NOVA FAZA RATA U UKRAJINI: Front se prebacuje na istok, zapad povećava snabdevanje Kijeva oružjem

Kako rat u Ukrajini ulazi u novu fazu, zemlje NATO-a postepeno povećavaju snabdevanje Kijeva oružjem. Čineći to, zapadne nacije tiho prelaze prag koji su postavili lideri na početku krize, kada su rekli da će samo da brane svoje teritorije.

Ali ostaje pitanje da li postepena eskalacija u isporuci oružja može da izbegne moguću rusku odmazdu i da preokrene tok na bojnom polju, gde Moskva nastoji da vodi konvencionalniji rat u istočnom Donbasu.

- Pitanje će biti koliko će se Zapad prebaciti na ofanzivno naoružanje - rekao je Fil Ozborn, bivši šef obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva.

Ukrajinska vojska je provela prvih šest nedelja rata pokušavajući da se sa lakom pešadijom odbrani od ruske oklopne kolone u invaziji koristeći protivtenkovske bazuke. Loša ruska taktika i ukrajinska odlučnost uspešno su primorali preopterećene napadače da obustave svoje napade na Kijev, Černigov i Sumi na severoistoku.

Ali Ukrajina sada mora da se nosi sa ruskim snagama na istoku i jugu koje su ostvarile dobitke tamo i koje su bolje utvrđene, piše Gardijan.

Koje oružje stiže Ukrajini ?

U proteklih nekoliko dana objavljeno je da je Češka poslala desetak sovjetskih tenkova T-72, ​​plus haubice i oklopna vozila BMP-1, što je značajan pomak u pravcu snabdevanja „ofanzivnim oružjem“.

Prethodno su zapadni političari insistirali na tome da nisu spremni to da urade.

To samo po sebi nije dovoljno da nadomesti 94 tenka za koje istraživači procenjuju da ih je Ukrajina izgubila u dosadašnjim borbama – ali se pominje mogućnost i da Poljska isporuči Ukrajini možda i 100 tenkova, sada kad je postigla dogovor o kupovini 250 američkih tenkova tipa “ejbrams”.

Velika Britanija razmatra slanje nesmrtonosnih oklopnih vozila u Ukrajinu radi patroliranja i izviđanja, navodi se u izveštaju Tajmsa.

Bitka za Donbas u aprilu

Očekuje se da će se sledeća faza rata – koja bi tek mogla biti odlučujuća – odigrati u Donbasu u narednih mesec dana, pošto ruske snage nastoje da zauzmu Marijupolj, stvore kopneni most prema Krimu, prošire oblast okupacije u samoproglašenim republikama. u Donjecku i Lugansku – i možda opkole glavne borbene snage Ukrajine koje su se kretale protiv nje.

To je borba koja će se odvijati tokom aprila. Zapadni obaveštajni zvaničnici veruju da će ruski predsednik Vladimir Putin želeti „najavljivan uspeh“ za tradicionalnu paradu pobede u zemlji 9. maja.

Nekoliko čeških tenkova, ili četiri oklopna vozila “bušmaster” koje je poslala Australija, neće napraviti veliku razliku.

- Da smo već dobili ono što nam je potrebno – sve ove avione, tenkove, artiljeriju, protivraketno i protivbrodsko oružje – mogli smo da spasimo hiljade ljudi - rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije ove nedelje.

SAD su najavile da će poslati dodatnih 100 miliona dolara protivtenkovskih projektila “džavelin”, pored opreme od 300 miliona dolara u petak, koja uključuje dva nova seta oružja, dizajnirana da pomognu ukrajinskim snagama da bolje napadnu Ruse.

Pošiljka iz SAD koja se očekuje u petak uključuje raketne sisteme na lasersko navođenje. One se tipično postavljaju u avione ili dronove, ali mogu i da se koriste na zemlji i mogu da pomognu u suočavanju sa ruskom teškom artiljerijom, koja je dovela do velikog broja ukrajinskih žrtava.

U pošiljci bi trebalo da se nađu i “svičblejd” dronovi koji mogu da lete 40 minuta i nose i protivtenkovske bojne glave, poput “džavelina”, čime bi bili zamena za izgubljene turske dronove “bajraktar TB2”.

Nik Rejnolds, stručnjak za kopneno ratovanje u institutu RUSI, rekao je da veruje da su dronovi “svičblejd” od ekstremne važnosti jer bi mogli da pomognu da se „dubinski udari na ruske komandne čvorove, vozila za elektronsko ratovanje, logistička čvorišta, artiljeriju i sisteme protivvazdušne odbrane“ – do duboko iza linije fronta u Donbasu.

Sve veće snabdevanje će svakako pomoći Ukrajini u borbi u drugoj fazi ruskog napada, ali će se verovatno tek krajem aprila pojaviti jasnija slika revidirane vojne ravnoteže.

Veliko je pitanje da li Ukrajina može da oslobodi opkoljeni Marijupolj bez dodatnih tenkova.

U međuvremenu, ciljevi zapada postaju sve manje jasni. Da li je cilj dozvoliti Ukrajini da natera Kremlj na mirovne pregovore – ili pokušaj da se nanese teži poraz koji bi rizikovao da izazove nepredvidivog ruskog predsednika?

Jedan zapadni zvaničnik je u sredu upozorio da bi bio „suštinski drugačiji“ pokušaj da se isteraju ruske snage iz separatističkih republika Donjecka i Luganska i Krima zbog „načina na koji bi Rusija branila te interese“.

(Espreso/Blic)