"EVROPA JE MNOGO IZLOŽENIJA UTICAJU RATA OD SAD": Oglasila se predsednica ECB

Monetarne politike dveju najvećih svetskih centralnih banaka, američkih Federalnih rezevi (FED) i Evropske centralne banke (ECB), ostaće divergentne u doglednoj budućnosti, pošto rat u Ukrajini ima veoma različite efekte na njihove ekonomije, izjavila je danas predsednica ECB Kristin Lagard.

- Pozicije naše dve ekonomije u ekoniomskom ciklusu su se razlikovale čak i pre rata u Ukrajini. Iz geografskih razloga, Evropa je mnogo izloženija (uticaju rata) od SAD, rekla je Lagardova na jednoj finansijskoj konferenciji, prenosi Rojters.

Ona je dodala da je američka privreda za razliku od evropske manje oslonjena na uvoz robe i da će stoga njena privreda biti manje pogođena ratom, zbog čega sinhronizacija monetarnih politika dve centralne banke nije moguća.

- Naše monetarne politike neće ići u susret, rekla je Lagard.

Federalne rezerve su podigle kamatne stope prošle nedelje i nagovestile seriju daljih povećanja, samo nekoliko dana nakon što je ECB saopštila da neće žuriti s podizanjem svoje rekordno niske kamate, čak ni tokom povlačenja svog programa podsticaja.

Skok cena energije već je gurnuo inflaciju u evrozoni na rekordnih 5,9 odsto prošlog meseca, pri čemu bi stopa mogla da dostigne narednih meseci 7,0 procenata, što je znatno iznad cilja ECB od 2,0 posto.

S obzirom na to da se očekuje dalji rast cena hrane, porast inflacije će značajno srezati kupovnu moć domaćinstava. ECB je snizila projekciju ekonomskog rasta monetarnog bloka, a pojedini članovi njenog odbora za monetarnu politiku tvrde da je vrlo verovatan dalje pogošanje projekcije rasta.

Kao posledica rata, Evropa će morati da ubrza prelazak na zelenu ekonomiju kako bi smanjila oslanjanje na uvoz energenata iz Rusije, koja je njen najveći snabdevač prirodnim gasom, navodi Rojters.

Ova tranzicija će imati inflatorni uticaj u kratkom i srednjem roku, upozorila je Lagardova, dodajući da će međutim dugorčno rezultirati smanjenjem cena.

- Kratkoročno do srednjoročno, ta tranzicija će biti inflatorne prirode, dok će dugoročno gledano imati deflatorni uticaj na cene, rekla je ona.

Bonus video:

(Espreso/Blic)