SULUDI ZAHTEVI BUGARSKE ZAPREPASTILI MAKEDONCE: Ulazak u EU uslovljavaju POTPUNOM IZMENOM ISTORIJE

Bugarska je usvojila deklaraciju u kojoj je iznela više od 20 zahteva Severnoj Makedoniji kojom uslovljava početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.

Među tim zahtevima su i neki kojima Sofija pokušava da revidira istoriju, naročito u vezi sa svojim učestvovanjem u Drugom svetskom ratu. Ukratko, Bugarska traži da se njena uloga u Drugom svetskom ratu ne posmatra kroz saradnju sa silama Osovine (fašistima), a da se tako "ispravljeni" školski udžbenici iz Skoplja pošalju u Sofiju na odobravanje.

Nakon godina i godina pregovaranja i konačnog dogovora sa Grčkom, pred Severnom Makedonijom su sada još komplikovaniji uslovi koje je usvojila bugarska vlada.

Nakon navodi "Balkan insajt", stav bugarske vlade je da ona podržava određivanje početka pregovora o pristupu EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom na sastanku Evropskog saveta, zakazanom za 17. oktobar.

Međutim, Bugarska je zatim navela više od 20 zahteva i dnevni red prema kojem Severna Makedonija treba da ih ispuni - tokom pregovora o pristupanju.

Bugarski zahtevi koji su najkontroverzniji odnose se na Drugi svetski rat i bugarsku ulogu u njemu.

- Bugarska neće dozvoliti da integracija Republike Severne Makedonije u EU bude praćena evropskom legitimizacijom antibugarske ideologije - navela je zvanična Sofija.

U istom pasusu deklaracije zaključuje se da je "ponovno ispisivanje istorije dela bugarskog naroda posle 1944. godine jedan od stubova antibugarske ideološke konstrukcije jugoslovenskog totalitarizma".

Dalje, Bugari traže od Makedonaca da izbace izraz "bugarski fašistički okupatori" sa svih istorijskih spomenika posvećenih Drugom svetskom ratu.

Iako Bugarska pokušava da natera Severnu Makedoniju da ne govori negativno o bugarskoj ulozi u Drugom svetskom ratu, zna se da je Sofija bila na strani sila Osovine i da je učestvovala u okupaciji delova tadašnje Jugoslavije (čiji je deo bila i današnja Severna Makedonija), kao i Grčke.

Na početku Drugog svetskog rata Bugarska je objavila neutralnost, kada su njen tadašnji vladar Boris Treći i premijer Bogdan Filov odbili ponude za pakt. Međutim, to nije potrajalo.

Filov potpisuje sporazum sa Trojnim paktom prvog marta 1941. godine i tako je pridružio Bugarsku silama Osovine i omogućila fašistima da prođu kroz Bugarsku sve do Grčke.

Dana 19. aprila Bugarske kopnene snage ušle su u Jugoslaviju, a 30. aprila u Grčku. Bugarska je okupirala veći deo jugoslovenske Makedonije, Pomoravlja, istočne Makedonije u Grčkoj i zapadne Trakije, koje su nemačke snage već zauzele.

Sve do septembra 1944. godine Bugarska je bila na strani Nemačke, ali je održavala i odnose sa SSSR.

U septembru 1944. sa smenom vlade i ulaskom sovjetske vojske u Bugarsku, Sofija je promenila stranu i proglasila rat Nemačkoj.

Bugarska sada pokušava da "izbriše" neslavne godine svoje istorije preko makedonskih leđa, odnosno da se istorija potpuno drugačije uči.

Sofija je zapretila i da će blokirati prvu međunarodnu konferenciju na kojoj bi se ozvaničio početak pregovora za pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji ukoliko ne bude pomaka u ispunjavanju njenih uslova.

Među najistaknutijim zahtevima je i taj da se Severna Makedonija mora odreći svake tvrdnje o postojanju makedonske manjine u Bugraskoj.

Dalje, u dokumentu, Bugarska takođe savetuje EU da tokom pristupnih pregovora izbegavaju upotrebu termina „makedonski jezik“, i umesto toga, koriste termin „zvanični jezik Republike Severna Makedonija“. Makedonski jezik je još jedna tačka spora. Pored svoje dugogodišnje tvrdnje da su Makedonci zapravo Bugari, Bugarska makedonski jezik takođe smatra dijalektom bugarskog, insistirajući na tome da su njegove razlike rezultat namerno protiv bugarske politike koju je vodila bivša jugoslovenska država.

Ako to nije moguće, nastavlja Bugarska, EU bi trebalo da postavi zvezdicu nakon termina „makedonski jezik“ da razjasni da je to termin koji se koristi u ustavu Severne Makedonije.

Prema bugarskim zahtevima do tog trenutka istoričari će se morati složiti oko druge grupe ličnosti likova i događaja iz istorije do 1944. godine (nije navedeno kojih); do tada će morati "da se usklade nastavni programi istorije i književnosti u obe zemlje“.

- Istorijski i književni izvori 19. i 20. veka, zajedno sa prilagođenim tekstovima, biće predstavljeni i proučavani u izvornom obliku u kojem su bili napisani - navedeno je u zahtevima.

Bugarska je posebno zainteresovana da se usklade pisanja o revolucionarima u borbi portiv Osmanlijskog carstva, predvođene Gocem Delčevim, koga Bugari smatraju Bugarinom, a Makedonci - Makedoncem.

U sledećoj fazi pregovora Bugarska će insistirati na tome da Makedonija preda „nastavni program istorije, geografije i književnosti“ od osnovnih škola do univerziteta gde će sve dogovorene odluke Istorijske komisije već biti sprovedene.

Isto se odnosi i na spomenike u zemlji. Ova faza će takođe zahtevati „prevazilaženje govora mržnje u javnom prostoru“, posebno prema ljudima koji se identifikuju kao Bugari, ali i veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija.

I na kraju, ispunjavanje svih ovih zahteva biće uzeto u obzir u poslednjoj fazi pregovora, kada će se očekivati da Bugarska potpiše i ratifikuje Ugovor o pristupanju Severne Makedonije EU.

Iz Severne Makedonije za sada nema mnogo reakcija na ove zahteve, a premijer Zoran Zaev je rekao da će se u dijalogu sa "prijateljskom Bugarskom naći rešenje".

Na koncu, neraščišćeni istorijski odnosi među zemljama na Balkanu, odnosno neusklađeni istorijski događaji očigledno će biti kamen spoticanja za sve države koje i dalje čekaju na pragu Brisela.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Balkan insajt)