NEKADA SE DIČILE NEUTRALNOŠĆU, A SADA SU NA PRAGU DA NAPRAVE ISTORIJSKU ODLUKU: Sukob u Ukrajini ih gura u NATO!

Finska će verovatno do kraja juna doneti istorijsku odluku o kandidaturi za članstvo u NATO savezu, a njen primer mogla bi da sledi i susedna Švedska. Dve zemlje razmatraju da odbace svoju vojnu neutralnost nakon ruske invazije na Ukrajinu.

O izgledima za ulazak Švedske i Finske u NATO na kraju će odlučivati to koliko se ljudi oseća isto kao Peter Gustavson.

Dugogodišnji socijaldemokratski poslanik u švedskom gradu Upsala, koji sada uređuje partijski bilten u Stokholmu, kaže da je odluka Moskve da napadne Ukrajinu pogoršala bezbednosnu sliku sa kojom se suočavaju ruski susedi i da je sada vreme da se Švedska pridruži odbrambenom savezu.

- To je potpuno novo poglavlje. Moramo da preispitamo kako se postavljamo - rekao je Gustavson.

Čvrste socijaldemokrate poput Gustavsona sada su u fokusu, jer bi upravo oni mogli da drže ključ NATO budućnosti i u Švedskoj i u Finskoj.

Dok su opozicione stranke desnog centra u obe zemlje godinama unazad priželjkivale pridruživanje Alijansi — i njenom centralnom konceptu međusobne odbrane — socijaldemokrate u dve zemlje ostale su skeptične.

Ako ljudi poput Gustavsona podrže zaokret stava prema NATO-u u dovoljnom broju, to bi moglo da socijaldemokratskim premijerima Švedske i Finske pruži prilku za reformu bezbednosne politike.

Istovremeno, raspoloženje javnosti se menja.

U Švedskoj je podrška ulasku u NATO među stanovništvom u celini porasla sa oko 35 na 46 odsto tokom prošlog meseca. U Finskoj je skočila na preko 60 procenata.

Finska premijerka Sana Marin rekla je u subotu da bi razgovori o potencijalnom članstvu u NATO-u u njenoj zemlji trebalo da budu završeni do kraja juna. Predsednik Finske Sauli Niniste je u intervjuu za nemački dnevnik "Zidojče cajtung“ rekao da očekije da će se Finska pridružiti NATO-u, jer za to postoji ogromna parlamentarna većina.

- Nikada nemojte podcenjivati kapacitet Finaca da donose brze odluke kada se svet menja - rekao je bivši finski premijer Aleksander Stub. On je i sam dugogodišnji zagovarač članstva u NATO-u, a sada vjeruje da je finska kandidatura neizbežna u vreme kada Finci preispituju svoj odnos sa Rusijom.

U međuvremenu, švedska liderka Magdalena Anderson rekla je da će rasprava o bezbednosnoj politici, uključujući opciju pridruživanja NATO-u, biti završena do kraja maja.

- Ne isključujem članstvo u NATO-u, ali želim da izvršimo sveobuhvatnu analizu naših opcija, pretnji i rizika, kako bismo doneli odluku koja je najbolja za Švedsku - rekla je.

Opasno susedstvo

I Švedska i Finska se graniče sa Rusijom preko Baltičkog mora, dok Finska sa svojim ogromnim istočnim susedom deli i kopnenu granicu od 1.300 kilometara.

Dok je ostalih šest zapadnoevropskih zemalja sa baltičkom obalom pristupilo NATO-u poslednjih decenija, poslanici u Helsinkiju i Stokholmu dugo su favorizovali neutralnost.

Iako je ta neutralnost zvanično okončana članstvom u EU 1995. godine, za mnoge Šveđane i Fince, posebno na političkoj levici, iskorak u NATO je i dalje predstavljao crvenu granicu.

Ali napad Rusije na Ukrajinu, koja i sama pokušava da se nagne ka Zapadu i pristupi savezu, izazvao je nove polemike među švedskim i finskim socijaldemokratama.

- Vodi se ozbiljna diskusija i to je dobra stvar - rekla je Andersonova novinarima ispred parlamenta prošle nedelje.

Poslanik socijaldemokrata koji je napustio komoru Patrik Bjerk rekao je da je diskusija sada "mnogo sveobuhvatnija“ unutar stranke nego što je bila donedavno.

Do sada nijedan poslanik iz socijaldemokrata nije bio voljan da pokrene zahtev za učlanjenje, ali posmatrači kažu da se ublažavanje tona prema Alijansi može videti u nedavnim izjavama stranačkih lidera poput ministra odbrane Pitera Hultkvista i ministarke inostranih poslova En Linde.

Činjenica da Andersonova sada kaže da je dvovekovno odbacivanje vojnih saveza njene zemlje "dobro služilo Švedskoj“, a ne, kao i do sada, da "dobro služi Švedskoj“, jasan je znak.

U Finskoj su socijaldemokrate oprezne sa javnim izjavama.

U istraživanju finskog nacionalnog emitera ILE objavljenom ove nedelje, svi osim jednog poslanika socijaldemokrata odbili su da odgovore na pitanje o članstvu u NATO-u. Ona koja je odgovorila, Suna Кimalajnen, bila je za i rekla je da podržava ulazak u NATO od aneksije ukrajinskog poluostrva Кrim od strane Rusije. Međutim, ona je rekla da je važno "ne donositi nikakve ishitrene odluke“ i da su razgovori u toku.

Posmatrači sugerišu da bi revizija švedske bezbednosne politike mogla da bude odlučujuća za obe zemlje jer bi, s obzirom na njen geografski položaj između Švedske i Rusije, moglo biti teško da Finska sama uđe u NATO.

Alternativno, ako bi Finska prva reagovala i objavila odluku o pridruživanju NATO-u, to bi moglo da povuče i Švedsku u savez.

Lideri obe zemlje rekli su da će delovati u sopstvenim interesima, ali da žele da se zajedno dogovore o putu napred.

Podela nordijske odbrane

Nordijske države su se podelile po pitanju odbrambene politike ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata.

Danska i Norveška, koje je Nemačka okupirala tokom rata, učlanile su se u NATO pri njegovom osnivanju 1949. godine. Pridružio se i Island.

Švedska je posle rata želela da izgradi novi odbrambeni savez u celom nordijskom regionu, ali kada je ta ideja propala, Stokholm je odlučio da produži svoju dugotrajnu neutralnost, što mu je pomoglo da izbegne sukobe još od Napoleonovog doba.

Finska, koja je prethodno vodila dva rata sa Sovjetima, takođe je odlučila da nastavi neutralnu liniju u posleratnom periodu, plašeći se da bi previše blisko povezivanje sa Zapadom moglo da izazove nova neprijateljstva sa Moskvom.

U decenijama koje su usledile, Švedska i Finska su nastojale da budfu u ulozi mirovnih snaga, pozivajući na nuklearno razoružanje i održavajući razgovore između zaraćenih strana u nizu međunarodnih sukoba.

Poslednjih godina, politika u dve zemlje se podelila oko NATO-a, pri čemu su Umerena partija desnog centra u Švedskoj i njena sestrinska Nacionalna koaliciona partija u Finskoj sve snažnije zalagale za pridruživanje, dok su se socijaldemokrate zalagale protiv.

Ali tokom proteklog meseca, otpor socijaldemokrata je oslabio jer je ruski napad na Ukrajinu naizgled šokirao i lidere stranke i obične građane.

Finska premijerka je prva započela analizu vojnog stava svoje zemlje, a ubrzo ju je sledila Andersonova.

(Espreso/Blic.rs)