DUBROVNIK PREMA ISTORIJI PRIPADA...Hrvatima nije bilo dobro kada su saznali za ovo

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra…

Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu.

– Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno određuju, tragaju za srpskim korenima, omađijani tom lepotom i starinom – kaže Irena Arsić.

Među Dubrovčanima se, dodaje, ističe krug Srba katolika, intelektualaca: Medo Pucić, Matija Ban, Valtazar Bogišić, Nikša Gradi, dum Ivan Stojanović, Antun Fabris, prva žena izdavač Vasilija Lainović i mnogi drugi.

– Dubrovački 19. vek je preovlađujući srpski. Tu ima mnogo materijala za izučavanje srpskog intelektualnog pokreta, kulture i književnosti jer je veliki broj zbornika i stihova zabeleženih na ćirilici. U drugoj polovini 19. veka novine izlaze na ćirilici i latinici, kao i knjige, u školi se uče oba pisma. U knjizi "Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude" Nikola Tolja nabraja 166 intelektualaca Srba katolika i kaže da ih među sveštenstvom ima na desetine. Časopisi "Srđ" i "Slovinac" izlaze na ćirilici i latinici. Da sada objavite članke iz toga vremena, proglasili bi vas nacionalistom, jer su oštro pisali o hrvatstvu i srpstvu Dubrovnika. Bilo je tu polemičnog tona ali su Hrvati bili u manjini. Srbi katolici su bili na vlasti u opštini, vladali su Dubrovnikom.

Pominje tri srpske crkve u Dubrovniku. Prvo je podignuta Crkva Svetog Đorđa 1790. na Posatu, jedna na Boninovu i Blagoveštanska u starom gradskom jezgru. Sve postoje i danas.

– Kad je Austrougarska zavladala Srbi katolici su se zarekli da neće da se žene i ostavljaju poroda jer ne žele da budu robovi. Utopili su se u Jugoslaviju sa kojom se i završava srpstvo Dubrovnika. Kovanicu "Jugosloven" sastavio je Matija Ban. Kad je Jugoslavija oformljena ovi Srbi su optuženi za proneveru novca. Suđeno im je, proglašeni su nevinim ali je ostala ljaga. Beograd nije imao vremena da se njima bavi, gledao je spoljne granice.

U Dubrovniku su štampani listovi "Gušterica" i "Glas dubrovački", i tu napisao da se vlasnici lista zaklinju da se neće pretvoriti u Hrvate…

Mlađi bi trebalo da nastave proučavanja. Istoričari su se bavili Dubrovnikom do rata devedesetih, a sada je manje interesantan jer ima drugih, "aktuelnijih" priča, navodi Irena Arsić

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)