"OBUČAVAMO SE ZA OVO JOŠ OD DRUGOG SVETSKOG RATA": Ova zemlja je SPREMNA ako se ostvare NAJGORI STRAHOVI Evrope!

Ako se ostvare najgori strahovi Evrope - da se sukob u Ukrajini proširi na ostale ruske susede - Finska će biti spremna.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

Naime, Finska ima zalihe: najmanje šest meseci svih važnih goriva i žitarica su u strateškim zalihama, dok su farmaceutske kompanije dužne da imaju zalihe svih uvezenih lekova za period od 3 do 10 meseci.

Ima civilnu odbranu. Sve velike zgrade moraju da imaju svoja nuklearna skloništa, a ostalo stanovništvo može da koristi podzemne parkinge, klizališta i bazene koji su spremni za pretvaranje u evakuacione centre.

I ima borce. Gotovo trećina odraslog stanovništva ove nordijske zemlje su rezervisti, što znači da Finska može da koristi jednu od najvećih armija u odnosu na svoju veličinu u Evropi.

"Pripremili smo naše društvo i obučavamo se za ovu situaciju još od Drugog svetskog rata", kaže Titi Tupurinen, finski ministar EU. Posle osam decenija prvo u senci Sovjetskog Saveza, a sada Rusije, opasnost od rata u Evropi ih nije iznenadila.

Ali ono što Finska naziva svojom strategijom "sveobuhvatne bezbednosti" je primer kako sve zemlje mogu da stvore rigorozne sisteme za svoja društva da se zaštite unapred - ne samo od potencijalnog sukoba sa drugom državom, već i od prirodnih katastrofa, sajber napada ili pandemija.

Ne radi se samo o vojnoj spremnosti već o sigurnosti da zakoni i pravila funkcionišu u vreme krize.

Finska je stvorila neformalnu mrežu između elita političkog i poslovnog sveta i nevladinih organizacija kako bi se pripremila za najgore. Kontinuirano posmatra koje su njegove glavne slabosti i pokušava da ih ispravi kako bi stvorila što je moguće više otpornosti u sistemu pre nego što dođe do krize.

Sa svojom granicom od 1.340 km koju deli sa Rusijom, Finska je veoma ranjiva na napade i po prvi put u svojoj istoriji, većina Finaca podržava podnošenje zahteva za članstvo u NATO.

Ali zemlja od 5,5 miliona takođe vidi potrebu da održi i unapredi svoju nacionalnu strategiju.

"S obzirom na naš geostrateški položaj, veliku kopnenu masu i retkost stanovništva, moramo učiniti sve da odbranimo zemlju... Redovno treniramo na više nivoa kako bismo bili sigurni da svi znaju šta treba da rade - a krajnji rezultat je da ovo društvo možete pretvoriti u krizni režim ako je potrebno.''

Nasleđe Zimskog rata

Veliki deo spremnosti Finaca je proizašao iz njihovog sopstvenog rata sa Moskvom – u Zimskom ratu (1939-1940).

"Nismo zaboravili, to je u našem DNK", kaže predsednik Sauli Ninisto, ukazujući na ankete koje pokazuju da je oko tri četvrtine Finaca spremno da se bori za svoju zemlju, što je jedna od većih cifara u Evropi.

Finska ima ratne snage od oko 280.000 ljudi i 900.000 obučenih rezervista. Čak i nakon završetka Zimskog rata, nastavili su da regrutuju sve muškarce koji su završili školovanje, a Helsinki je zadržao jaku potrošnju na odbranu čak i tokom 1990-ih i 2000-ih kada su drugi smanjivali broj.

Ako bi vojna obaveštajna služba otkrila verovatan napad, snage bi bile mobilisane i, koliko je to moguće, civili bi bili evakuisani iz opasnih područja, što je značajna razlika u odnosu na ono što se dogodilo u Ukrajini.

"Nastojimo da osiguramo da naše društvo bude snažno i sposobno da se nosi sa teškim vremenima. Spremnost i pripremljenost su duboko ukorenjeni u finskim glavama“, kaže Ninisto.

Kursevi za narodnu odbranu

Četiri puta godišnje grupa od nekoliko desetina političara, poslovnih lidera i predstavnika crkve, medija i nevladinih organizacija sastaje se na Kursevima nacionalne odbrane, jednomesečnom intenzivnom programu koji uključuje predavanja visokih vojnih oficira i vladinih zvaničnika i simulaciju krize.

Ukupno 10.000 ljudi obučeno je na takvim kursevima u proteklih šest decenija, a još 60.000 je pohađalo regionalne kurseve odbrane. Salonijus-Pasternak, stručnjak za bezbednost Finskog instituta za međunarodne poslove, dodaje da su kursevi verovatno najlakši element finskog pristupa koji bi druge zemlje lako mogle da oponašaju.

Finska nije fokusirana samo na pretnju rata, već i na druge oblike napada – bilo lokalne, kao što su trovanje izvora vode ili onesposobljavanje elektrane, ili nacionalne, kao što su sajber napadi, sa sve većim fokusom na tzv. hibridne pretnje.

Helsinki je uvek težio dobrosusedskim odnosima sa Rusijom zbog njene duge zajedničke granice, ali je ta nada sada razbijena.

Tokom Zimskog rata, pozicija Finske ju je primorala da prihvati neutralnost kako bi držala Sovjetski Savez na odstojanju, ali nakon pridruživanja EU 1995. i približavanja NATO-u poslednjih decenija, u Helsinkiju raste osećaj da bi vojno članstvo ojačalo njen status nezavisne zemlje.

"Sve što znam je da će Rusija uvek biti tu i znamo da ćemo biti spremni“, zaključuje Lindberg, bivši načelnik odbrane.

(Espreso/Jutarnji list)