MASKOVA PONUDA ZA TVITER ZA JEDNU GRUPU LJUDI NOSI POSEBAN RIZIK: Evo o kome je reč

Iako je neizvesno da li će Ilon Mask kupiti Tviter, njegova prošlonedeljna ponuda od 43 milijarde dolara i obećanje da će doneti slobodu govora i poverenje javnosti u Tviter, izazvala je nedoumice kod investitora ali i zabrinutost među stručnjacima zbog bojazni da tehnološki rukovodioci ionako imaju previše kontrole nad govorom na mrežama, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

Najbogatija osoba na svetu izazvala je pometnju prošle nedelje pošto je zaobišla upravni odbor Tvitera i stavila ponudu od 43 milijarde dolara direktno deoničarima te društvene mreže, ukazuje Blumberg.

Milijarder je ponudio 54,20 dolara po deonici za društvenu mrežu, što je navelo Tviter da 15. aprila usvoji takozvanu odredbu o "otrovnim pilulama" kako bi Masku ili grupi investitora otežao sticanje deonica u kompaniji preko 15 odsto.

Kupovina je daleko od izvesne, čak i bez odbrambenih taktika odbora kompanije, ocenjuje Blumberg i dodaje da je i Mask 14. aprila rekao da nije siguran da li će zaista moći da preuzme kompaniju, mada je naveo da ima rezervni plan, ne iznoseći detalje.

Protekle dve nedelje, Mask je kroz regulatorne podneske, tvitove i intervju pokazao kako i šta misli o kompaniji Tviter i šta bi uradio ako bi uspešno preuzeo taj društveni medij koji koristi više od 200 miliona ljudi širom sveta, piše Volstrit džurnal.

Samoproglašeni poštovalac "apsolutne slobode govora", ističe list, rekao je da je Tviter "de fakto gradski trg" i da je "veoma važno da postoji besplatna inkluzivna arena za slobodu govora". Takođe je naglasio da bi za njega glavni prioritet bila eliminacija "vojske botova" na Tviteru, koji spamuju naloge i varaju.

Naglasio je da bi Tviter trebalo da bude oprezniji kada odlučuje hoće li ukloniti tvitove ili trajno zabraniti korisnike. Platforma takođe treba da prati zakone zemalja u kojima pruža usluge, rekao je Mask dodajući da bi Tviter kada unese promene kako bi pojačao ili smanjio doseg tvita, trebalo korisnicima da da uvid u ono što se dogodilo.

U regulatornom podnesku Mask je istakao da želi da se Tviter povuče s berze što bi, kako ističe list, verovatno olakšalo Masku da sprovede željene promene u kompaniji, budući da bi veći deo pritiska deoničara tada nestao.

Mask tek treba da objasni kako će doneti slobodu govora i poverenje javnosti na Tviter pošto je mnoge investitore ostavio u nedoumici oko ozbiljnosti namere preuzimanja jedne od najvažnijih društvenih mreža, piše Fajnenšel tajms.

Iznoseći ponudu od 43 milijarde dolara direktno deoničarima kojima je obećao da će "zavoleti" bogatu premiju koju nudi, Mask je izabrao nekonvencionalan pristup zaobilaženja upravnog odbora. Ponudu je opisao i kao korisnu za čovečanstvo, obećavajući slobodu govora i promenu upravljanja kompanijom.

Ipak, ukazuje londonski list na mišljenja stručnjaka, izlazak u javnost s neprijateljskim pristupom za Tviter bio je "veoma neobičan" potez koji mnogima nije olakšao procenu njegovih pravih namera. Direktori Tvitera bili su u poziciji da pokušavaju da procene ne samo da li je cena koju je nudio poštena, već i da li je on uopšte spreman da je plati.

Maskov pokušaj da svoju ponudu umota u zastavu slobode govora takođe je, naglašava Fajnenšel tajms, izazvao skeptičan odgovor mnogih stručnjaka. Maskovu tvrdnju da Tviter potiskuje slobodu govora, mnogi su odbacili kao naivnu tvrdnju koja nije uzela u obzir višegodišnje napore da se iskorene govor mržnje i dezinformacije.

Stručnjaci za bezbednost na društvenim medijima zabrinuti su činjenicom da bi druga velika kompanija mogla da dođe pod kontrolu samo jedne osobe, ukazuje Vašington post, ističući da se iza kontroverze oko Maskove ponude da kupi Tviter krije debata o tome da li tehnološki rukovodioci već imaju previše kontrole nad govorom na mreži.

Ako Mask preuzme kontrolu nad Tviterom, to bi moglo da poveća pritisak na kreatore politike u SAD da regulišu kompanije društvenih medija, rekli su bivši zvaničnici za Vašington post. Stručnjaci ipak smatraju da potpuno nove institucije moraju da zažive u narednoj deceniji kako bi upravljale informacionim prostorima.

List ukazuje i da zagovornici građanskih prava smatraju da bi "objave bez pravila" mogle da naškode ženama, manjinama i svima koji nisu naklonjeni establišmentu.

(Espreso/Beta)