CENE GASA U SAD-U NA REKORDNO VISOKOM NOVOU: Zašto je to tako, kad jedva da kupuju naftu od Rusa?

Američki vozači trenutno muče muku na pumpama, dok cene gasa u SAD dostižu rekordno visoke nivoe. Iako Sjedinjene Države jedva koriste rusku naftu, invazija na Ukrajinu je i dalje veliki faktor u skoku cene gasa.

Većina ruske nafte ide u Evropu i Aziju. Ali, ključno je razmišljati o snabdevanju naftom na globalnom nivou, a ne konkretno u SAD. Svet robe je u velikoj meri povezan, a cena nafte se plaća preko globalnog tržišta.

Dakle, ono što se dešava u jednoj zoni sveta može uticati na drugu. Problem je što je Rusija jedan od najvećih svetskih dobavljača nafte, piše CNN.

U decembru, na primer, Rusija je poslala više od 8 miliona barela nafte i drugih naftnih derivata na svetska tržišta, uključujući 5 miliona barela sirove nafte koja se koristi za proizvodnju benzina, između ostalog.

I da, istina je da vrlo malo te ruske ponude ide u Sjedinjene Države - poslato je samo 90.000 barela sirove nafte dnevno u decembru, prema najnovijim statističkim podacima američke vlade. Nasuprot tome, 2021. Evropa je dobila 60% ruskog izvoza nafte, a Kina 20%.

Ali, imajte u vidu da se nafta kupuje i isporučuje širom sveta preko globalnog tržišta roba. Dakle, u tom smislu, nije važno ko je konkretno pogođen gubitkom ruske nafte, jer niža ponuda utiče na globalne cene bez obzira na sve. A kao što znamo, kada je manja ponuda, a potražnja velika - cene rastu.

Na primer, ako Evropa kupuje manje ruske nafte, moraće da je zameni naftom sa nekog drugog mesta - možda iz moćne Organizacija zemalja izvoznica nafte koju vodi Saudijska Arabija. Taj porast tražnje za naftom OPEK-a bi doveo do povećanja cene njene sirove nafte. I ko još kupuje stotine miliona barela nafte OPEK-a? Pogađate: Sjedinjene Države.

Zašto uopšte ima manje ruske ponude?

U početku su Zapad, uključujući SAD, izuzeli rusku naftu i prirodni gas iz sankcija koje su uveli. Bajdenova administracija je preokrenula kurs o tome u utorak, zabranivši uvoz ruske nafte i drugih goriva u SAD, dok je Velika Britanija rekla da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte do kraja godine (EU je u težem položaju po ovom pitanju, jer je daleko više zavisna od ruske nafte).

Ali, prvobitni nedostatak formalnih zabrana ionako nije bio važan u smislu cena. Od početka invazije postoji de facto zabrana ruske nafte, pri čemu je većina zaliha u zemlji ostala neprodata. To je zato što su trgovci naftom neverovatno nervozni da "diraju bilo šta".

Postoji gomila neizvesnosti oko kupovine ruske nafte, bilo da se radi o mogućnosti zaključivanja poslova s obzirom na sankcije ruskom bankarskom sistemu, ili pronalaženju tankera spremnih da idu u ruske luke usred opasnosti od transporta u ratnoj zoni.

Kao rezultat toga, glavna vrsta nafte koju Rusija izvozi u Evropu nudi se na prodaju sa velikim popustom jer je niko ne želi. JPMorgan je nedavno procenio da je više od 4 miliona barela ruske nafte dnevno praktično povučeno. Dakle, investitori u suštini cene naftu kao da ruska zaliha uopšte nije dostupna. I opet, manja ponuda dovodi do više cene.

Zašto druge zemlje ne mogu da pumpaju više?

Kovid ponovo udara. Niko uopšte nije želeo naftu u proleće 2020. godine, kada su globalne naredbe o ostanku kod kuće značile da niko nije morao da dopunjuje gorivo i ide na posao. Sa smanjenjem potražnje, smanjile su se i cene nafte - čak se nafta nakratko trgovala po negativnim cenama.

Zauzvrat, OPEK+ je snažno smanjio proizvodnju da bi podržao cene. I od tada su zadržali niske ciljeve proizvodnje, samo postepeno povećavajući proizvodnju, čak i kada se potražnja za naftom i benzinom vratila ranije nego što se očekivalo. A ko je deo OPEK+? Rusija.

Dakle, da, OPEK+ ne žuri da "pritrči" u pomoć. Saudijci su mesecima jasno stavljali do znanja, čak i pre invazije, da grupa ne planira da uskoro otvori slavine za naftu. Međutim, ta gvozdena rezolucija može, ali ne mora da pukne.

Inače, prema podacima kompanije "Rystad Energy", najveći proizvođači nafte u 2021. bili su:

SAD: 10,2 miliona barela dnevno;

Rusija: 9,7 miliona barela dnevno;

Saudijska Arabija: 9,3 miliona barela dnevno;

Kanada: 4,3 miliona barela dnevno;

Irak: 4,2 miliona barela dnevno;

Kina: 3,9 miliona barela dnevno;

Brazil: 2,9 miliona barela dnevno;

UAE: 2,7 miliona barela dnevno;

Iran: 2,5 miliona barela dnevno;

Kuvajt: 2,3 miliona barela dnevno.

(Espreso)