U ĐUBRETU NAĐEMO KAFU, SVUDA SU TELA: Nakon 38 dana pakla pobegao je iz Mariupolja, njegove reči lede krv u žilama

Čečeni i Rusi tvrde da je Mariupolj pao, a da ga Ukrajinci i dalje drže. O paklu u ovom gradu za Federalnu televiziju BiH govorio je Bahrudin Delić.

Zavarivač po zanimanju doselio se iz rodne Zenice, živeo u industrijskim gradovima i stigao u Ukrajinu, gde je radio u železari Azovstal. Poslednje dane u Ukrajini proveo je u opkoljenom Mariupolju sa porodicom. Nakon 38 dana ratnog pakla, uspio je da se izvuče iz razrušenog Mariupolja i vrati se u rodnu Zenicu.

"Nema grada, grad je potpuno srušen, nema zgrada, nema ulica, ništa nije kompletno, sve je spaljeno ili porušeno", rekao je on za Federalnu televiziju.

Sa ćerkom i suprugom i njenim roditeljima sa invaliditetom u Mariupolju, sklonio se u podrum zgrade lokalnog Arhiva, a preživeli su, kaže, od pirinča na vodi. Izlazili su u retkim prekidima granatiranja, u potrazi za hranom.

„Nađemo čaj, malo pirinča, nađemo kafu u đubretu, u zrnu, sve se nađe i upotpuni. Godinu dana smo pili čaj, a vode nema, što je najgore.

Sve je to ostavilo ozbiljne posledice po Bahrudinovo zdravlje.

„Imao sam 86-87 kilograma, sada ne mislim da imam više od 62-63. Slab sam, prekjuče sam imao temperaturu 40,8.

Za Federalnu televiziju govori i o svom poslednjem danu u Mariupolju, odakle je jednim od retkih humanitarnih koridora sa porodicom otišao u Rusiju.

"Bio je haos, tog dana granatiranje s jedne na drugu stranu, nisi mogao da otvoriš oči. I svuda po našim glavama."

Teško ratno iskustvo iz BiH, u odnosu na preživjele u Mariupolju, za Bahrudina je neuporedivo. Kaže, kao i u svakom ratu, veliki se takmiče preko leđa malih.

„Ono što sam video za 38 dana nisam video nigde, nema ništa, gde god da odeš... Izađem iz stana – leži mrtav, dođem na drugi ulaz – još jedan mrtvac. Gde god pogledaš mrtve ljude. Ne bih se mešao u politiku, ko je kriv, živi štit sam bio i jednima i drugima, a bilo ih je na hiljade.“

Bahrudinov put u rodnu Zenicu je posebna priča. On je sada tu, zahvaljujući pomoći rodbine iz Njemačke, a on i njegova kćerka su kupili avionske karte za Sarajevo. Prije toga je kontaktirao ambasadu BiH, gdje mu je samo savjetovano da potraži pomoć od porodica van Ukrajine. Bahrudinova ćerka, doktorka, u međuvremenu je otišla u Nemačku, a njegova supruga i roditelji ostali su u Rusiji. Sada mu je cilj da ponovo ujedini porodicu, bez ikakvih troškova u Ukrajini, ali ne i u svojoj zemlji.

Za mesec ili dva videću svoju porodicu u Nemačkoj jer će moja ćerka do tada obezbediti dokumente“, rekao je on za Federalnu televiziju.

(Espreso / Slobodna Dalmacija)