CENE KVADRATA SE VINULE U NEBO I KOD KOMŠIJA! Zabeležen FRAPANTAN rast, OVO nisu OČEKIVALI

Cene stanova u Severnoj Makedoniji u aktuelnoj krizi rastu kao nikada do sada, ali to ne sprečava građevinske firme da grade, a ni građane da kupuju.

Građevinarima je izdat rekordni broj građevinskih dozvola, niču nove zgrade i traži se još stanova, iako, na primer, u Skoplju cena kvadrata novog stana dostiže cenu i do 1.800 evra.

Statistike i stručnjaci kažu kako, gledajući broj stanovnika, ima dovoljno stanova. Ipak, i dalje se gradi, a prošlogodišnji popis stanovništva pokazao je da je 307.187 (36,6 odsto) stanova prazno – neki zbog iseljavanja, a neki zbog toga što su kupljeni samo kao ulaganje, a neki zato jer su starijeg datuma izgradnje. Međutim, i stari stanovi prate trend – sve su skuplji i sve traženiji, piše Poslovni dnevnik.

Još 12 miliona evra kredita

Prosečna isplaćena neto plata u Severnoj Makedoniji iznosi oko 500 evra, minimalac je nedavno povišen na gotovo 300 evra. Prema Državnom zavodu za statistiku, u prvom tromesečju 2022. broj radno aktivnog stanovništva iznosio je 811.197 osoba, od kojih je 119.699 nezaposlenih.

Rast cena i povećana prodaja prouzrokovali su lane 220 miliona evra veći promet nekretninama, navodi se u izveštaju Agencije za katastar za 2021. godinu. Prošle godine ukupna vrednost upisanih prodaja kod javnih beležnika iznosila je 914 miliona, znatno više od 693 miliona evra iz 2020. godine.

Povećala se i prodaja – lane je registrovano 24.229 transakcija nekretninama, što je 5.474 više nego u prvoj pandemijskoj godini. Prema podacima centralne banke, u prvom tromeseču 2022, stanovi su skuplji za 12,4 odsto na godišnjem, a za 2,9 odsto na tromesečnom nivou.

Rastu i troškovi gradnje, ali to nije bila prepreka da se prošle godine izda rekordni broj građevinskih dozvola, njih 4.069, dvostruko više nego godinu pre. Najviše se gradilo u regiji Skoplja i Bitolja, a od ukupnog broja dozvola, 2.440 odnose se na visokogradnju.

"Pandemija je u građevinskom sektoru izazvala drastičan rast cena sirovina na svetskim berzama, što je dovelo do poskupljenja građevinskih proizvoda. Cene nekih osnovnih materijala porasle su za 100 odsto, a poskupljenje u proseku iznosi oko 40 odsto. Problem je što nema predvidljivosti jer su berze koje određuju cene vrlo nestabilne", kažu u Građevinskoj komori iz Zajednice privrednih komora.

Prema poslednjim podacima Narodne banke, samo u februaru, makedonski građani su se kod domaćih banaka zadužili za novih 12 miliona evra za kupovinu stanova ili kuća. U februaru je godišnji rast stambenog kreditiranja iznosio 15,5 odsto.

U agencijama za nekretnine kažu da poskupljenje u Skoplju povlači povećanje cena i u drugim gradovima, pa se, na primer, u Bitolju za kvadratni metar novog stana traži 1.000, a starog do 700 evra.

"Poskupljenje stanova je samo delimično opravdano. Povećanje u proseku do 25 odsto opravdano je povećanjem troškova izgradnje. Ali, pna primer u delovima Skoplja, cene su narasle sa 1.200 na 1.800 evra", kaže Nikola Velkovski, bivši glavni arhitekta Skoplja i sadašnji član Građevinske komore u Privrednoj komori Severne Makedonije.

Građevinari "love u mutnom"

S jedne strane, objašnjava Velkovski, napumpane cene nastaju zbog velike potražnje. On smatra da zbog pada vrednosti novca građani kupuju stanove jer to smatraju sigurnim ulaganjem. Istovremeno postoji velika ponuda prostora za iznajmljivanje, pa se ne može toliko profitirati.

"U glavnom gradu stanove kupuju ljudi iz unutrašnjosti. A situaciju povećane potražnje građevinari su zloupotrebili. Skoplje je jako naseljen grad, zgrade se grade na mestima gde su pre bile kuće. S druge strane, podlegli smo interesima vlasnika građevinskih parcela, koji ih ustupaju ili prodaju i povećali su cene. Oni i građevinske tvrtke se nadmudruju. Ovo je nerealno povećanje i očekujem pad cena. Na tržištu postoji ponuda stanova u mestima gde ne postoje pravi uslovi za život, jer kvalitetan život nije samo stan, već i drugi sadržaji. Mislim da će, kada cene energenata i hrane počnu da padaju, pasti i cene stanova", kaže Velkovski.

Sa druge strane, rast cena je, kažu analitičari, stavio u nezavidni položaj one koji već imaju potpisane ugovore za gradnju ili su dobili konkurse. Analiza Udruženja građevinarstva, građevinskog materijala i nemetala pokazuje da je od marta 2020. do marta 2021. cena čeličnih profila i cevi porasla za 33 odsto, od marta 2021. do juna te godine za dodatnih 33 odsto, a do kraja godine još 95 odsto.

Od početka pandemije do kraja prošle godine, oplata, geokompozit, ESP toplotna izolacija, zaštitni premazi, polimer-bitumen za asfalt i metalni profili poskupeli su preko 50 odsto. Stoga su građevinske firme i udruženja nadležnim institucijama podnele novu inicijativu za usklađivanje cena, koja se primenjuje u većini ugovora za građevinske projekte. Iz Vlade su rekli da se traži najpovoljnije rešenje.

(Espreso/Blic)