JEZIV NAPAD MILANOVIĆA NA VUČIĆA: Predsednik Hrvatske u Njujorku RAZVEZAO JEZIK!

Hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je u ponedeljak u New Yorku da je za Hrvatsku najvažnije pitanje šta će biti sa Evropskom unijom u idućih 10 godina i da uspeh hrvatskog članstva u njoj meri samo izvlačenjem novca iz evropskih fondova.

"EU je verojatno najkompleksnije političko udruženje u istoriji čovečanstva. Teško je njime upravljati, nedostaje političke legitimnosti jer ga većinom vode birokrate. Za moju zemlju je od najveće važnosti pitanje šta će biti s EU u idućih 10 godina", rekao je Milanović na Univerzitetu Columbia u okviru 'World Leaders Forum-a' na temu "Krize u nastajanju i konkurentski narativi". Kada je 2016. godine Britanija odlučila da napusti Europsku uniju, Milanović se pitao "koja je sudbina EU-a ako su oni izvan".

Ne veruje da bi uskoro neka zemlja mogla krenuti britanskim stopama, pa ni Poljska. "Nema šanse, javna podrška nastavlja da biva visoka" za EU među Poljacima, rekao je Milanović.

Jugoistok Europe teži članstvu u EU, ali hrvatski predsednik ne misli da su sve zemlje dovoljno motivisane za ulazak u Uniju.

Govoreći o Srbiji, Milanović je rekao da je "najteža stvar" to što je srpski predsednik Aleksandar Vučić "bio jedan od najistaknutijih ratnih huškača 90-ih" i smatra to preprekom.

Pristupni pregovori Srbije započeli su 2014. godine, do sada je otvorila 18 poglavlja, a dva privremeno zatvorila. Milanović smatra da Srbija "nema snažnu nameru" ući u EU, dok se Severna Makedonija i Albanija "snažno trude i bore".

Crna Gora je najbliže ulasku u EU s 33 otvorena poglavlja. Poslednje poglavlje, 8. poglavlje - Tržišno takmičenje, otvorila je krajem juna prošle godine. U devet godina pristupnih pregovora s Unijom privremeno je zatvorila tri poglavlja. Severna Makedonija dobila je status kandidatkinje EU-a 2005., godinu i po dana nakon Hrvatske, a Hrvatska je već osam godina članica EU-a. Bosna i Hercegovina i Kosovo potencijalni su kandidati.

Avganistan je ponovno pod vlašću talibana, a svi vojnici NATO-a napustili su tu zemlju. Milanović smatra da su se hrvatski vojnici "trebali povući još pre 10 godina" nakon ubojstva šefa al-Kaide Osame bin Ladena i kaže da se "nikada nije zavaravao" idejom da će biti išta od demokratije u Avganistanu.

Povlačenje američkih vojnika iz Avganistana započelo je za vreme bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, a ono je dovršeno u mandatu predsednika Joea Bidena.

"Odluka Trumpove administracije bila je zakasnela, ali pozdravljena", rekao je Milanović.

(Espreso/Vecernji.hr)