ŠTA ĆE BITI?
STIŽE JOŠ GORI DELTA PLUS SOJ? Hrvatski ministar zdravlja ima važno UPOZORENJE!
Šta znamo o toj varijanti i zašto je Beroš upozorio na nju
Hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš juče je na konferenciji za novinare, govoreći o važnosti cepljenja jer se bolnice uglavnom pune necepljenima, izjavio kako posljednjih dana čita o varijanti koronavirusa delta-plus koja bi mogla biti "agresivnija od delte".
Što znamo o toj varijanti i zašto je Beroš upozorio na nju?
Pre svega važno je znati da je varijanta virusa SARS-CoV-2 nazvana delta jedan od najzaraznijih virusa koje znamo. Zaraznija je od virusa koji uzrokuju MERS, SARS, ebolu, prehladu, gripu i velike boginje. Delta je takođe znatno zaraznija od alfa soja, koji je zarazniji od izvornog vuhanskog soja.
Dok se ova superzarazna varijanta širi, ona nastavlja da mutira. SARS-CoV-2 je jednolančani RNA virus, a oni mutiraju brže od dvolančanih RNA virusa i DNA virusa. No, istraživanja su pokazala da veličina genoma negativno korelira s brzinom mutacije - što veći genom, to manje mutacija.
U tom smislu dobro je što virus SARS-CoV-2 ima veliki genom sastavljen od 30-ak hiljada baznih parova pa relativno sporo mutira za jednolančane RNA viruse, sporije od gripa. Korelacija veličine genoma i sporosti mutacije je logična jer virus s velikim genomom mora imati dobro uređenu proveru tačnosti prepisivanja svojeg koda. Kada to ne bi imao, u velikom genomu bi se događalo previše grešaka i virus ne bi bio efikasan – u reprodukciji bi nastajalo previše virusnih čestica, koje bi bile škartovi. Virus gripa, koji ima mnogo kraći kod RNA, može dozvoliti luksuz da se manje tačno prepisuje i više mutira, a slično važi i za virus hepatitisa C i HIV.
S druge strane, zahvaljujući visokoj zaraznosti, delta se toliko masovno širi i replicira da se pogreške u prepisivanju ipak događaju u velikim brojevima te verovatnoća za nastanak novih varijanti raste, naročito u nevakcinisanim populacijama.
Jedna od poslednjih varijanti koja je privukla pažnju zdravstvenih radnika, uključujući i ministra Beroša, je varijanta nazvana AY.1, odnosno delta-plus. Razlog za interes je činjenica da ju je indijsko ministarstvo zdravlja klasifikovalo kao "varijantu koja izaziva zabrinutost". Ta oznaka ukazuje na to da se čini da je zaraznija, da se lakše veže za plućne čelije i da je potencijalno otporna na terapiju monoklonskim antitelima, što znači da bi mogla probijati stečeni imunitet.
Delta-plus ima na proteinu šiljak (S) mutaciju K417N koju delta nema. Ta mutacija ranije je pronađena kod nekih podvarijanti alfe koja je dominirala pre delte i kod varijante beta.
James EK Hildreth, izvršni direktor Medicinskog fakulteta Meharry u Nashvilleu, rekao je za Washington Post da čelnici javnog zdravstva trebaju obratiti pažnju na iskustva drugih nacija, ukazujući na razoran efekt delte u Indiji i odluku te zemlje da deltu-plus označi kao varijantu koja izaziva zabrinutost.
"Već smo videli šta se dogodilo s deltom u Indiji i koliko se brzo ona proširila", rekao je.
"Zašto bismo mislili da bi varijanta delta-plus bila drugačija?" dodao je.
Jedan od razloga za zabrinutost je mogućnost da bi delta-plus mogla probijati zaštitu stvorenu prebolevanjem ili cepljenjem. Za sada nemamo jasnu potvrdu za tu zabrinutost.
"Moglo bi se dogoditi da se delta-plus pokaže boljom u prenosu, da bolje lebdi zrakom, da bolje stvara svoje kopije, bolje se veže za ćelije i inficira ih", rekao je za Health Kenneth Stedman, profesor biologije na Univerzitetu Portland State.
"Ali, takođe je moguće da je u tome zapravo lošija", dodao je.
Istraživanja sprovedena krajem juna pokazala su da kokteli monoklonskih antitela Rochea i Eli Lilly imaju smanjenu efikasnost na varijantu delta-plus. Ali, stručnjaci su istakn da to još treba podrobnije istražiti.
Varijanta delta-plus u Europi je prvi put zabilježena u martu 2021. Otada je otkrivena u više zemalja širom sveta, uključujući i Južnu Koreju i SAD. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ona u SAD-u trenutno među zaraženima covidom-19 predstavlja tek maleni udio uzročnika od 0.1%. Delta soj je u SAD-u trenutno uzrok 93% svih infekcija.
Da li je stvarno zaraznija od delte, pokazaće se s vremenom ako njezin udeo bude rastao, odnosno ako se pokaže da istiskuje deltu. Za to će trebati nešto vremena jer je već sama delta izuzetno zarazna pa prednost delta-plus varijante u smislu zaraznosti verojatno nije velika.
Bonus video:
(Espreso/Index.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!