OD SIROČETA DO SANKCIONISANOG OLIGARHA: Detinjstvo Romana Abramoviča je ovekovečeno TRAGEDIJAMA!

Ostao je siroče sa tri godine, ali će postati jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Sada su njegove veze sa Vladimirom Putinom lišile Romana Abramoviča njegovih poslova i reputacije.

„Siguran sam da će se ljudi usredsrediti na mene tri ili četiri dana, ali će to proći", izjavio je ruski milijarder kad je kupio londonski fudbalski klub Čelsi 2003. godine.

„Zaboraviće ko sam i to mi se sviđa."

Male su šanse za anonimnost sada, imajući u vidu događaje iz proteklih nekoliko nedelja.

Posle višegodišnjih zahteva za pomniju analizu Abramovičevih poslovanja, britanska vlada je zamrzla njegova sredstva u Velikoj Britaniji - njegove kuće, umetnička dela i fudbalski klub Čelsi - i zabranila mu ulazak u zemlju.

Ona ga je optužila za saučesništvo sa Putinom u invaziji na Ukrajinu.

Budući da je oštro podelio sportske navijače u tom procesu, neki će pozdraviti ovaj pad u nemilost čoveka koji je dominirao britanskim fudbalom.

Ali on je uspevao da savlada ogromne izazove i ranije u životu.

Od siročeta do tajkuna

Roman Arkadijevič Abramovič rođen je u Saratovu u jugozapadnoj Rusiji, nekoliko stotina kilometara od granice sa Ukrajinom, 1966. godine.

Njegova majka Irina umrla je od trovanja krvi kad je imao jednu godinu, a njegov otac je umro dve godine kasnije u nesreći sa kranom na gradilištu.

Posle toga Abramoviča je odgojila rodbina, a on je vreme proveo u Komiju, u severozapadnoj Rusiji, gde je novac bio oskudan, a zimske temperature veoma niske.

„Da budem sasvim iskren, ne mogu reći da sam imao loše detinjstvo", jednom je rekao za Gardijan u retkom intervjuu.

„U detinjstvu ne možete upoređivati stvari: neko jede šargarepe, neko jede slatkiše, oba imaju dobar ukus. Kad ste dete, ne pravite razliku."

Školu je napustio sa 16 godina, radio je kao mehaničar i služio u Crvenoj armiji, pre nego što je počeo da prodaje plastične igračke u Moskvi.

Prešao je na parfeme i dezodoranse, izgradivši bogatstvo pošto je veća otvorenost pod sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovim dozvolila veći manevarski prostor preduzetnicima.

„Divlji istok"

Raspad Sovjetskog Saveza, a sa njim i upravljanja države mineralnim bogatstvima, pružio je više prilika, i u ranim dvadesetim, Abramoviču se više puta posrećilo u poslovanju.

Preuzeo je naftnu kompaniju Sibnjeft od ruske vlade na nameštenoj aukciji 1995. godine za oko 250 miliona dolara.

Prodao ju je nazad vladi za 13 milijardi dolara 2005. godine.

Njegovi advokati tvrde da nema osnova za tvrdnju da je zgrnuo veliko bogatstvo putem kriminala.

Međutim, on je 2012. godine na britanskom sudu priznao da je izvršio isplate u svrhu podmićivanja kako bi došlo do njegovog sporazuma za Sibnjeft.

Učestvovao je u „aluminijumskim ratovima" devedesetih, u kojima su se oligarsi - ljudi koji su stekli ogromna bogatstva i političku moć posle pada Sovjetskog Saveza - borili za kontrolu nad ovom ogromnom industrijom.

„Svaka tri dana, neko bi bio ubijen", izjavio je Abramovič 2011. godine, dodavši da ga je ova pretnja po vlastitu bezbednost učinila neradim učesnikom u tom poslu.

Ali Abramovič je dodatno dokazao koliko je čvrst, stekavši stotine miliona funti usred svog tog haosa.

Ulazak u politiku

Postao je saveznik predsednika Borisa Jeljcina i igrač na postsovjetskoj moskovskoj političkoj sceni, a jedno vreme je čak imao stan u Kremlju.

Kad je Jeljcin podneo ostavku 1999. godine, Abramovič je navodno bio među onima koji su podržali premijera i bivšeg špijuna KGB-a Vladimira Putina kao njegovog naslednika.

Kad se Putin ustoličio, želeo je da uspostavi dominaciju nad oligarsima.

Neki su završili u zatvoru, dok su drugi bili prognani ako nisu pokazali vernost.

Abramoviča nije zadesila nijedna od te dve sudbine.

On je 2000. godine bio izabran za guvernera osiromašenog regiona Čukotka, na severoistočnom kraju Rusije.

Stekao je popularnost pošto je uložio vlastiti novac u socijalnu službu, ali je podneo ostavku na taj položaj 2008. godine.

Sve to vreme, održavao je njegove poslovne interese, preuzimajući sva klasična obeležja bogatstva - kupujući umetničke slike, kuće, automobile, jahte.

London zove

U neobičnom potezu za čoveka koji se naširoko smatrao povučenim, stidljivim čak, Abramovič je 2003. godine postao slavan širom fudbalskog sveta kad je kupio Čelsi, najveći klub u zapadnom Londonu, u sporazumu vrednom 140 miliona funti.

„Moja čitava filozofija u životu je ulaganje u profesionalne klubove", rekao je on Fajnenšel tajmsu.

„U Čukotki imam profesionalne timove , a isto ću uraditi i ovde."

Pod trenerskom palicom Žozea Murinja i drugih, Abramovičevo bogatstvo je pomoglo da Čelsi osvoji pet titula Premijer lige, po dve Lige šampiona i Lige Evrope, pet FA kupova, evropski Superkup i Svetsko klupsko prvenstvo.

Novac raznih oligarha poslednjih godina je preplavio London.

Smatra se da Abramovičev vlastiti portfolio podrazumeva vilu sa 15 soba u Kensington Palas Gardensu u zapadnom Londonu, navodno vrednu više od 150 miliona funti; stan u Čelsiju; ranč u Koloradu; i vikendicu na Francuskoj rivijeri.

Njegove jahte - Solaris i Eklips - spadaju među najveće na svetu.

Abramovič, koji se razvodio tri puta, vlasnik je i privatnog aviona.

Tužba za klevetu

Kad ga je 2006. godine Gardijan upitao šta novac može da učini za nekoga, on je odgovorio:

„Ne može da vam kupi sreću. Malo nezavisnosti, da."

On sasvim sigurno ima mnogo novca.

Finansijski medijski gigant Blumberg procenjuje da Abramovičevo bogatstvo iznosi 13,7 milijardi dolara, što ga čini 128. najbogatijim čovekom na svetu.

Njegov rival Forbs procenjuje da je to ipak 12, 3 milijarde dolara, i stavlja ga na 142. mesto.

Ono što je pod velikim znakom pitanja, međutim, jeste raspon njegove nezavisnosti od Putina.

Prošle godine je Abramovič tužio izdavačku kuću Harper Kolins za klevetu, zbog knjige Putinovi ljudi Katerine Belton, u kojoj se tvrdilo da mu je ruski predsednik naredio da kupi Čelsi.

Dve strane postigle su vansudsko poravnanje, kada je izdavač pristao da ubaci dodatna pojašnjenja u knjigu.

Ali Abramovičeve veze sa Putinom nastavljale su da ga muče, naročito kad su ruske snage počele da se gomilaju na granici sa Ukrajinom, a potom i izvršile invaziju na nju.

Kad je najavljeno zamrzavanje Abramovičevih i sredstava još šest oligarha u Velikoj Britaniji, ministarka spoljnih poslova Liz Tras je izjavila:

„Uz njihove bliske veze sa Putinom, oni su saučesnici u njegovoj agresiji. Krv ukrajinskog naroda je na njihovim rukama."

Abramovič je najavio prodaju Čelsija osam dana pre nego što su mu uvedene sankcije.

Neki navijači su nastavili da skandiraju Abramovičevo ime, ali mnogi političari traže da njegova sredstva budu zaplenjena, a ne samo zamrznuta.

„Nadam se da ću moći da posetim Stamford Bridž još jedan poslednji put da bih se oprostio od svih vas uživo", poručio je Abramovič navijačima Čelsija.

Ali povratak u zapadni London malo je verovatan u dogledno vreme.

U bizarnom obrtu, ispostavilo se da je Abramovič ispoljio simptome navodnog trovanja - zajedno sa višim pregovaračima Ukrajine - na mirovnim pregovorima na ukrajinsko-beloruskoj granici održanim početkom marta.

Međutim, pojavio se potom na pregovorima Rusije i Ukrajine u Turskoj, a Kremlj je saopštio da su priče o navodnom trovanju samo nastavak propagandnog rata protiv Rusije.

(Espreso/BBC)