NAKON OGLASA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA GDE SE SRBI ZOVU U RAT, OGLASILA SE UKRAJINSKA AMBASADA: Ovo je je prava ISTINA!

Iz ambasade Ukrajine poručuju da se u našoj zemlji ne regrutuju volonteri za rat, jer domaći zakon zabranjuje odlazak naših državljana na strana ratišta.

Ipak, na internetu je više spiskova kontakt-mesta za prijavu dobrovoljaca, među kojima je navedena i ukrajinska ambasada u Beogradu.

To je slučaj i sa zvaničnim sajtom za regrutovanje volontera (fightforue.org), koji je napravila vlada u Kijevu i kojim objašnjava proceduru za stupanje u redove ukrajinske vojske. Na spisku su i kontakti ambasade Ukrajine u Beogradu.

- Naša vlada nije imala vremena da pravi selekciju država gde prijem dobrovoljaca nije moguć, nego je na spisak stavila adrese svih ukrajinskih diplomatskih predstavništava u svetu. To za Srbiju ne važi. Ne primamo prijave dobrovoljaca, iako gotovo svakodnevno s nama kontaktiraju građani voljni da pomognu odbranu naše zemlje - rečeno je za "Novosti" u ukrajinskoj ambasadi.

Bez obzira na zvaničnu politiku, postojanje neformalnih centara za prikupljanje boraca na Balkanu ne bi bilo iznenađujuće. Ruska strana uložila je nedavno diplomatski protest Hrvatskoj zbog pojave, kako tvrde, oko 200 dobrovoljaca prijavljenih za služenje u jedinicama ukrajinske vojske. Hrvatske službe bezbednosti, opet, kažu da u ratu na istoku Evrope učestvuje svega nekoliko Hrvata. Objavljeno je i da su neke osobe sa KiM krenule ka Kijevu kako bi stupile u tamošnji dobrovoljački odred.

Ukrajinska vojska osnovala je tzv. Međunarodnu legiju za odbranu Ukrajine, koju čine dobrovoljci iz sveta koji su se odazvali pozivu predsednika Vladimira Zelenskog da dođu i pomognu u borbi protiv Rusa. Istinsku brojnost ove jedinice teško je utvrditi, ali procene idu i do 10.000 boraca, pristiglih iz celog sveta. Nju čine mahom Amerikanci, Britanci, kao i državljani zemalja Zapadne Evrope. Rusi su, kao odgovor, najavili da zarobljeni ukrajinski borci iz sveta u slučaju zarobljavanja neće uživati status predviđen međunarodnim konvencijama.

Srbija je, suočena sa pojavom da njeni državljani učestvuju kao borci u redovima Islamske države, ali i prvim sukobima u Ukrajini, još 2014. godine usvojila izmene krivičnog zakonika, kojima je učešće u tuđim ratovima kvalifikovano kao - krivično delo. U jeku sukoba u Donbasu ambasada Ukrajine je tvrdila da je tada oko 300 državljana Srbije učestvovalo u sukobima na proruskoj strani. Ove tvrdnje nikada nisu dokazane, iako su poznati pojedinci koji su se stavili na raspolaganje nepriznatim državama u istočnoj Ukrajini.

SPREMA SE REGISTAR, OSUĐENO 16 OSOBA

Na udaru pooštrene kaznene politike koja tretira učestvovanje u tuđim ratovima našlo se tridesetak građana Srbije, od kojih je zbog ratovanja na istoku Ukrajine 2014. i 2015. godine osuđeno njih 16. Država preko Bezbednosno-informativne agencije i drugih organa radi i na izradi registra učesnika u ratovima u inostranstvu, pri čemu osim obaveštajnih informacija, koristi i informacije UN i drugih međunarodnih institucija.

(Espreso)