Spremne optužnice za više od 640 Hrvata: Progon preti Kotromanoviću, Gotovini, Krstičeviću...

Hrvatska je nedugo nakon ulaska u EU pomogla BiH da stekne uslove za podnošenje kandidature za članstvo tako što je unutar EU modifikovala kriterijume koji su pred BiH stavljani kao preduslov za pomak. Može li ta činjenica danas pomoći desetorici bivših pripadnika HVO-a uhapšenih u Orašju, koji imaju i hrvatsko državljanstvo, pita se "Jutarnji"?

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

U hrvatskoj Vladi se nadaju da može, pa zato i ministar spoljnih poslova Davor Ivo Stier naglašava da će Hrvatska “ustrajati u politici podrške evropskom putu BiH”. Ali, ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak u izjavi za N1 otvoreno poručuje da evropski put, po njegovom shvatanju, podrazumeva upravo ovakve istrage.

– Uveren sam da niko iz BiH neće tražiti da ne procesuiraju oni koji su odgovorni za ratni zločin zbog evropskog puta jer to jednostavno nije evropski standard – rekao je Crnadak, ministar iz srpske kvote.

Premijer Andrej Plenković smatra da evropski put BiH uključuje ne samo provođenje socioekonomskih reformi nego i da bi politički lideri u BiH trebali da započnu razgovore o ustavnoj reformi u kojoj će se poštovati načelo federalizacije. Ta dva pojma – socioekonomske reforme i federalizacija – možda zvuče nejasno, ali u njima se kriju dva sveta, dva pristupa problemu uređenja BiH.

Dugo je EU imao jedan pristup prema BiH, koji se temeljio na ciljanoj promeni ustavnih odredbi kao prvom koraku na putu prema EU. Kako se niko unutar BiH nije mogao dogovoriti o ustavnim promenama, BiH je stajala na mestu. No onda je EU u novembru 2014. – zahvaljujući inicijativi koja je formalno bila nemačko-britanska, ali je započela predlozima Hrvatske – usvojio novi pristup prema BiH koji se temelji na socioekonomskim reformama.

(Espreso.co.rs / Jutarnji)