2018. BIO JE GLAVNI PROTIVKANDIDAT PUTINU NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA: Ko je Vladimir Žirinovski?

Vladimir Žirinovski preminuo je danas u 75. godini. Bio je ruski političar kojeg su često karaktelisali kao "šoumena" tamošnje političke scene. Liberalno-demokratsku partiju Rusije (LDPR) osnovao je 1991. godine i ranije je bio i potpredsednik Dume.

Partija koju je predvodio Žirinovski je četvrta po jačini u ruskom parlamentu sa 21 poslaničkim mestom. On je bivši zamenik predsednika Dume a u parlamentu je od 1993. godine.

On je prošle godine pozivao na bombardovanje civilnih meta u Ukrajini, ali i Zapada u noći 31. decembra na 1. januar 2022, prenela je gazeta.ru.

Rođen je u Almatiju 26. aprila 1946. godine. Otac mu je bio ukrajinski Jevrejin, a majka Ruskinja. Roditelji su mu se razveli dok je još bio beba.

U julu 1964. se iz Almatija preseio u Moskvu, gde je započeo studije na Moskovskom univerzitetu, nakon kojih je otišao u vojsku. Po povratku stiče zvanje diplomiranog pravnika, a 1998. godine stekao je i titulu doktora filozofije.

U aprilu 1991. Žirinovski je, zajedno sa Vladimirom Bogačovim, preduzeo inicijativu koje su dovele do osnivanja Liberalno-demokratske partije Sovjetskog Saveza, druge registrovane partije u Sovjetskom Savezu i stoga prve zvanično sankcionisane opozicione partije.

Prema rečima bivšeg člana Politbiroa KPSS Aleksandra Nikolajeviča Jakovljeva, ova partija je nastala kao zajednički projekat rukovodstva Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i KGB-a.

Jakovljev je u svojim memoarima napisao da je direktor KGB-a Vladimir Krjučkov na sastanku sa Mihailom Gorbačovim predstavio projekat marionetske partije LDPSU i obavestio ga o izboru lidera LDPR. Prema rečima Jakovljeva, naziv stranke izabrao je general KGB-a Filip Bobkov. Međutim, Bobkov je rekao da je protiv stvaranja "Zubatovljeve pseudo-partije pod kontrolom KGB-a koja bi usmeravala interese i osećanja određenih društvenih grupa“.

Prvi politički prodor Žirinovskog dogodio se u junu 1991. godine kada je bio treći na prvim predsedničkim izborima u Rusiji, sakupivši više od šest miliona glasova (7,81 odsto).

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, partija je preimenovana u Liberalno-demokratsku partiju Rusije. Godine 1992. Žirinovski je stupio u kontakt sa Žan-Mari Le Penom, tadašnjim vođom francuskog Nacionalnog fronta. Njih je upoznao Eduard Limonov iz Nacional-boljševičke partije, a Nacionalni front je kasnije "pružio logističku podršku LDPR-u".

Liberalno demokratska partija ostala je značajna sila u ruskoj politici. Na vrhuncu svog slave, LDPR je prikupila 23% glasova na izborima za Dumu 1993. godine i postigla široku zastupljenost u celoj zemlji.

Ova činjenica podstakla je Žirinovskog da se još jednom bori za predsedničku funkciju, ovog puta protiv aktuelnog predsednika Borisa Jeljcina. Činjenica da je Jeljcinova kandidatura izgledala ozbiljno osporavana od strane ruskih nacionalističkih grupa i podmlađene Komunističke partije uznemirila je mnoge spoljne posmatrače, posebno u zapadnom svetu, koji su izrazili zabrinutost da takav razvoj događaja predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku ruske demokratije, već u veoma krhkoj država.

Žirinovski je postao žarište oštre kritike i izgledao je kao "živo oličenje autoritarizma i militarizma u modernoj Rusiji".

Dok su neki posmatrači bili skloni da njegove kontroverzne izjave smatraju oštrim naporima da pridobije nacionalističku podršku, koja se ne može posmatrati kao ništa ozbiljnije od izborne hrane namenjene za domaću javnost, bilo je šokantno da je u februaru 1996. godine, mesecima pre predsedničkih izbora, Žirinovski bio na drugom mestu u anketama, iza komuniste Genadija Zjuganova i ispred Borisa Jeljcina. Na kraju je, međutim, Žirinovski bio peti sa 5,7% u prvom krugu glasanja.

Od tada, jačina stranke se donekle stabilizovala, a na izborima 2003. godine udeo glasova LDPR-a iznosio je 11,7%. Godine 2004. Žirinovski je odbio čak ni da bude nominovan od strane stranke, prepustivši tu ulogu Olegu Mališkinu, koji je dobio 2% podrške birača.

Žirinovski je 2018. bio protivkandidat Putinu na predsedničkim izborima, kad je osvojio skoro šest odsto glasova.

Inače, Vladimir Žirinovski ranije je proglašen počasnim građaninom beogradske opštine Zemun. Prema navodima, nakon pobede DOS na lokalnim izborima 2000. godine, Žirinovskom je oduzet status počasnog građanina Zemuna, ali taj zaključak Skupštine opštine nije objavljen u službenom glasilu grada. Stoga se smatra da je formalno i dalje počasni građanin Zemuna.

(Espreso)