SEĆATE SE DEKA TONIJA KOJI JE ŽESTOKO ODBRUSIO PENZIONERIMA? Sada ima ANTI-KORONA RECEPT! (VIDEO)

Najpoznatiji zagrebački penzioner, Taljat Selmani (83) poznatiji kao deda Toni, postao je medijska zvezda na Balkanu kada se pre dve godine slučajno našao pred kamerom hrvatskog RTL-a i tom prilikom upitan je da prokomentariše da li se plaši gripa.

Njegov odgovor i poruka drugim penzionerima sve je nasmejala i nesluteći da će dve godine kasnije ceo svet da pogodi zdravstvena kriza, ponovo je odlučio da podeli tajne svog dugovečnog i zdravog života.

"Kad ujutro ustanem iz kreveta, prvo pljunem na njega. Ne volim krevet. On te vuče. Najgora je penzija, treba imati obaveze. Ceo život ustajem u 4 sata, navikao sam tako otkad sam radio. Proveo sam 36 godina u telekomu, a posle sam se bavio trgovinom. Prvo sam imao voćaru u Sloboštini, a onda mesto na utrinskoj tržnici. Bitno je da imam razlog za ustajanje", otkrio je deda Toni reporterima "Jutarnjeg.hr".

Budući da je nestao iz medijskog prostora, ekipa portala je odlučila da ga potraži, u vreme pandemije korona virusa, da vidi jesu li njegove epidemiološke mere i dalje tako jednostavne. Ostao je dosledan. Dočekao je reportere na Bundeku gde je bio već oko 8 sati i marljivo vežbao. Duvao je prilično neprijatan vetar, ali njemu nije smetalo ništa. Kući, kaže, ne voli puno da se zadržava. Izlazi uvek, bez obzira na vreme.

- Kakva kiša, sneg, vetar, ništa mi ne smeta! U mom kraju od rođenja se gledalo ko je jači. Ne ko je pametniji, nego ko je jači - govori.

Tokom razgovora, veselo je radio zgibove, rastezao se, koristio dečje sprave za najraznolikije vežbe.

- Na tabli piše da vežbati smeju samo stariji od 12 godina. Ja imam 13 - smeje se neumorni penzioner.

"Štrikovi, sprave, ma sve"

Nije se čak ni zadihao. Deda Toni očigledno je fenomen prirode. Kaže da je za večno zdravlje najvažnije biti zdrav u glavi.

- Svi ćemo umreti od starosti, ali dok si živ - budi živ, poštuj to. Ne kukaj, na vuci se po doktorima. Vežbaj, zlato moje! Ne treba samo hodati, nego treba trčati, skakati, raditi na spravama, štrikovima, gore-dole, ma sve - nabraja.

Kad ujutru ustane, odmah vežba u sebi mrskom krevetu, izmasira se, posebno tabane i ruke. Ležeći na leđima vozi bicikl. Ne umiva se ovlaš s dva prsta, nego se skine do pojasa i ceo umije hladnom vodom. Bacili su mudri, govori, treba ih sve oterati od sebe.

- Ujutro prvo popijem jednu travaricu, malu, ne preterujem. Onda odem na kafu. Sad to, nažalost, nije to, ovako s nogu, ali proći će - kaže.

Kući se nikad ne zadržava puno, sad kad ne rade kafići i restorani, šeta satima, stalno je negde. Masku, iako se korone ne boji, stavlja u autobusu, tramvaju, svuda gde je propisano. Za svoju odličnu liniju nema neki poseban recept, jede umereno, ali se nikad ne štedi ako nešto voli. Nikad nije pušio niti bio pijan.

- Popijem dingač, ali iz gušta. Uvek kažem, popij i pojedi šta ti hoće duša. Važno je slušati samog sebe - dodaje.

Meditira u prirodi, kaže da je važna ravnoteža uma i bićemo večno zdravi.

- Nemoj da pijete tablete, glava te boli, a ti je stisneš, izmasiraš dobro - savetuje.

Muzika, veselje i izlasci

Slično radi i s crnim mislima.

- Boga mi, čim nešto loše pomislim, isti čas promenim mišljenje. Ne pomaže mi. Gle, ako si zdrav u glavi, nema korone. Ne postoje bolesti. Sve dođe tamo gde se plašiš. Lav neće doći ako ga hrabro gledaš. I s bolesti je tako - uveren je on.

Obožava muziku, veselje, izlaske. Žao mu je mladih koji su sada za to zakinuti. On je, kaže, proveo divnu mladost. Među prvima je imao Mini Moris u bivšoj zemlji.

- Doterivao sam se, izlazio, uf, kako sam voleo da izađem, posebno sa ženskim prijateljicama. Sad nema ničega. Ne možeš ni da pojedeš picu na miru. Neki dan sam otišao sa suprugom na kafu i kao beskućnici smo je popili na Zrinjevcu na klupi - žali se.

Toni se u mlađim danima bavio manekenstvom. Radio je reklame za Varteks, Kamensko, bivši Interkontinental, Pitralon te razne prehrambene proizvode. U to vreme nisu postojali agenti, nego su modeli, kako kaže Toni, sami sklapali poslove u zagrebačkim kafićima. A on je uvek držao do svog izgleda.

- Uveče bismo se sredili, obukli najbolja odela i zaputili se na glavna šminkerska mesta. Većinom smo išli u kafić Čarli. Tamo bismo se pokazali i razni direktori su nam prilazili i pitali želimo li da reklamiramo njihove proizvode - priseća se Toni.

Rajski život

U mlađim danima sarađivao je s hrvatskim modnim kreatorom Josipom Rikardom Gumzejom, modnom kreatorkom Tihanom Harapin Zalepugin, a imao je i nekoliko nastupa u filmu i na televiziji. Što se tiče modnih odabira, uvek je preferirao odela i kapute. Imao je sobu u hotelu Dubrovnik u koju je odvodio lepe žene. Rajski život, govori nostalgično. Ali, navodi, sve je to bilo pre braka. Oženio se s Nazlijom, crnkom deset godina mlađom od njega, za koju kaže da je bila najlepša devojka na svetu. Imaju sina Sejdina i unuka. Tonija njegovi ne prate toliko u životnoj filozofiji.

- Znate kako to ide, najbliži te najmanje slušaju - objašnjava.

I danas ga prolaznici često prepoznaju na ulici i žele da se slikaju s njim. Neke žene ga i čvrsto zagrle, smeje se vragolasto. Supruga je, priznaje, ljubomorna.

- Ne pitajte, nema veće ljubomore. Onda ja ćutim. Tako je najbolje - kaže mudro.

Dodaje da je njegova žena živela kao carica, puno su toga imali.

- A sad, šta je tu je. Godine svakoga stignu - zaključuje.

Život na 18. spratu

Penzioneri su svoje proživeli, smatra, sad je vreme za mlade. Iako mu se čini da bi mogli da da budu malo borbeniji.

- Ponekad mislim da bi bilo bolje umesto da mi penzioneri pljujemo jedni po drugima u tramvajima i vozamo se često i bez cilja, da nas pošalju u minska polja. Evo, ja bih bio prvi. Bar neka korist - govori kroz smeh.

Vesti gleda, ali ne dopušta da ga uzrujaju. Otkriva za "Jutarnji.hr" da ipak ima nešto što je i njega poljuljalo, a to je zemljotres. Živi, naime, na 18. spratu u Mamutici u Travnom.

- Imam terasu. Pečem roštilj napolju, sunčam se, nikome ne smetam, vidim ceo svet. A kad je ovo došlo, to je bilo nemoguće. Ljuljalo je gore-dole. Da je bilo šta, snađeš se, rat, siromaštvo, ali protiv toga nema. Ali to vam je kao sve u životu, što je dobro, to je malo i loše, što je loše, ima i dobrog - zaključio je.

Plan za nastavak dana nije imao, videće gde ga put odvede.

- Prvo idem da nađem neki kolač, zaželeo sam se slatkog. Valjda tu ima neka poslastičarnica koja radi - nasmejao se.

(Espreso / Blic)