NASA UOČILA NAJVEĆU KOMETU DO SADA: Munjevito juri u pravcu Sunca i Zemlje! (VIDEO)

NASA-in svemirski teleskop Habl potvrdio je postojanje komete čije je jezgro 50 puta veće od proseka. Njegov ledeni centar ima masu od oko 500 triliona tona i širok je oko 137 km.

Kometa C / 2014 UN271 juri ka Zemlji, odnosno u njenom pravcu, brzinom od 35.400 km/h, ali to ne treba da nas brine. Naime, tek 2031. godine biće najbliže Suncu, na udaljenosti od oko milijardu kilometara. Zemlja je u proseku udaljena 150 miliona kilometara od naše zvezde, piše Bi-Bi-Si.

Naučnici su ovu kometu prvi put primetili 2010. godine, ali je Habl tek sada zvanično potvrdio podatke. To je najveća kometa koju su astronomi ikada videli.

Ledene Lego kocke

"Ranije smo mislili da je to veoma velika kometa jer je imala jako svetlo na velikoj udaljenosti. Sada smo to potvrdili", rekao je planetarni naučnik Dejvid Dževit sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA).

Kometu su pre deset godina otkrili astronomi Pedro Bernardineli i Geri Bernštajn iz Interameričke opservatorije Cero Tololo (CTIO) i nazvana je Bernardineli-Bernštajn. Kada su ga primetili, bio je 4,8 milijardi kilometara udaljen od Sunca.

NASA kaže da su komete ledene "Lego kocke" preostale iz drevne prošlosti Sunčevog sistema kada su se planete formirale.

"Izbačeni su iz Sunčevog sistema gravitacionom fliperom između masivnih planeta u spoljašnjem Sunčevom sistemu. Završili su u Oortovom oblaku, ogromnom rezervoaru udaljenih kometa koje okružuju Sunčev sistem", navodi NASA u saopštenju.

Misteriozni Oort oblak

Oortov oblak je ogroman sferni oblak kometnih jezgara koji čini granicu Sunčevog sistema. Ova školjka je najgušća na udaljenostima od oko 50.000 astronomskih jedinica i teži do 200.000 AJ daleko u svemir. Oortov oblak je veoma redak, pa su komete u proseku udaljene desetine miliona kilometara. Astronomska jedinica (AJ) je mera koja se koristi u astronomiji i označava prosečnu udaljenost Zemlje od Sunca.

Holanđanin Jan Hendrik Oort je 1950. godine prvi predložio postojanje sfernog oblaka jezgara kometa, na osnovu uočenih orbitalnih karakteristika kometa dugog perioda. Ali oblak je i dalje donekle teoretski fenomen jer su bezbroj kometa koje ga čine suviše slabo vidljive i previše udaljene da bi se mogle direktno posmatrati, navodi NASA.

Dakle, ovaj oblak komete je toliko udaljen od naše zvezde da je praktično četvrtina puta do sledećeg najbližeg zvezdanog sistema, Alfa Kentauri. To je ogromna misterija za naučnike i jedna od najvećih struktura u našem solarnom sistemu. Ironično, to znači da je najveća struktura Sunčevog sistema za nas skoro nevidljiva.

Procenjuje se da će NASA-in par svemirskih letelica Voiager stići do unutrašnjeg područja Oortovog oblaka za nekih 300 godina i da će mu trebati narednih 30.000 godina da prođe kroz njega.

Deset godina prilike za posmatranje

S vremena na vreme, usled gravitacionog uticaja Sunca, iz njega izađe telo – poput komete Bernardineli-Bernštajn. Ova kometa ima neverovatnu eliptičnu orbitu dugu 3 miliona godina oko Sunca, a sada izgleda da nam se približava. Posle 2031. počeće da se vraća u pustoš Sunčevog sistema, piše Science Alert.

To znači da imamo skoro deceniju sjajnih prilika da ga posmatramo, kako bismo saznali što više o C/2014 UN271 pre nego što tiho odjuri nazad u mračnije delove svemira.

Studija pod nazivom Habl svemirski teleskop Detekcija jezgra komete C / 2014 UN271 (Bernardineli – Bernštajn) objavljena je u The Astrophisical Journal Letters.

(Espreso)