OVAJ AMERIČKI PREDSEDNIK JE 1968. PLJUNUO NA SVE ŽRTVE JASENOVCA: Proglasio je ROĐENDAN NDH za praznik Kalifornije!

Američki predsednik Ronald Regan, tada senator Kalifornije, je 1968. godine potpisao Proklamaciju kojom je proglasio 10. april Danom hrvatske nezavisnosti. Inače, reč je o datumu kojeg 1941. godine Pavelić potpisao zvanični postanak Hrvatske Hitlerovom marionetom, zbog čega je došlo do velikog diplomatskog skandala.

Mnogi su pisali da je Ronald Regan još od 1950. godine je bio u bliskim kontaktima sa nacistima, pa čak i "prao" za određene nacističke grupe, pomažući njihov beg i skrivanje nakon Drugog svetskog rata. Iako su neki tumačili da je njegov potez bio sračunat kako bi privukao glasove hrvatske zajednice u SAD, postoje određeni podaci koji kažu da je Regan bio veoma blisko povezan sa proustaškim terorističkim grupama.

Svet se 5. juna 2004. oprostio od Ronalda Regana, 40. predsednika SAD, koji je posebno je podržavao hrvatski narod u njegovoj borbi za nezavisnu državu", istakao je to penzioner Nikola Kirigin u intervjuu za Večernji list. Kirigin je rodom s Brača, inženjer agronomije, koji je svoj radni vek proveo u Kaliforniji.

"Hrvati u dijaspori oduvek su se borili za nezavisnu Hrvatsku. Od prvog dana boravka u Kaliforniji uveli smo hrvatski radio, svake godine demonstrirali pred jugoslovenskim konzulatom i puno smo pridoneli da danas imamo svoju državu. Godine 1966. podržali smo Ronalda Regana pri izboru za guvernera Kalifornije, a on je bio poznat po tomu da se zalagao za nezavisnost malih naroda. No u Hrvatskoj je manje poznato da je još 1968. godine kao guverner Ronald Regan svojeručno potpisao Proklamaciju kojom je dan 10. april proglasio Hrvatskim danom nezavisnosti", otkrio je Kirigin, pokazavši kopiju Proklamacije i fotografije snimljene u uredu tadašnjeg guvernera Kalifornije Ronalda Regana.

U znak zahvalnosti hrvatskog naroda, Ronald Regan je na poklon dobio zlatnik s likom kralja Zvonimira.

"Nakon Reganovog potpisa na proklamaciji, isti dokument je izglasala i skupština Kalifornije. No, tada je jugoslavenski i srpski lobi bio jak, napravili su pritisak i skupština je povukla svoju izglasanu Proklamaciju o hrvatskoj nezavisnosti. Ali tadašnji guverner Ronald Regan nije želeo da povuče svoj potpis s tog dokumenta na koji je bio jako ponosan. Bio je to njegov veliki doprinos uspostavljanju nezavisne hrvatske države i to daleke 1968. godine. Osim Hrvatske, Regan je podržavao i druge male narode u borbi za svoju samostalnu državu, a redovno je, kao predsednik SAD, primao delegacije Organizacije društva zarobljenih naroda", napomenuo je ovaj hrvatski iseljenik.

U Reaganovoj Proklamaciji Dana hrvatske nezavisnosti stoji da se "hrvatski narod još od 7. veka bori za svoju nezavisnost i pre gotovo 1000 godina kreirao je jedan od najstarijih parlamentarnih tela, a to je Sabor. Sedamdesetih godina Hrvatska je bila pod silom i terorom koji sprovodi Jugoslavija koja je sprečila izbore predstavnika Sabora i lišila je Hrvate osnovnih ljudskih prava samoopredjeljenja, slobodnih izbora, samostalne ekonomije, kulture, religije i jezika. Više od 150.000 Amerikanaca hrvatskog porekla živi u Kaliforniji sudelujući u njenoj ekonomiji, privredi, kulturnom i političkom razvoju i životu zlatne države Kalifornije. Stoga ja, Ronald Regan, Proklamacijom proglašavam 10. april Hrvatskim danom nezavisnosti i pozivam sve građane na privrženost i podršku opravdanim težnjama svih ljudi za nacionalnu nezavisnost i ljudsku slobodu".

Već na početku svoje političke karijere, početkom šezdesetih godina prošlog veka, Ronald Regan, pod Ajzenhauverovim patronatom, nametnuo se kao veliki protivnik komunizma. Nastojao je da na sve moguće načine izmeni sliku sveta koji je bio duboko polarizovana na Zapadni i Istočni blok.

- Svet ne može da egzistira napola slobodan, a napola u ropstvu - kazao je svojevremeno Regan, jasno namećući svoje ideološke svetonazore.

Regan je kroz svoje delovanje u politici SAD pokušavao da oslobodi Baltičke države Sovjtskog saveza od Moskve, stalno ističući kako su milioni ljudi zarobljeni u ovom "logoru od države".

Iako ništa konkretno nije uspeo da učini na ovom planu, Regan je pronašo drugu metu.

Kako piše Vašington egzeminer, Hrvatska i susedna Slovenija, pod petama komunističke Jugoslavije Josipa Broza Tita, protivile su se rastu poreza - muzika za uši konzervativnog Regana. 4. aprila 1968. godine, u prisustvu Tadije „Teda“ Paviča (koji je proveo petnaest godina u Titovim zatvorima), oca Petra Topića (koji je pobegao iz Titovih trupa 1945. godine) i lokalnog parlamentarca iz Kalifornije, guverner Regan potpisao je proglas u čast prethodne nezavisnosti Hrvatske: "Dok je Hrvatska trenutno podređena sili i teroru od strane Jugoslavije koja je sprečila izbor predstavnika u Sabor i lišila Hrvate osnovnih ljudskih prava na samoopredeljenje, slobodne izbore, ekonomiju, kulturu, religiju, pa čak i jezik".

Regan je dodao da oko 150.000 Amerikanaca hrvatskog porekla živi u Kaliforniji i da "uvek održavaju oprez protiv komunističke agresije". Regan je potom proglasio 10. april 1968. godine hrvatskim danom nezavisnosti i pozvao „sve građane da se ponovo posvete pravednim težnjama svih ljudi za nacionalnom nezavisnošću i ljudskom slobodom“.

Amerikanci hrvatskog porekla, zajedno sa porodicama iza Gvozdene zavese, naelektrisani suu Reganovom proglasom i nisu zaboravili šta je on uradio za njih. Sledećeg meseca, na važnoj stanici kampanje u Klivlendu 22. maja, Regana je dočekalo ogromno mnoštvo ljudi koje su mahali transparentima - bila je to zahvalnica američkih hrvatskih zajednica.

U međuvremenu, jugoslovenski ambasador u SAD Bogdan Crnobrnja nije bio zadovoljan. Predsednik Džonson počeo je da vidi pretnju koju predstavlja predsednički kandidat Regan. Šaljivi kolumnista Dru Pirson, bliski Džonsonov pouzdanik, napao je Reganovu proklamaciju tvrdeći da bi Hrvati i drugi istočnoevropljani zatvoreni iza Gvozdene zavese trebali zahvaliti okupatorskoj Crvenoj armiji na pružanju "zaštite", jer nisu morali da se sami bore protiv Nacista!

Ambasador Crnobrnja pozvao je Džona Ledija 6. juna i pokrenuo dve teme povezane sa američko-jugoslovenskim odnosima: Ambasador je i dalje nezadovoljan činjenicom da je guverner Regan 10. aprila proglasio „hrvatskim danom neovisnosti“. Nakon što je ambasador ovo prvi put pokrenuo kod vas, Vin Braun je napisao Reganu ukazujući na nesrećnu konotaciju 10. aprila koja je bila godišnjica uspostavljanja nacističke marionetske države u Hrvatskoj. Nismo se čuli sa guvernerom Reganom, ali rekli smo Crnobrnji da smo imali informacije o tome da su Amerikanci jugoslovenskog porekla u Kaliforniji [Stranica 505] guverneru preneli svoje nezadovoljstvo zbog ove akcije. Ambasador je takođe pokrenuo pitanje izdavanja američke vize bivšem kralju Petru Jugoslavije. Žalio se da Peter daje nesrećne političke izjave o Jugoslaviji kad god poseti ovu zemlju. Crnobrnja je zatražio da Petru ne damo drugu vizu, stoji u zvaničnom dokumnetu Stejt dipartmenta, koji možete u originalu pogledati OVDE.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji list)