SESTRA KRALJICE ELIZABETE II JE KRILA MRAČNU TAJNU: Njen "BLUDNI ŽIVOT" je šokirao mnoge, a skončala je TRAGIČNO!

Ujedinjeno kraljevstvo je iz Prvog svetskog rata izašlo kao sila pobednica. Međutim, nove liberalne ideje, koje su se rodile po završetku rata pretile su da poljuljaju poverenje u instituciju monarhije. U tom trenutku britanska kraljevska porodica preuzima na sebe zadatak da narodu ponovo “proda” monarhizam.

Kralj Džordž V, koji je vodio zemlju tokom rata, sa svojom porodicom poveo je veliku marketinšku kampanju, koja je uključivala uvođenje pojavljivanja porodice na balkonu Bakingemske palate, njegovi sinovi su počeli da obilaze kolonije redovnije, a njegova ćerka se udala za britanskog plemića, umesto za nekog inostranog plemića kako je do tada bila praksa.

Ipak, tridesetih godina kriza u Evropi je postajala sve veća, tenzija se osećala na sve strane, a Versajski ugovor se sve manje poštovao. U takvom političkom okruženju 21. avgusta 1930. godine drugi sin britanskog kralja, Albert i njegova supruga Elizabet Bouz Lajon, nakon ćerke Elizabete, dobijaju i drugu devojčicu.

Iako je vojvotkinja od Jorka svoju ćerku želela da nazove En, prevagnula je želja starog kralja i princeza je krštena kao Margaret Rouz.

Margaret i njena starija sestra Lilibert imale su prilično bezbrižno detinjstvo, okružene vaspitačicama i guvernantama, mada je njihova majka kasnije žalila što ih nije poslala u običnu školu. Princeze su dane provodile u igri i učenju, a njihove zajedničke fotografije sa roditeljima su kružile kraljevstvom i predstavljale uzornu porodicu.

Kada je Margaret imala pet godina umro je njen deda, a na prestolu ga je nasledio stariji brat njenog oca – Edvard VIII. Njegova vladavina pak, nije potrajala. Nakon što je obznanio želju da se oženi ženom koja se dva puta razvodila, Amerikankom Volis Simpson, crkva i parlament su to kategorički odbili i uslovili abdikacijom. Ne sastavivši ni godinu na tronu, Edvard VIII abdicirao je u korist mlađeg brata Bertija, što je iz korena promenilo živote dve princeze.

Ponos i radost

Novi kralj prilično je razmazio mlađu ćerku. Njoj je bilo mnogo šta dopušteno. Za uzvrat, ona je stalno zasmejavala porodicu.

– Elizabeta je moj ponos, a Margaret je moja radost – izjavio je kralj Džordž VI jednom prilikom.

Margaret je bila vesela i nasmejana i uvek je skretala pažnju na sebe. Njena starija i stidljivija sestra uvek je govorila da voli da sa njom bude Margaret, jer ona skreće pažnju na sebe, što bi Elizabet rasteretilo.

Nakon Drugog svetskog rata, princeza je rado viđena kako izlazi u pozorište, operu i druga javna mesta, ali je bila čest gost i noćnih klubova i mnogih žurki. Još u ranoj mladosti je počela da puši, a muštikla je postala jedan od njenih zaštitnih znakova.

Iako nije bila jedina dama uživalac duvana u svojoj porodici, bila je prva koja je pušila u javnosti. Princeza je volela modu, a njen uzak struk joj je omogućio da i sama bude modna ikona 20. veka.

Sa svojom porodicom išla je na različite turneje po inostranstvu. Prva među njima bila je turneja po Južnoj Africi gde se, kako je sama kasnije priznala, Margaret zaljubila u gardistu kapetana Pitera Taunsenda.

“Loša sreća, oženjen je”

Navodno je ove reči izgovorila tadašnja princeza, a današnja kraljica Elizabeta II svojoj sestri kada im je otac predstavio kapetana Pitera Taunsenda, oficira koji je proglašen njihovim gardistom. Margareti kojoj je tada bilo samo 17 godina nije smetalo njegovo bračno stanje niti činjenica da je otac dvoje dece, pa je njihova avantura počela već od turneje po Južnoj Africi, gde su često bili viđani kako zajedno jašu konje i razgovaraju.

Kada je 1952. kralj Džordž VI preminuo od posledica raka pluća, Margareta je bila slomljena. Uzimala je sedative i pala u duboku depresiju. Njena sestra, tek proglašena kraljicom, nije mogla da provodi više vremena sa njom, pa je princeza Margareta potražila utehu i oslonac u svom zgodnom, ali petnaest godina starijem gardisti.

Kao i najveći deo tajni visokog društva, ni ovaj slučaj nije dugo ostao bez pažnje, pa su domaći i strani novinari ubrzo počeli da pišu o mogućem braku između mlade princeze i sveže razvedenog gardiste. Javnost je velikim delom osudila ovu vezu, parlament je bojkotovao brak, a Kantenbenrijski nadbiskup nije hteo da venča mladence.

Kraljica je izbegavala da javno osudi Margaretinu vezu, ali je balansiranje između sestre i države bilo sve teže, pa je postignut dogovor da princeza čeka do svog 25. rođendana. Ako i tada još uvek bude želela da se uda za Taunsenda, to može slobodno da uradi, s tim da će joj biti uskraćena mogućnost nasleđivanja prestola.

“Nacija čeka”

Iako je Margaretin 25. rođendan izgledao kao datum koji treba strpljivo čekati, mnogi nisu sedeli skrštenih ruku. Novine su prikazivale mladu princezu kao loš uzor devojkama, bila je simbol puta koji treba izbegavati, a sveštenici su je obavestili da, ako se uda za razvedenog čoveka, neće moći nikada više da se pričesti.

Sudbonosni rođendan princeze ogroman broj novinara dočekao je ispred vrata palate čekajući da prva objava bude oglašavanje verudbe. Ali nije!

Državna ili ustavna kriza, kako su tada nazivali ovu situaciju u kraljevstvu, doživljavala je svoj vrhunac, a novine su bile pune naslova poput: “Margaret, odluči se“, “Nacija čeka“ i “Hajde Marg radi šta želiš“. Gardijan je objavio da se u zemlji ne govori ni o čemu drugom osim o poslovima princeze Margaret.

Poslednjeg oktobarskog dana 1955. Margareta je objavila naciji da udaje neće biti. Obrazložila je da je “svesna učenja hrišćanske crkve i svojih obaveza prema Komonveltu, a ti principi su iznad ličnih” i dodala da ima punu podršku kapetana Taunsenda.

Kontesa od Snoudona

– Bilo je neizbežno da, kada postoje dve sestre, a jedna je kraljica koja mora biti izvor časti i svega što je dobro, druga mora biti centar najkreativnije zlobe, zla sestra – ovako je princeza Margaret objašnjavala odnos novinara prema njoj i kraljici.

Ipak, ni ona se nije trudila mnogo da demantuje glasine. Nakon raskida sa Taunsendom nastavila je vrlo bogat socijalni život. Postala je predsednica i pokroviteljka nekoliko društava, a bavila se i bolesnom decom, iako njen humanitarni rad nije naišao na popularnost kao decenijama kasnije, kada je bila reč o radu princeze Dajane.

Margareta je, kada bi se umorila od kraljevskih obaveza, razonodu tražila u noćnim klubovima gde je jedne večeri upoznala fotografa Entoni Armstrong Džonsa. Entoni ili Toni, kako je bio njegov nadimak, bio je jedan od najboljih fotografa u Londonu, a važio je za izuzetnog umetnika koji je imao dosta prijatelja u svetu muzike i glume. Bio je vrlo poželjan u društvu, ali je bio i na glasu kao veliki zavodnik, koji spava, ne samo sa ženama, nego i sa muškarcima.

Princezu je privukao njegov izgled “lošeg momka” i liberalni pogled na svet kao i hedonistički način života koji je vodio. Ovoga puta, veza je bila držana u strogoj tajnosti, pa su neopaženo prošli njihovi izlasci, kao i jurnjave na motoru.

Kako javnost nije bila obaveštena o Margaretinom ljubavnom statusu, sve ih je zatekla vest o venčanju koje se dogodilo nekoliko meseci posle objave zaruka. Svadba princeze Margarete bila je velika i raskošna. Kako nije imala oca, do oltara ju je odveo princ Filip.

Iako je tradicija nalagala da članovi kraljevske porodice medeni mesec provedu na britanskom ostrvu, princeza Margareta je rešila da na odmor sa mužem ode na krstarenje Karibima. Toni i Margaret su postali erl i kontesa od Snoudona, a dobili su i dvoje dece – Dejvida i Saru.

Tokom prvih godina braka Margaret je uživala proširujući krug prijatelja i poznanika. Upoznala je mnoge muzičke i filmske zveze, među kojima su bili Voren Biti, Džoan Kolins, Bitlsi, Piter O’ Tul, Mig Džeger (kojeg će štampa kasnije navoditi kao jednog od njenih ljubavnika), Piter Selers (koji je snimio kratak kućni video sa princezom i Tonijem), Elizabet Tejlor (sa kojom je uvek bila u pomalo napetim odnosima) i Ričard Barton.

Princeza je zajedno sa svojim mužem obavljala kraljevske posete različitim zemljama, među kojima su bile Jugoslavija, države Komonvelta i SAD. Par je živeo raskošno i raskalašno. Prilikom putovanja u Sjedinjene američke države, gde je išla u tronedeljnu diplomatsku misiju koja je trebalo da pomogne Britaniji na polju finansija, Margareta i Toni su poneli 78 komada prtljaga, a put je koštao državu 30.000 tadašnjih funti.

Kraljica Mustika

Kada se udala za Tonija, princeza Margareta je od svog prijatelja Kolina Tenanta i njegove supruge En Glinkoner dobila na poklon jedan deo njihovog privatnog karipskog ostrva, Mustika. Svoje parče zemlje kontesa je ukrasila vilom sa bazenom i baštom. Prezirala je izraz “vila” i o kući na ostrvu je uvek govorila kao o “letnjoj rezidenciji”.

– Vila? Govorite kao da je to malo bolja kuća koju možete naći u Škotskoj – objašnjavala je.

Rezidencija “Les Julies Eaux”, “Lepe vode” u prevodu sa francuskog, postala je glavno mesto zabave i utočište od problema koji su se narednih godina nizali. Brak sa Tonijem je bio sve gori, svađe dve vrlo temperamentne osobe su bile sve češće kao i prevare i to sa obe strane.

Margareta je bila ponosna na činjenicu da je ostrvo njeno lično vlasništvo, za razliku od zamkova i palata u kojima žive pripadnici kraljevke porodice, a koje su državno vlasništvo. Tamo je bilo dozvoljeno sve.

Žurke su se pravile svako veče, a sve se to zalivalo ogromnim količinama alkohola i duvana. Nakon lumpovanja usledilo bi celodnevno kupanje i uživanje na plažama prelepog ostrva. Na Mustik se dolazilo samo sa pozivnicom, novinarima je bio strogo zabranjen pristup, a važilo je i pravilo da Margareta mora poslednja da uđe u prostoriju i da bude zvezda večeri, jer je bila princeza.

Kada bi ulazila u more, svi koji su bili na plaži ili u vodi morali su da se poklone pa da nastave sa uživanjem.

Opet skandal

Kada se u novinama pojavila slika Margarete sa zgodnim mladićem na plaži, u kraljevstvu je izbio skandal. Novine s ponovo na zub uzele kraljičinu sestru opisujući je kao “predatorku koja lovi mlađe muškarce”. Pojavili su se i političari koji su Margaret nazivali “kraljevskim parazitom” i predlagali da se ukinu njena primanja, jer previše troši na “lične, nemoralne prohteve”.

Mladić, oko kog se javnost uzbunila, bio je petnaest godina mlađi i oženjeni ljubavnik Rodi Levlejn, za koga će kraljica Elizabeta kasnije, na sahrani svoje sestre, reći da je Margaretu mnogo usrećio.

U tom trenutku, razvod u kraljevskoj porodici nije se desio od 1540. kada se kralj Henri VIII razveo od Ane od Klivsa. Od tada, na rastavu braka se gledalo kao na nešto poput smrtnog greha.

Princeza Margareta je svojim razvodom 1978. stavila tačku na sliku idealne porodice i pokazala kako i kraljevski brak može da “pukne” lako kao i bilo koji drugi.

“Neposlušnost je moja radost”

Nije retko da hedonistički život jednog dana dođe na naplatu u vidu zdravstvenih problema. Ako tome dodate stres i depresiju, stvari se pogoršavaju. Princeza Margareta je to iskusila na svojoj koži.

Nakon razvoda sve više se okretala piću i cigaretama što ju je dovelo do hirurškog stola i odstranjivanja jednog plućnog krila. Svoj prvi srčani udar doživela je upravo u rezidenciji na Mustiku.

Usledio je period krajem devedesetih godina koji je bio jako stresan za Margaret. Princeza Dajana je u intervjuu otkrila stvari o kraljevskoj porodici koje niko nije smeo da sazna i tada se duboko zamerila kontesi jer je Margaret smatrala da, koliko god često ulazila u sukobe sa porodicom, to javnost ne treba da zna.

Potom je njen sin prodao imanje na Mustiku što je princezu duboko potreslo. Zdravlje joj je ubrzano propadalo, a usledili su gubitak apetita i još nekoliko srčanih udara.

Svoje poslednje javno pojavljivanje Margareta je imala u avgustu 2001. kada je iz invalidskih kolica, već ozbiljno bolesna, poslednji put mahnula narodu.

– Uvek sam se plašila da ću postati prolaznik u životu – rekla je jednom prilikom.

U svojoj 71. godini, 9. februara 2002. princeza Margaret Rouz Vindzor, kontesa od Snoudona, preminula je u bolnici od posledica srčanog udara.

Njena sahrana bila je jedina na kojoj kraljica Elizabeta nije uspela da sakrije emocije, pa je snimljena kada je pustila suzu i uzdahnula. Kraljica majka koja je proslavila 101. rođendan je na sahranu ćerke došla, ali tako da je niko ne snimi ili ne uslika.

Umrla je sedam nedelja kasnije.

(Espreso/Istorijski zabavnik)