ŠTA AKO PUTIN OSTANE PRI TOME DA SE GAS PLAĆA U RUBLJAMA? Ko tu gubi?

U četvrtak Putin je potpisao ukaz kojim se stranim kupcima nalaže da od 01. aprila umesto da gas plaćaju u evrima, to čine u rubljama, ili će se suočiti sa prekidom isporuka gasa. Ako Rusija ostane pri ovome, i oni i Evropa će biti na teškom gubitku.

Evropski zvaničnici odbili su ultimatum, a u petak je portparol Kremlja Dimitrij Peskov izjavio da to neće uticati na isporuke po ranije sklopljenim ugovorima.Iako pretnja nestašice dolazi nakon vrhunca potražnje u sezoni za nama, Evropa još uvek ima mnogo toga da izgubi, pogotovo u trenutnoj situaciji u kojoj su kompanije i domaćinstva visoke cene energenata uveliko iscrpele. Sa druge strane, Moskva na taj način potencijalno može da ostane bez jednog od glavnih izvora prihoda, piše Rojters.

Rusija je prošle godine u Evropi izvezla oko 155 milijardi kubnih metara gasa, i na taj način osigurala više od trećine potreba Evrope. Bez ruskog gasa, Evropi preostaje samo da kupuje gas na spot tržištima gde su cene i 5 puta veće nego prošle godine.

Austrija i Nemačka, koje u velikoj meri zavise od tog gasa, krenule su u primenu planova za hitne slučajeve, koji uključuju racionalizaciju potrošnje "plavog energenta", a slične planove imaju i druge evropske zemlje.

- Nespremnost kupaca da se pridržavaju ovog naloga, dovodi do rizika od obustavljanja snabdevanja. I kupci i Gazprom će se zbog toga suočiti sa gubicima, rekao je analitičar moskovske brokerske kuće Locko-Invest Dimitrij Polevoj.

Usled nedostatka ruskog gasa, evropske zemlje će morati da se takmiče sa Azijom kako bi došle do gasa (u ovom slučaju LNG) iz Katara ili SAD, pa čak i međusobno.

Američki izvoznici su veliki pobednici ovog sukoba, a korist u njemu je pronašla i Norveška, piše Rojters.

Prošle nedelje, SAD su rekle da će ove godine raditi na isporuci LNG-a ka EU, ali da to neće u potpunosti zameniti ruski gas.

Osim što poušavaju da dobiju što više plina za dobru cenu na opterećenom tržištu gasa, nekoliko evropskih zemalja je takođe reklo da će možda koristiti više uglja, produžiti život nuklearkama ili povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Prekid dotoka gasa iz Rusije je i dalje glavni rizik. S obzirom da su pred nama letnji meseci, ne postoji rizik da će oni svoje zalihe sada da iskoriste. Ipak ako bi došlo do obustave snabdevanja iz Rusije, rizik bi se, logično, uvećao.

Sa druge strane, sve ovo je i rizik za Rusiju koja se suočava sa ozbiljnim gubitkom izvora prihoda. Prema poslednjim dostupnim podacima prošle godine Rusija je za 9 meseci prihodovala od prodaje gasa Kini, Evropi i Turskoj oko 31 milijardu dolara.

Kako kažu analitičari, ova mera je kao da su sebi pucali u nogu. Čak i da je sam ukaz osmišljen kao mehanizam podupiranja rublje, i to bi moglo da bude kratkog veka.

Prekid izvoza gasa u Evropu bi odsekao Rusiju od velikog izvora deviza u trenutku kada je sankcionisanjem Centralnoj banci Rusije zabranjen pristup sopstvenim deviznim rezervama u inostranstvu, smatraju analitičari Fič rejtingsa.

Evropski potrošači su u više navrata ocenili da najnoviji ruski potez predstavlja kršenje ugovora, a Gazprom rizikuje da bude uključen u arbitražne tužbe u kojima bi bio prisiljen da plati ogromne kazne.

Sa druge strane postavlja se i pitanje šta će biti sa gasom koji nije isporučen Evropi?

Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta, Valentina Matvijenko izjavila je da bi Moskva mogla da preusmeri izvoz na azijska tržišta.

Ipak, cevovod kojim bi se taj gas transportovao, makar za sada, ne postoji. Gas koji se šalje u Kinu je sa drugih nalazišta, koja nisu namenjena Evropi.

Analitičari upozoravaju i da bi azijska tržišta mogla da odbiju povećane isporuke iz Rusije.

(Espreso)