KORONA JE GOTOVO UNIŠTILA GRIP: Sada naučnici upozoravaju da posledice mogu biti TEŠKE!

Od početka pandemije do danas u svetu se prijavljuju gotovo zanemarivo mali brojevi obolelih i umrlih od gripa.

Na primer, u SAD je zabeleženo oko 600 smrtnih slučajeva od gripa tokom sezone 2020.-2021. Za poređenje, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenili su da je u prethodnoj sezoni bilo oko 22.000 smrtnih slučajeva, a pre dve sezone čak 34.000.

Na prvi pogled to se može činiti kao jedna od povoljnih posledica pandemije, no stručnjaci tumače da to ne mora nužno biti dobro, iz više razloga.

Za početak je važno znati koji su najvažniji razlozi za nestanak gripa.

Naučnici se slažu da je virus gripa najverovatnije suzbijen epidemiološkim merama koje se sprovode kako bi se zaustavilo širenje virusa SARS-CoV-2. Budući da se oba virusa šire istim putem - primarno kapljicama i aerosolom, a u manjoj mjeri preko kontaminiranih površina, epidemiološke mere koje su dovoljne da zaustave covid-19 (maske, distanca, pranje ruku i sl.) bit će više nego dovoljne da zaustave grip, koji je mnogo manje zarazan. Podsetimo, reprodukcijski broj R0, koji govori koliko zdravih osoba u prosjeku zarazi jedna obolela, za grip je oko 1.3. Nova istraživanja pokazuju da je R0 za covid-19 oko 5.25, što znači da je ta bolest oko 4 puta zaraznija od gripa.

Niski brojevi registrovanih slučajeva gripa takođe se mogu pripisati činjenici da se tokom poslednje sezone mnogo više ljudi cepilo protiv gripa kako im se ne bi dogodilo da se zaraze s oba virusa te kako ne bi gripu zamijenili s covidom-19.

Takođe postoje hipoteze prema kojima jedan respiratorni virus, u ovom slučaju SARS-CoV-2, u respiratornom traktu možda može nadvladati infekciju koju bi mogao uzrokovati drugi respiratorni virus, odnosno grip. Generalno, infekcija jednim virusom čini ćelije domaćina u određenoj mjeri otpornima na druge viruse. Ova pojava, koja se naziva virusna interferencija, često se javlja u staničnim kulturama kako životinja tako i ljudi.

Zašto nestajanje gripa može biti problem?

Zdravstveni radnici su srećni što mogu predahnuti barem kada je u pitanju grip, međutim neki ističu da to može biti problem.

Budući da se cepivo protiv gripa svake godine temelji na sojevima koji su dominirali tokom prošle godine, nejasno je koliko će efikasno biti cepivo koje se priprema za sedeću sezonu. Naime, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je krajem februara, kao i obično, dala preporuke za sojeve gripa koji bi trebali biti zastupljeni u trovalentnim i četverovalentnim cepivima. Ali te preporuke temelje se na mnogo, mnogo manje dijagnosticiranih slučajeva nego u uobičajenoj godini, što znači da je uzorak malen, pa je teže predvideti koji bi soj mogao prevladati.

Dobro je što virus gripa manje mutira

S druge strane, povoljno je to što u svijetu cirkulira mnogo manje virusa, pa je za očekivati da će virusi manje mutirati. Stoga je moguće da se cepivo 2021.-2022. pokaže izuzetno učinkovitim.

Učestalost virusnih mutacija razmerna je broju inficiranih i trajanju epidemije.

Imunolog Zlatko Trobonjača sa Sveučilišta u Rijeci ističe da širenje virusa gripe i dalje postoji iako u smanjenoj meri.

Problem gubitka imunog odgovora

Neki su naučnici takođe zabrinuti zbog mogućeg gubitka imunološkog odgovora. Naime, ako se gripa povuče na nekoliko godina, današnja bi deca mogla propustiti priliku da im se odgovor obrambenog sistema razvije u ranoj dobi. To bi moglo biti dobro, ali još prije loše, ovisno o tome koji će sojevi cirkulisati tokom ostatka njihovih života.

Osim toga, prebolijevanjem virusnih infekcija tokom detinjstva uvjetuje se razvoj reakcija našeg organizma na strana tela.

Bonus video:

(Espreso/Index.hr)