LUKAVA KAO LISICA: Ovako je Marin le Pen "UDESILA" svoj politički IMIDŽ pred IZBORE

“Ljudi su nekad mislili da je Marin Le Pen gadna, ali sada shvataju da nije. Drugi političari preuzimaju njene ideje. Svi oni sada pričaju kao ona”, rekla je stanovnica Marseja Elizabet koja je nekad glasala za levicu, a sada daje svoj glas francuskoj krajnjoj desnici – a ona nije jedina koja tako misli.

Nakon što je provela deceniju pokušavajući da izmeni imidž svoje kranje desničarske antiimigracione partije koju je preuzela od oca, Marin Le Pen je ove nedelje ostvarila do sada najveći rejting i poularnost. Ankete pokazuju da ne samo što ulazi u finale drugog kruga izbora protiv centrističkog predsednika Emanuela Makrona 24. aprila, jaz među njima se značajno smanjio. Anketa Ifopa unela je uzbunu u Makronov štab, nakon što se videlo da je Le Pen osvojila čak 47 odsto spram njihovih 53%, što je najmanja razlika ikad, u poređenju sa Makronovih 66 odsto sa koliko ju je porazio 2017.

Politički oponenti i dalje kritiku Nacionalni savez Le Pen kao rasistički, ksenofobični, antisemtiski i antimuslimanski, ali ankete pokazuju da je društvo koje ju je nekad odbacilo kao “đavola” republike, kako piše “Gardijan”, sada ublažilo svoje stavove.

Le Pen (53) je u svojoj trećoj predsedničkoj trci uspela da postane druga omiljena politička ličnost u svojoj zemlji, iza Makronovog bivšeg premijera Eduarda Filipa, kako pokazuje poslednje mesečno istraživanje “Elaba”. Njena fokusiranost na troškove života i rastuće cene energenata – koje će verovatno pogoršati rat u Ukrajini – omogućila joj je da se udalji od svojih veza iz prošlosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kojeg je posetila 2017.

"Mogla bi da pobedi"

- Ona je opasna… Mogla bi da pobedi na ovim predsedničkim izborima – rekao je ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerar Darmanin.

Makron je tokom obilaska zapadnog dela zemlje upozorio ljude da “ne skreću pogled sa stvarnosti” njenog radikalnog programa i da je “ne smatraju boljom” nego što je bila.

“Gardijan” ukazuje da je predsednička izborna kampanja bila do sada najviše krajnje desničarska u modernoj istoriji Francuske. Sem Le Pen, pojavio se još jedna kandidat krajnje desnice – Erik Zemur koji je unazad bio osuđen zbog podsticanja rasne mržnje. On je zapaljivom retorikom – oštrijom od Le Penove - učvrstio svoju diskreditovanu teoriju zavere o “velikoj zameni”, u kojoj tvrdi da bi lokalno francusko stanovništvo moglo da se zameni pridlošlicama čime bi zemlja postala većinski muslimanska na ivici građanskog rata. Među sobom, Le Pen i Zemur imaju oko 30 odsto glasova u anketama vezanim za prvi krug izbora.

U prvom krugu izbora, u nedelju, 10. aprila, Makron bi trebao da dobije 27-28 odsto, a Le Penova 22-23 odsto, pokazuju ankete.

Republikanci tradicionalne desnice i njihova kandidatkinja Valeri Pekres pojačali su retoriku o imigraciji u nadmetanju sa Zemurom.

Zemur ublažio imidž Le Penove

Umesto da našteti Le Penovoj, Zemur ju je samo ojačao.

- Nešto neverovatno se dogodilo tokom ove kampanje. Radikalnost Erika Zemura ublažila je imidž Marin Le Pen. Ona je (sada) manje radikalna u očima mnogih glasača, izgleda manje agresivno od Erika Zemura, ima više ugleda – rekao je “Gardijanu” Bruno Kotre sa Pariskog instituta političkih nauka.

Ipak, tvrda politika Le Pen se nije promenila i preklapa se sa Zemurovom. Ona je obećala referendum o migracijama i prepravljanje Ustava kako bi obezbedila “Francusku za Francuze”, u kojoj bi rođeni Francuzi imali prioritet u pogledu socijalnih beneficija, stanovanja, poslova i zdravstvene zaštite u odnosu na one koji nisu poreklom Francuzi. Muslimanske feredže, koje Le Penova naziva “uniformama totalitarne ideologije”, bile bi zabranjene na ulicama i svim javnim mestima.

Ključne teme Le Penove – zabrinutosti zbog bezbednosti i kriminala, osećaj opadanja i društvene nejednakosti i njeno povezivanje tih pitanja sa migracijama i percipiranom pretnjom islamizma – zadobile su više prostora u javnim debatama poslednjih godina.

- Ideje za koje smo se uvek borili postale su mišljenje većine – rekao je Žordan Bardela, buduća zvezda njene partije i privremeni lider.

- Moja sestra je lekar, moj šurak arhitekta, nismo tip porodice koja bi glasala za Le Penovu, ali ovih dana je lakše biti otvoren u vezi toga - rekao je on.

"Makrona predstavlja kao predsednika haosa"

Rafael Lorka, konsultant tink-tank Fondacije Žan Žores i autor knjige o Le Pen i Zemuru “Nove maske krajnje desnice”, istakao je da je ton njene kampanje namerno drugačiji ove godine.

- U prethodnim kampanjama je bila veoma populistička, predstavljajući “narod protiv elite” na agresivan način. Njena politička strategija je bila da obuzda sve različite vrste besa. Sada, njen pogled je da podela i sukobi neće funkcionisati. Njena politička interpretacija Makronizma je da je Emanuel Makron predsednik koji je podelio ljude – bilo je protesta “žutih prsluka”, demonstracija zbog kovid propusnica. Ona ga naziva “predsednikom haosa” i kaže da ona može da “smiri” stvari. To je veoma drugačije. Ona nastoji da demobiliše birače koji je obično zaustavljaju. Želi da anestezira reflekse društva protiv krajnje desnice, neutrališe svoje kritičare – naveo je.

Anketari i dalje smatraju da je pobeda Le Penove na predsedničkim izborima malo verovatno, ali sada po prvi put neki analitičari to vide kao mogućnost. Neizvesnosti oko stope uzdržanosti i da li će se levi glasači još jednom pojaviti u velikom broju da glasaju za Makrona kako bi zaustavili Le Pen – ostaju.

Da bi ublažila svoj imidž, Le Pen često govori o svojoj ljubavi prema bengalskim mačkama i nedavnoj diplomi uzgajivača. Ali, to nije naišlo na simpatije u suprotnom taboru.

- Transformisala se u nežnog uzgajivača mačaka? Laži! – rekao je na nedavnom skupu Makronov ministar ekonomije Bruno Le Mer, dodajući da je Le Penova uvek zagovarala “diskurs mržnje”.

Bonus video:

(Espreso)