FRANCUSKO BURE BARUTA JE OPET EKSPLODIRALO! Makron u panici hitno poslao ministra, "KORZIKA OPET GORI"! (FOTO)

Korzika je ponovo eksplodirala, a posle dve nedelje žestokih nereda, Pariz je sada uznemiren, shvatajući da to ne ide u prilog reizboru Emanuela Makrona na predsedničkim izborima za manje od mesec dana.

Nacionalistička desnica već se ruga predsedniku Republike što se bezuspešno pretvara da je arbitar u ratu između Rusije i Ukrajine, a da nije uspeo da uguši pobunu u sopstvenoj zemlji. Dakle, Makron danas šalje Ajačiju lično Žeralda Darmanina, ministra unutrašnjih poslova u vladi premijera Žana Kasteksa, navodno sa širokim ovlašćenjima da se nosi sa razjarenim korzikanskim separatistima.

U neredima je do sada povređeno više od 100 ljudi, od kojih nekoliko desetina policajaca, što znači da ih neistomišljenici tuku iz sve snage.

Korzika je stalno bure baruta, nezadovoljna svojim statusom u Francuskoj Republici. Zavisna od Pize iz 11., a zatim od Đenove s kraja 13. veka, Korzika je 1755. usvojila prvi demokratski ustav u modernoj istoriji i dala ženama pravo glasa.

Đenova ga je ustupila Francuskoj 1768, a neki Korzikanci nikada nisu prihvatili suverenitet strane države i stranog jezika.

Na okružnim izborima 2017. apsolutnu većinu od 56 odsto glasova dobila je korzikanska nacionalistička koalicija Pe a Corsica (Za Korziku), čiji je minimalni program široka autonomija; uveo je korzikanski jezik kao glavni jezik na ostrvu.

Ovaj jezik je vezan za toskanske dijalekte na kojima se zasniva italijanski standardni jezik. Korzika je i na Sardiniji priznata kao manjina.

Nova varnica u barutni baru pala je 2. marta, kada je afrički mudžahedini koji se vratio iz Avganistana i osuđen za terorizam pokušao da zadavi Ivana Kolona (61), korzikanskog separatistu.

Kolona je osuđen na doživotni zatvor kao navodni ubica tadašnjeg korzikanskog prefekta Kloda Erinjaka, koji je upucan 1998. iz pištolja ukradenog od žandarma kada su korzikanski separatisti, uključujući Kolona, napali žandarmerijsku kasarnu u Pietroselu pet meseci ranije.

Deo francuske štampe, a mnogo puta i tadašnji francuski ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi, tvrdio je da je Kolona bio ubica i pre nego što je uhapšen, a kamoli osuđen. On se izjasnio da nije kriv, tvrdeći da nije imao pravično suđenje. Separatisti koji su učestvovali u atentatu i koji su ga optužili kasnije su povukli samo optužbe protiv Kolone, a sve ostalo priznali. Tvrdili su da su na mestu atentata bile samo dve osobe: Pjer Alesandri i Alen Ferandi. Alessandri je čak kasnije priznao da je pucao. To priznanje nije uzeto u obzir. Advokati su tvrdili da nema materijalnih dokaza protiv Kolone.

Kolona se žalio sve do Evropskog suda pravde u Strazburu, koji je prvo odlučio da razmotri njegovu tužbu, ali ju je kasnije odbio posle snažnog pritiska francuske vlade. Jedan od Koloninih advokata, aktivista za ljudska prava Antoan Solakaro, kasnije je ubijen.

Kolona se nije oporavio od atentata, još je u komi, pa je pitanje da li će doći sebi, ili će ostati u vegetativnom stanju pošto mu je mozak predugo bez kiseonika.

Ne samo separatisti, već i mnogi korzikanski nacionalisti smatraju da je za to kriva francuska država, ali i zato što je Koloni u svoju ćeliju stavio dokazanog višestrukog ubicu. Pretpostavlja se da će mudžahedini - čije ime nije otkriveno - kasnije biti proglašeni ludima i proterani. On se pravda da je Kolona rekao nešto nepovoljno o ​​Muhamedu, koga islam smatra poslednjim i najvećim Božijim poslanikom.

Čak i ako se ove teorije zavere odbace, ostaje činjenica da je Kolona skoro pogubljen u zatvoru visoke bezbednosti, mestu gde je država morala da garantuje njegovu fizičku bezbednost.

Kada je vest stigla do glavnog grada Korzike Ajačo, počeli su nasilni protesti. Posle Kortea, poprište u utorak bila je Bastija, gde je 67 ljudi prebačeno u bolnicu, uključujući 44 policajca. Glavni slogan, koji uzvikuju i ispisuju na transparentima, glasi: "Statu francese assassinu!" (francuska država atentatora).

Pre polaska na Korziku, ministar unutrašnjih poslova Darmanin je rekao:

"Izvršna vlast je čula zahteve onih koji su izabrani na Korzici. Otvorićemo ciklus diskusija." „Darmaninova najava ne znači nikakav korak napred“, rekao je za korzikanske medije Petr'Antone Tomasi, lider pokreta Korzika Libera (Slobodna Korzika).

„Videli smo na desetine ministara svih ovih godina. Da li obećavaju nešto izvanredno? Procenićemo tek kada stave karte na sto.

(Espreso/Jutarnji.hr)