MARIJA GODINAMA NIJE ZNALA DA JE USVOJENA: Pronašla je majku, brata i sestru , "ALI KO JE MOJ OTAC"?

Burni život odveo je Mariju iz Dečjeg doma u Osijeku u Francusku. Tamo je saznala da su joj biološki roditelji negde u Slavoniji i uz pomoć prijatelja krenula je u potragu.

U januaru 2013. godine imao sam nekoliko slobodnih dana. Prijatelj iz Osijeka predložio mi je da dođem u Hrvatsku i da mi pomogne da pronađem svoje biološke roditelje. Sinu sam rekla da moram da odem jer imam nerešen posao i tako je započela moja potraga, kaže nam Marija Kočiš (36).

- Zanimalo me je ko sam, odakle dolazim, ko su ti ljudi koji su moji biološki roditelji, zašto su me dali na usvajanje ... Veoma sam zahvalan ljudima koji su me usvojili i dali mi sve što su mogli , ali taj jaz i dalje stoji u meni, to pitanje ko sam - objašnjava on.

Marija je rođena 2. novembra 1984. godine u Osijeku pod imenom Marijana Živković. Njena biološka majka dala ju je na usvajanje, a usvojena je iz Dečijeg doma Klasje u julu 1987. godine.

Usvojili su je supružnici Duclos: on je Francuz, a ona je iz BiH. Tada je dobila novo ime, Maria Duclos.

„Mislim da sam oduvek znao da nisam njihov. Ne od tate i tate, ali mama se drugačije odnosila prema meni. Rođaci bi trebali dobiti neke stvari, ja ne. Veza je bila jednostavno drugačija. Kada sam imao 10 godina, Duclos me je sedeo i rekao mi da sam usvojen. Sećam se da nisam bio u šoku. Kada sam imala 15 godina, majka mi je rekla da imam starijeg brata i sestru - kaže Marija.

Ubrzo su odnosi između nje i majke koja ju je usvojila počeli da se pogoršavaju.

- Znala mi je reći u žaru svađe: ‘Mama te je ostavila jer te nije volela’. Tata je, nažalost, preminuo. Nisam mogao da tražim bolje od njega, on je bio zaista divan otac. Želeo je da mi pomogne da ih pronađem, ali uvek bi nas nešto zaustavilo, najčešće usvojiteljicu. Čim sam finansijski stao na noge, krenuo sam - priseća se.

Traži u Hrvatskoj

Došla je u Osijek, upoznala prijatelja Loranda Kočiša, a prvo odredište im je bio Dečji dom Klasje.

- Dočekala nas je predstojnica, dama s crnom kratkom kosom. Ušla sam u njenu kancelariju, a ona mi je rekla da nema pravo da mi daje bilo kakve informacije o mom dolasku u dom i usvojenju - kaže nam Marija.

Očajna, nije znala gde dalje da traži, a nije ni razumela zašto joj ne mogu dati informacije o njenom poreklu. Pismeno je tražila da bude primljena na sastanak u Centar za socijalni rad. Vreme je prolazilo, morala je brzo da reaguje, jer je za nekoliko dana morala da se vrati u Francusku.

- Posle dva ili tri dana primili su me. Tamo su mi dali nekoliko dokumenata na uvid, ali među njima nije bio moj izvod iz matične knjige rođenih, već dokumenti koje su dali moji usvojitelji, dokazi o visini plata, njihovom zdravstvenom stanju, takvi papiri. Naišao sam na papir koji kaže da je moja biološka majka R. Ž., a biološki otac Š. M. Takođe je napisano da on nije znao za mene, odnosno za njenu trudnoću i da nije mogla da se brine o meni iz finansijskih razloga. Takođe je pisalo da je moja biološka majka pre mene rodila još dvoje dece, ali u Požegi. Brzo sam zapisao sve što sam našao, bio sam veoma uzbuđen - kaže.

Ona i Lorand su seli u automobil i uputili se prema Požegi.

- Nisam imao šta da izgubim. Imao sam osećaj da moram tamo, da je to trenutak kada ću saznati odakle dolazim. U bolnici sam dao ime koje je bilo zapisano u novinama. Tamo su mi rekli da ne mogu da mi pomognu jer ne smeju da daju nikakve informacije. Nadao sam se da neko poznaje moju majku. Molila sam se, pokušavala da dokažem ko sam i, pošto prezime koje je zapisano u novinama nije prošlo, dala sam svoje prezime Živković - kaže nam Marija.

Jedan od zaposlenih u bolnici sažalio se nad njom i rekao joj da imaju pacijenta sa tim prezimenom koji živi u Gradištu.

- To mi je dalo nadu, ali u tom trenutku vas prolaze svakakva osećanja. Lorand mi je rekao da sada ne mogu odustati. A nisam. Odvezli smo se do Gradišta i raspitali se na mestu gde da nađem osobu čije sam ime dobio u bolnici. Ispostavilo se da je ona moja baka - kaže Marija i dodaje:

- Izašao sam iz automobila ispred te stare kuće i zaustavio se. U dvorištu je stajala starija gospođa sa maramom. Pitao sam je da li poznaje moju biološku majku. Kratko je rekla: ‘Da’. Tada sam je pitao da li poznaje mog brata D. i sestru J. Odmah me pitala šta je D. za mene, a onda sam se opametio i rekao joj ko sam i zašto sam došao. Bila je nepoverljiva i nije želela da mi uspostavi kontakt - kaže nam.

Pogledala me i rekla: Znam ko si

Meri je mislila da su udarili u zid, ali Lorand se setila da je poznavala meštane koji su vodili radnju. Otišli ​​su tamo, ali prodavačica nije poznavala majku, ali je poznavala majčinu venčanu kumu.

- Čim je kuma ušla u prodavnicu, pogledala me i rekla da zna ko sam. Rekla mi je da je njena baka odgajila brata, a majka je sa sestrom otišla u Sarajevo, gde ima muža i radi - nastavlja. Pozvali su njenog brata, koji je ostao u šoku, ali je pristao da se nađe na benzinskoj pumpi u blizini. U roku od 40 minuta ispred nje stajao je čovek kojeg nikada nije videla, ali sličnost se nije mogla zanemariti.

- U toj situaciji ne znate da li da se zagrlite ili rukujete, za to ne postoje pravila. Pogledao me i rekao mi da sam ista kao naša majka. Nije znao da postojim i pozvao je njegovu majku. Prvo je rekla: ‘Život, to nije istina! Napravite DNK, to nije istina! ' Pitao ju je još jednom, a ona je nastavila sama. Sledećeg jutra priznala je da postojim. Kasnije tog dana pozvao me je brat i rekao mi da me vodi u Sarajevo da upoznam majku i sestru - kaže Marija. Prvo uzbuđenje što su se konačno upoznali sa majkom i sestrom i što je bilo bliže saznanju s kim je ubrzo splasnulo.

- Majka me je uglavnom ignorisala, trudeći se da me ne gleda. Sestra je bila dovoljno ljubazna, ali joj je bilo neugodno, kao da zna nešto više. Povukao sam majku u stranu jer sam želeo da razgovaram kao dve odrasle osobe ...

- Upravo mi je rekla da je silovana i da je u to vreme bila njena prijateljica. Svašta su mi pričali drugi članovi porodice, a i ona je menjala priče, ne znam više šta da verujem - kaže nam i dodaje:

- Cela ta situacija bila je vrlo neprijatna jer njen tadašnji suprug nije znao da postojim. Pored toga, bilo je raznih članova porodice, a jedan od njih je spomenuo izvesnog I. Č., koji im je novčano pomagao tokom celog života, a majci je našao posao u Sarajevu. To ime me muči sve ovo vreme. Vratili smo se u Hrvatsku istog dana, a ja sam se morao vratiti kući, u Francusku.

Ali to nije bilo pri kraju njene potrage. Marija je na društvenim mrežama podelila ono što je do tada saznala o svom poreklu, između ostalog i da u listovima stoji da je njen biološki otac Š. M. Preminuo je, ali Marijino otkrivenje došlo je do njegovog sina. Za "s. U mestu se pričalo da je M. dobio još jedno dete, za koje ne zna gde se nalazi, što je za Meri bio znak da će njena potraga uskoro biti završena. I ona i zakonski sin pokojnog Š. M. je dao uzorak njihove pljuvačke i poslao sve na DNK analizu.

- Posle toga mogao bih samo da odem kući i čekam. Tada sam se već preselio u Hrvatsku. Ubrzo je stigao poziv da su rezultati gotovi, ali dočekao me hladan tuš i razočaranje. Rezultati DNK pokazali su da je Sh. M. nije biološki otac, bar tako piše - kaže razočarana Marija.

Kaže da je cela ova potraga započela jer njena biološka majka odbija da joj kaže ko je zapravo njen otac.

- Ponovo sam došao u Centar i Dečji dom i rekao da želim da vidim svoje dokumente i izvod iz matične knjige rođenih, a gospođa mi je rekla da su mi već jednom pokazali i pitala me zašto mi je to ponovo potrebno. Rekla mi je da ne sme više puta da dozvoli da vidim - kaže razočarana Marija.

Ministarstvo: Ima pravo na papire ako ih pismeno zatraži od Centra Kontaktirali smo Dečji dom Klasje, ali tamo je sada novi direktor.

- Teško mi je da komentarišem konkretan slučaj jer nemam podatke o tome koje je godine osoba tražila informacije, ali sa punom odgovornošću tvrdim da od novembra 2014. godine, kada sam bila direktorka Centra, nije intervjuisan ili kontaktiran. Takođe napominjem da je zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti institucija dužna da zaštiti identitet osoba koje su bile u instituciji i pre pružanja bilo kakvih podataka utvrdi da li osoba koja zahteva bilo kakve informacije ima zakonsko pravo na nju i da li se slaže da daju bilo kakve informacije treće strane - odgovorila nam je direktorka Miranda Glavaš-Kul. Ministarstvo kaže da Marija ima pravo na svoje dokumente ako ih pismeno zatraži od Centra za socijalni rad.

- U skladu sa odredbama Porodičnog zakona, usvojeno lice ima pravo uvida u podatke o usvojenju. Punoletni usvojenik, usvojitelj i roditelj koji je dao saglasnost da dete usvoji njemu poznati usvojitelj, odnosno supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, omogućiće uvid u spis predmeta na usvojenja i matične knjige rođenih.

I iz svega ovoga rodila se lepa ljubavna priča. Meri i Lorand, prijateljica koja joj je pomogla da pronađe roditelje, pritom se zaljubila, udala i danas ima petoro dece. Vratila se u Hrvatsku, a potom su se zajedno preselili u Nemačku. Marija je ponovo poslala zahtev za uvid u svoju dokumentaciju Centru za socijalni rad i Dečjem domu Klasje i o svemu obavestila ministarstvo. Kaže da se u međuvremenu smirila i prestala da se zamera svojim biološkim roditeljima. Sada samo želi da pronađe oca.

Čekajući odgovor institucija, nada se da će i ovaj tekst podstaći nekoga ko je upoznat sa pričom da je kontaktira.

Bonus video:

(Espreso/24sata.hr)