DA LI JE BANKROT RUSIJE PRED VRATIMA? Jedna stvar posebno zabrinjava, a evo šta je istina

Prošlo je mesec i po dana od početka invazije na Ukrajinu, i isto toliko vremena od početka uvođenja sankcija Rusiji, koje su rezultirale inflacijom u martu od preko 14 odsto, padom ekonomije od 9,6 odsto, i samim tim tehničkom recesijom, nestašicama i robe i nacionalne valute.

Veliki broj ruskih banaka isključen je iz međunarodnog sistema plaćanja (SWIFT), a zbog pada vrednosti valute početkom marta moskovska berza je bila ugašena na neko vreme. Napustio ih je veliki broj zapadnih kompanija, i odbijaju da nastave poslovanje sa tamošnjim partnerima. Čak je i agencija za kreditni rejting S&P (Standard&Poors) objavila da je zemlja praktično bankrotirala odbijajući da plati strani dug u dolarima, i čineći to u rubljama.

Pored svega toga ekonomija u Rusiji nastavlja da funkcioniše normalno, ili se bar tako čini iz daljine. Kurs rublje prema evru i dolaru je ostao relativno stabilan, berza ponovo neometano radi, a ključne kamatne stope tamošnje centralne banke su, za neko čudo, 8. aprila snižene sa 20 na 17 odsto. Kako?

Pojedini stručnjaci imaju odgovor na to pitanje, i u suštini, tvrde da je ekonomija u Rusiji na nogama "fatamorgana" koju prave tamošnji zvaničnici. Ključni potez za stvaranje prividno zdrave privrede desio se na samom kraju marta meseca, kada je ruska centralna banka počela da kupuje zlato po fiksnoj ceni od 5.000 rubalja za gram zlata (oko 61 dolar ili 56 evra), i na taj način "vratila" zlatni standard i zakucala kurs na predratnih 81 rublja za 1 dolar.

Ova mera će trajati do 30. juna, a do tada ruska centralna banka će kupovati od komercijalnh banaka. U isto vreme, ljudi ne samo u Rusiji već generalno, s obziom na rast inflacije na svetskom nivou, ako već nisu onda nameravaju, povlače zlato. Spoj ova dva trenda ima velike šanse da destabilizuje ruski finansijski sistem, ali tamošnje vlasti su kako bi to, u krajnjem slučaju, odložile, odlučile da zlato kupuju po nefiksnoj kamatnoj stopi koju mogu da prilagođavaju uslovima na tržištu.

Zašto otkupljuju zlato?

Rusija prema javno dostupnim informacijama ima 2.300 tona zlata, što dođe oko 150 milijardi evra, ali s'obzirom na dve stvari, činjenicu da ne drže sve devizne i zlatne rezerve na jednom mestu i sankcije Zapada, ona velikom delu tih rezervi nema pristup.

Prema prošlogodišnjem izveštaju ruske centralne banke, najveće rezerve Rusije se nalaze u Kini, a zatim u Francuskoj (12,2 odsto), Japanu (10 odsto), Nemačkoj (9,5 odsto), SAD (6,6 odsto), međunarodne institucije (5 odsto) i Ujedinjeno Kraljevstvo (4,5 odsto). Najviše zlata oni ipak čuvaju kod kuće (21,7 odsto).

Ali, sa uvođenjem sankcija, Rusija ima kontrolu samo nad trećinom rezervi, i to samo u zlatu i juanima, stoga da bi mogla da nastavi da "zakucava" kurs mora da ga otkupljuje.

A plaćanje gasa?

Još jedan od načina da se spasi ruska ekonomija je i odluka Putina da će Moskva prodavati ruske energente onima koji su joj sankcije uveli isključivo u rubljama.

To bi funkcionisalo tako što bi zemlje uvoznice energenata morale da menjaju evre ili dolare za ruske rublje, i to u bankama koje nisu podvrgnute sankcijama, kao što je npr. Gasprombank.

Većina evropskih zemalja oštro je kritikovala ovu odluku, ističući da i dalje važe ugovori koji su odredili u kojim valutama se plaća, te da ova promena ne može da se dovede preko noći.

U slučaju da ovaj Putinov potez prođe, što je gotovo ne moguđe, stvorila bi se velika potražnja za ruskom nacionalnom valutom, ojačavajući na taj način kurs. U krajnjem slučaju, u maniru FED-a, ruska centralna banka u tom scenariju može i neograničeno da štampa rublju koju daje u razmenu za evre i dolare.

(Espreso/Blic)