KLJUČ ZA ZAUSTAVLJANJE PUTINOVE RATNE BLAGAJNE SE NALAZI OVDE? Sve je jasno kada se prati trag NOVCA!

Švajcarska nije samo važni centar novčarskog poslovanja, nego je i izuzetno značajna tamošnja trgovina sirovina.

“Ovaj sektor trgovine pridonosi BDP-u Švajcarske bitno više nego turizam ili mašinstvo”, objašnjava Oliver Clasen iz nevladine organizacije Public Eye, a prenosi DW.

Preko te države koja sama praktično nema nikakvih važnijih sirovina se u toj trgovini i prema službenim izvorima iz 2018., ostvario promet od gotovo jednog biliona dolara. Pet kompanija sa najvećim prometom u Švajcarskoj nisu banke ili farmaceutski koncerni, nego upravo kompanije specijalizovane trgovinom sirovinama, a većina od oko 900 kompanije u tom poslu imaju edište u Ženevi, Luganu ili Zugu.

Sirovinama se trguje i drugde, od Njujorka, Čikaga ili Londona, a tu su povrh toga i berze koje su se specijalitovale pre svega za neku sirovinu. Ali i preko Švajcarske se trguje mnogo: u Ženevi se odvija trgovina gotovo trećine svetske nafte, još je značajnija kao mesto trgovine čitavim nizom metala kao što su cink, bakar ili aluminijum, a procene govore i kako se tamo prodaje i kupuje dve trećine žitarica svetskog tržišta.

Švajcarska nema niti nafte, niti plina, zapravo nema niti pomena vrednih sirovina koje bi mogla izvoziti. Ali ipak je baš to zemlja među vodećim u trgovini sirovinama u svetu.

‘Potpuno legalno’ se plaća rat

Već i to svedoči da je ta Švajcarska trgovina od izuzetne važnosti za Rusiju. Jer prihodi od nafte i plina čini gotovo 40% prihoda Rusije, a samo naftom ruskih državnih koncerna je u blagajnu Kremlja 2021. otišlo oko 180 milijardi dolara.

Angela Mattli iz organizacije Public Eye zahteva od svoje zemlje da Kremlju zatvori taj prihod koji joj teče preko Švajcarske “i to potpuno legalno u okviru švajcarskih propisa koji širom otvaraju vrata za trgovce sirovina.” I Sedrik Vermut iz švajcarskih socijaldemokrata traži da ta zemlja “zatvori slavinu novca za rusku ratnu mašineriju”, kaže za stanicu SRF.

Jer Švajcarska bi to mogla: ona nije samo mesto trgovine sirovinama iz Rusije, nego je tamo i imovina kako ruskih državnih kompanija, tako i tajkuna. Isto tako je verovatno i da su negde u pozadini i vlasnici niza kompanija koje se bave prometom sirovina zapravo Rusi. I to samo ako se malčice potrudi.

Švajcarska je poznata da ne postavlja mnogo pitanja kad je reč o novcu – a pogotovo ne kad je to i Švajcarskoj jedan od glavnih izvora prihoda.

Jasan trag novca

Naravno, promet na robnoj berzi je u pravilu anoniman i tek retko posao dogovara pravi kupac i prodavač – sve se odvija preko čitavog niza slojeva kako u stvarnom, a još više u virtualnom svetu računara. Nije retkost da roba tankera punog nafte – što je vrednosti oko 100 miliona dolara već za uobičajene brodove, promeni vlasnika i po nekoliko puta između odredišne luke i cilja.

No zapravo je razmerno jednostavno otkriti i pravog prodavača i kupca – ako se sledi trag novca. Jer trgovina se u pravilu odvija putem bankovnih akreditacija gde je roba toj banci garancija za novac koji pozajmljuje dok je ne preuzme kupac, bez obzira gdje se on zapravo nalazio na svetu. Ali to su poslovne tajne – i tu Švajcarska već i iz vlastitog interesa ne želi dirati u to osinje gnezdo.

“Čitava trgovina sirovina nije dovoljno nadzirana i bez dovoljno propisa”, smatra Elizabet Burgi Nonanomi sa Univerziteta u Bernu. “Ako vas nešto zanima, morate prilično tražiti podatke i nisu sve informacije dostupne.” Jer mnoge kompanije u toj trgovini vrednoj milijarde evra su tek poštanski sandučići u nekoj poreskoj oazi.

Uran se nadzire, ali ostalo…

David Muhleman iz organizacije Public Eye smatra kako je trgovina sirovina pravo leglo i pranja novca, utaje poreza baš kao i glavni izvor prihoda diktatora: “Trebamo regulaciju tržišta sirovinama. Trebamo transparentnost i o isplatama za te sirovine vladama država, pogotovo autokratskih režima koji taj novac trpaju u svoje džepove ili, u najgorem slučaju, tim novcem vode ratove. A tu se ne radi samo o Rusiji.”

Kad je reč o uranu i drugim materijalima potrebnima za nuklearno naoružanje, tu postoje tela i institucije koje pažljivo prate gde dolazi i kamo što odlazi. Ali kod gotovo svega ostalog…

Određen nadzor doduše postoji: posebno kada se radi o uranu i drugim sirovinama neophodnim za nuklearno naoružanje se tu dobro pazi ko to prodaje i ko to kupuje. Ali već kad je reč na primer o “krvavim dijamantima” iz središnje Afrike nadzor je više na dobrovoljnoj osnovi samih berzi i trgovaca. A kad je reč o Rusiji – i bez obzira na njenu agresiju na Ukrajinu, samo SAD su zabranile uvoz nafte iz te zemlje. Švajcarska ipak istrajava u svojoj neutralnosti i zapravo sebi zabranjuje da sama uvodi sankcije protiv neke zemlje, nego joj lokalni zakon jedino dopušta da se priključi embargu kojeg proglase bilo Ujedinjeni narodi, bilo važni partneri te zemlje.

‘Ne trebamo još propisa”

Utoliko Švajcarska ne žuri uopšte da uvede neke propise kojima bi pratila ko i gde trguje sirovinama u toj zemlji. Doduše ona je naložila lokalnim bankama nadzor da one prate trgovinu sirovinama, ali čak ni one nisu obavezne da taj nadzor sprovode, piše u saopštenju Amnesty International.

” (Švajcarskoj ) vladi izgleda da je to dovoljno. U njenim očima ne postoji potreba da se uvede zakon o trgovini sirovinama niti da se uspostavi posebno nadzorno telo”, piše u saopštenju ove organizacije.

Još odavno je stranka Zelenih u Švajcarskoj predložila uvođenje takvog zakona, ali njen predlog je u švajcarskom parlamentu odbijen još 2015. Sad će ta stranka opet pokušati da navede Švajcarsku da osnuje neko nadzorno telo. Ali to u Švajcarskoj ne podržavaju svi: “Mi ne trebamo još novih propisa, takođe niti u području trgovine sirovinama”, smatra Tomas Matern, zastupnik Švajcarske narodne stranke.

(Espreso)