišta, ovo je odlučujuća faza, jer ako ne dovede do vojnog uspeha, onda gotovo da nema rezervi koje mogu da budu angažovane. Plaćenike kao što su Vagner, Sirijci ili Čečeni ne vredi angažovati. Oni znaju da vode subverzivni rat, ali ne znaju da vode bitke udruženih oružanih klanova i dobro komanduju.
Ukrajinska perspektiva je potpuno obrnuta. Radi se o održavanju otpora kako bi Ukrajina opstala kao suverena država. I da imamo najbolju moguću startnu poziciju za pregovore. Za sada, nijedna strana, posebno Rusija, nije voljna da ozbiljno pregovara. Ali ako to nameće vojna situacija, onda će morati postojati spremnost na kompromis. To znači da će se na bojnom polju odlučivati da li postoji spremnost za ozbiljne pregovore.
Koji su ciljevi ukrajinske vojske u ovoj ofanzivi?
Rihter: Ukrajinska vojska mora da pokuša da spreči svoju opsadu. Naime, pokreti su vidljivi sa juga, iz Zaporožja, i sa severa, iz Harkova. Ako bi ruske trupe napravile proboj iz oba pravca i spojile se u Dnjepar, veliki deo ukrajinske vojske koji se sada nalazi u Donbasu bio bi opkoljen. Oni to moraju sprečiti u svakom slučaju. Moraju da zaštite svoje kukove.
Drugo, moraju sprečiti da prvi napad ruskih snaga dovede do previše ofanzivnih uspeha, kako kasnije ne bi morali da odustanu od previše područja koja neće moći da se vrate u pregovorima. Dakle, i za njih su ulozi veliki, pitanje je u kom obliku će Ukrajina i u budućnosti da postoji kao suverena država.
O tome sada odlučuje bitka koja se vodi na širokom frontu od 450 do 500 kilometara, u ravnici pogodnoj za tenkovske jedinice. Tada ćemo možda videti scene koje više podsećaju na Drugi svetski rat, drugačije od onoga što smo do sada videli u Evropi.
Ukrajina sada dobija teško naoružanje sa Zapada. Je to dovoljno?
Rihter: Ukrajinci mogu odmah da se bave samo oružjem koje poznaju i za koje imaju logistiku – rezervne delove, popravke, odgovarajuću municiju. Rasprava u Nemačkoj o nekoliko desetina tenkova je malo preterana, jer se zaboravlja da je tenkovima potrebna obuka, da se prvo moraju dovesti u ispravno stanje, a to će verovatno trajati nekoliko nedelja.
A onda se moraju stvoriti logističke linije i obučiti Ukrajince. To je proces koji je u toku i biće kasno za ovu bitku. Kružna razmena bi bila bolja. Naime, one zemlje Severnoatlantskog pakta koje još imaju starije oružje trebalo bi da ga stave na raspolaganje, što se već dešavalo u nekoliko slučajeva. A nedostatak vojnog materijala u tim zemljama bi se tada mogao nadoknaditi nemačkim oružjem.
Da li to znači da teško naoružanje koje Ukrajina sada navodno dobija neće biti dovoljno?
Rihter: Ne kažem da to nije dovoljno. Ukrajince ne treba potcenjivati. Uoči ruskog napada, Ukrajina je imala drugu najjaču vojsku u Evropi, sa izuzetkom Turske. 250.000 vojnika i 1.000 tenkova. To je veoma jaka vojska. Sada se čini da se Rusija koncentriše na Donbas jer ono što ima jednostavno nije dovoljno za celu Ukrajinu. Tako će ostati i ubuduće.
Postavlja se pitanje za šta će Rusija imati dovoljno snage? Za Donbas, za obe oblasti sada? Ili za veliko područje koje seže do Dnjepra? Zavisi od ovih bitaka koje čekaju Ukrajince i Ruse. Pouka: taktika govori u korist Ukrajinaca. U prilog Rusiji više govori snaga jedinica koje je grupisala Rusija. Ali nije uvek pitanje brojeva. U pitanju je veština vođenja bitke udruženih oružanih klanova i moral vojnika.
Bonus video:
(Espreso/Index.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!