OTAC MARIN LE PEN BIO JE POZNATI POLITIČAR! Njen život obeležila je njegova senka, a onda se desio preokret

Marion An Perin Le Pen rođena je u avgustu 1968. godine u Neji na Seni, pariskom regionu, kao najmlađa od tri sestre.

Detinjstvo joj je bilo obojeno političkom karijerom njenog oca, Žan-Mari Le Pena koji je uvek bio poznat po prilično kontroverznim stavovima, a 1976. godine je čak bio i meta bombaškog napada, kada je oštećena zgrada u kojoj su živeli.

1998. godine je postala deo administrativnog aparata Nacionalnog fronta, desničarske stranke koju je Žan-Mari osnovao 1972. godine koja je predstavljala opoziciju francuskim mejnstrim konzervativnim partijama. Bila je direktor pravnih poslova Nacionalnog fronta sve do 2003. godine kada je postala potpredsednik stranke.

Sledeće godine se uspešno kandidovala za mesto u Evropskom parlamentu gde se naposletku pridružila ocu. Tokom godina, njena popularnost, ali i uticaj unutar stranke su rasli, pa je tako rukovodila očevom predsedničkom kampanjom 2007. godine.

Međutim, kako je izlazila iz očeve senke, tako se postavila kao značajna francuska politička figura, ali iako je zadržala određene desničarske stavove, distancirala se od stranačkih najekstremnijih stavova.

Kao kandidat Nacionalnog Fronta, Marin le Pen se prvi put kandidovala za predsednika Francuske na predsedničkim izborima 2012. godine, i bila treća iza Fransoa Olanda i Nikolasa Sarkozija sa 17,9% glasova.

Na izborima za predsednika Francuske 2017. godine, Marin Le Pen je ponovo bila kandidat Nacionalnog fronta, i u drugom krugu je izgubila od kandidata partije „En Marche!” Emanuela Makrona, osvojivši 33,9% glasova.

Nastupi Le Penove na televiziji i radiju odigrali su važnu ulogu u njenoj političkoj karijeri, a njene političke aktivnosti redovno se prate u francuskim medijima

Le Penovu je Tajm dvaput proglasio jednom od 100 najuticajnijih ljudi na svetu, 2011. i 2015.

Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj

Na osnovu kompletno obrađenog izbornog materijala, Emanuel Makron je bio pobednik prvog kruga predsedničkih izbora sa 27,84 odsto glasova, dok je drugoplasirana Marin Le Pen, kandidat desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), dobila podršku 23,15 odsto birača.

Kako je objavljeno na sajtu francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, treći je lider levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska (La France Insoumise, LFI) Žan-Lik Melanšon, koji je osvojio 21,95 odsto glasova.

Obećanja le Penove uoči predsedničkih izbora 2022. godine

Marin le Pen je rekla da će biti čvrsta kada je reč o finansijskom tržištu. Rekla je da je njen ekonomski program "ozbiljan", a ankete su pokazale da njena kompanija dobija na zamahu uoči prvog kruga glasanja.

Takođe je obećala da će dovesti Francusku u red za pet godina.

„Francuski narod mi je dao čast tako što sam se kvalifikovala u drugi krug. Izražavam najiskreniju zahvalnost mojim glasačima. Vidim da se povećala nada kod snaga koje žele oporavak zemlje. Pozivam sve one koji danas nisu glasali za Makrona da nam se priključe“, rekla je Marin le Pen.

Liderka francuske desnice Marin le Pen obećala je da će ako pobedi na predsedničkim izborima povući oružane snage iz komande Severnoatlantske Alijanse.

Le Penova je naglasila da neće prebacivati francuske trupe ni u kombinovanu komandu Alijanse, niti će biti na raspolaganju budućoj evropskoj komandi. Prema njenim rečima, Francuska se neće potčiniti američkom protektoratu.

Dodala je da podržava ideju zbližavanja sa Rusijom.

"Kada se završi rat u Ukrajini i uspostavi mir zalagaću se za strateško približavanje NATO i Rusije. To je u interesu i Evrope i Sjedinjenih Država", kazala je ona.

Takođe je poručila da ne želi da Francuska napusti Evropsku uniju i dodala da će poštovala Pariski sporazum o klimatskim promenama.

Le Pen je takođe izjavila da ukoliko bude izabrana za šefa države neće posetiti Moskvu dok se ne okonča sukob u Ukrajini, ali je odbila da dešavanja u toj zemlji nazove genocidom što je naišlo na kritike.

- Dok se rat ne završi i dok se ne okonča mirovni sporazum između Rusije i ukrajine, dok Rusija ne napusti ukrajinsku teritoriju, ne vidim razlog da posetim tu zemlju - rekla je Le Penova u intervjuu za TV BFM.

Pitanje hidžaba, marame koju nose muslimanke, se takođe našlo u fokusu izborne kampanje u Francuskoj zbog njenje namere da zabrani njihovo nošenje.

Na meti evropskog izveštaja o suzbijanju pronevera

Marin Le Pen i njoj bliske osobe optužene su da su proneverile 600.000 evra novca EU tokom svog mandata kao poslanici u Evropskom parlamentu.

Ta optužba potiče iz Evropske službe za borbu protiv prevara (OLAF) – piše u novom izveštaju, a dostavljen je francuskom pravosuđu.

Advokat je kazao da je "zaprepašćen načinom na koji deluje OLAF - "bez konfrontacije argumenata" i na osnovu "podataka starih više od deset godina".

Marin Le Pen "nije pozvana ni u jedan francuski pravosudni organ", dodao je on, uz žaljenje što ni on, ni njegova klijentkinja nisu dobili taj izveštaj.

Po njegovim rečima, istraga OLAF-a je otvorena od 2016. godine, a Le Pen je u martu 2021. godine dala izjavu tako što joj je poslat jedan izaslanik osoblja istrage.

Novi izveštaj OLAF-a, iz kojeg je Mediapart objavio izvode, tiče se naknada koje političke grupe mogu da koriste u kontekstu svog mandata poslanika u Evropskom parlamentu, a koje su Marin Le Pen i njeni saradnici koristili u domaće političke svrhe, za lične troškove ili za usluge komercijalnih kompanija bliskih njenoj stranci - Nacionalnom zboru (RN) i krajnje desničarskoj parlamentarnoj grupi "Evropa nacija i sloboda" (ENL).

Po OLAF-u, u to su bili uključeni Marin Le Pen i još tri bivša evroposlanika - njen otac Žan-Mari Le Pen, njen bivši partner Luja Alio i Bruno Golniš, član nacionalne kancelarije RN i ENL.

OLAF ih tereti da su proneverili 600.000 evra i predlaže da nadoknade štetu.

Po izveštaju, Marin Le Pen je lično proneverila 137.000 evra javnog novca iz Evro-parlamenta u Strazburu od 2004. do 2017. godine, kada je bila evro-poslanica.

Marin Le Pen je od juna 2017. bila pod istragom u Parizu zbog sumnje na fiktivna radna mesta partijskih pomoćnika u Evropskom parlamentu. Ona je u okviru te istrage bila optužena i za "proneveru javnih sredstava", i "saučesništvo" u tome.

Buran ljubavni život

Godine 1995. se udala za Franka Šofroa, poslovnog direktora koji je radio za Nacionalni front. Sa njim ima troje dece, Žanu, Luisa i Matildu. Međutim, tom braku je jako brzo usledio krah, pa je 2000. godine usledio razvod.

Le Penova se dve godine kasnije udala za Erika Lorija, bivšeg nacionalnog sekratara Nacionalnog fronta i bivšeg savetnika na regionalnim izborima u Nord-Pa-de-Kaleu. Par se razveo 2006. godine.

Od 2009. do 2019. godine le Pen je bila u vezi sa Luisom Aliom, koji je etničkog francuskog pied-noara i alžirskog jevrejskog porekla. Bio je generalni sekretar Nacionalnog fronta od 2005. do 2010. godine, a zatim je došao na funkciju potpredsednika Nacionalnog Fronta.

Većinu vremena provodi u Sen Kluu, a od septembra 2014. godine živi u La Sel Sen Kluu sa svoje troje dece. Ima stan u Enen-Bomonu, a 2010. godine je kupila kuću sa Aliotom u Milasu.

(Espreso)