SRBIJA JE TRIJUMFOVALA: Kakav tekst o vakcinaciji na hrvatskom portalu, ovo zaista TREBA PROČITATI!

Hrvatski portal 24 sata objavio je zanimljiv članak Denisa Romca o vakcinaciji u regionu i načinu na koji su se pojedine države snašle. Srbija je, kako ističe, "trijumfovala" u ovom procesu.

Prenosimo ga:

"Pokazalo se da smo u pogledu nabavke cepiva dvaput izvukli deblji kraj. Prvi put zbog nesposobnosti Evropske komisije, a drugi put zbog strateške pogreške šefa Vlade RH-a

Društvenim se mrežama ovih dana šire modificirani grbovi bivše države. Na jednom od njih umesto crvene zvezde s grba SFRJ je bočica s cepivom protiv COVID-19, a umesto baklji špric. Drugi je grb još zanimljiviji. Na njemu je grb bivše države smešten unutar dvoglavog orla s grba Srbije, koji u svojim kandžama drži špric. Taj grb zorno oslikava trenutnu situaciju u regiji i neupitnu dominaciju Srbije kad je reč o vakcinaciji. Srbija je u ovom slučaju postala neprikosnoveni regionalni lider, profitirajući od svoje fleksibilne spoljnopolitičke pozicije i od višegodišnje izgradnje dobrih odnosa s Rusijom i Kinom. Ne uzdajući se previše u obećanja Europske unije, kad je riječ o snabdevanju cepivom, Srbija se okrenula sebi i vlastitoj snalažljivosti postavši jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi i svetu kad je reč o vakcinaciji

I u toj situaciji srpski predsednik Aleksandar Vučić odlučio je iskoristiti cepivo kao moćno sredstvo političkog marketinga, pokušavajući proširiti svoju meku moć u regiji. “To se ne zaboravlja”, tim je rečima jedan Sarajlija opisao svoje osećaje nakon što je prošle subote u Beogradu, na poziv Srbije, vakcinisan protiv COVID-19, baš kao i hljade njegovih sunarodnjaka, ali i hiljade građana drugih zemalja iz regije, pa i iz Hrvatske. U samo tri dana u Srbiji je prošlog vikenda vakcinisano više od 20 hiljada stranaca koji su došli na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala elektronske uprave Srbije. Ono na što bi u svojim matičnim zemljama morali čekati mesecima, a verovatno i godinama, u Srbiji im je postalo dostupno u roku od dan-dva, i to potpuno besplatno. U subotu ujutro bilo je čekanja, kao i redova na granici, no proces imunizacije u Srbiji, za razliku od Hrvatske, odlično je organizovan.

Dok se u Hrvatskoj od početka vakcinacije stalno govori o tome kako veći broj doza cepiva samo što nije stigao, a to se još nije dogodilo, zbog čega je Hrvatska u ovom pogledu ponovno među nekoliko najlošijih evropskih zemalja, u Srbiji je broj vakcinisanih građana sad već znatno veći od dva miliona, od čega je više od milion građana primilo i drugu dozu. Drugim rečima, dok je Srbija u svetskom vrhu po procepljenosti svojih građana, Hrvatska je na samom dnu, iako se na početku ove krize očekivao potpuno drukčiji rasplet. Očekivalo se, naime, da će Hrvatska, kao i susedna Slovenija, u ovom slučaju profitirati od članstva u Uniji i činjenice da se u pogledu vakcinacije u potpunosti oslonila na Evropsku komisiju, koja je u ime zemalja članica ovlaštena za nabavku i ravnomernu raspodjelu cepiva. Ali ta se očekivanja nisu ostvarila.

Ubrzo se pokazalo da je u pogledu nabavke cepiva Hrvatska dvaput izvukla deblji kraj. Prvi put na evropskom sistemu zbog nesposobnosti Evropske komisije, a drugi put zbog strateške pogreške hrvatskog vodstva, koje se primarno oslonilo na AstraZenecino cepivo, što se pokazalo pogrešnom procenom. Iako je premijer Andrej Plenković, s austrijskim kancelarom Sebastianom Kurcom i premijerima još nekoliko članica koje su se zbog istog problema našle u sličnoj situaciji kao i Hrvatska, pokušao izvršiti pritisak na EU da se utvrdi tzv. korektivni mehanizam koji bi osigurao “pravedniju raspodelu cepiva”, taj je pokušaj od početka bio osuđen na neuspeh. Naime, Plenković i njegovi istomišljenici sad insistiraju na načelu raspodele pro rata prema broju stanovnika, iako je svaka zemlja članica na početku imala mogućnost naručiti tačno onoliko vakcina koliko joj pripada po sistemu pro rata, a onda su upravo ove zemlje koje se sad žale i traže korekciju mehanizma, među kojima je i Hrvatska, odlučile naručiti manje nego što im pripada, a problem je eskalirao kad AstraZeneca nije ispunila svoje obaveze prema Hrvatskoj. I sad te zemlje, suočene s posledicama vlastitih pogrešaka, pokušavaju za problem okriviti EU. Drugim rečima, ovdje nije samo riječ o evropskom neuspehu u naručivanju cepiva - iako je i Evropska komisija svakako napravila ozbiljne pogreške u tom poslu, pogotovo kad je reč o sporosti pri ugovaranju cepiva i lošim ugovorima s farmaceutskim kompanijama - nego i o neuspehu Hrvatske i premijera Plenkovića unutar tog šireg europskog neuspeha, zbog čega je situacija u Hrvatskoj u pogledu vakcinisanja gora i teža nego u većini drugih evropskih zemalja."

Bonus video:

(Espreso/24sata.hr)