GORAN JE IMAO 3 MESECA KAD GA JE MAJKA BACILA U KESI OD HLEBA: Javnost plakala kada je čula KRAJ tragične priče

Goran Raspor beskućnik je od rođenja. Majka ga ostavila kada je imao samo tri meseca ispred dućana.

- Izvadila veknu hleba i mene ubacila u platnenu vreću. Trgovac je zvao policiju i Centar za socijalni rad, došli su po mene, onda su me odvezli u jaslice na Potok do treće godine. Od treće do 14. godine sam bio u Domu za nezbrinutu decu Lovran, od 14. do 18. u Centru za odgoj i s 18 godina i pet dana opet na ulici - priča Goran iz Rijeke za HRT.

S 32 godine je pokušao da stupi u kontakt s ocem i majkom. Majka, kaže, nije htela da ima posla s njim.

- Broj sam našao u telefonskom imeniku. Pozvao sam je, a ona me pita: "Šta ti hoćeš od mene?" Rekao sam joj da neću ništa, samo da vidim ko je i šta je. Onda mi je rekla da neće da ima ništa sa mnom. Uopšte je ništa nije interesovalo - priča Goran.

Ipak, otkrila mu je ime njegovog oca.

Pronašao ga je na Rabu, sreli su se i razgovarali... Otac je imao svoju porodicu, ali je primio Gorana kod sebe. Živeo je s njegovom porodicom 10 godina, sve dok se otac nije razboleo i preminuo. Njegova supruga odlučila je da Goran treba da ode. Nije ga, kaže Goran, htela pod svojim krovom.

- Godinu dana nakon što je tata umro jedne noći je samo promenila bravu. Ja sam dolazio iz pekare, iz noćne smene, stavljam ključ, ne mogu ući u kuću. Ja kucam, a ona mi kaže: "Ti više ovde ne stanuješ" - kaže Raspor.

Ponovno je postao beskućnik.

- S 32 godine sam shvatio šta je to kad imaš oca ili mamu. Do tada to nisam znao, za mene je to bila nepoznanica. Ali kako je sve ispalo - najradije bih da ih nikad nisam upoznao - kaže danas Goran.

Pokrenuo je ostavinski postupak, obratio se Udruženju Oaza koja se brine za beskućnike. Primili su ga, pomogli mu, od Grada je sada dobio i smeštaj... Ima problema sa zdravljem, ali ne gubi nadu, veruje da ga čekaju bolji dani.

Smatra da biti beskućnik u Rijeci i nije tako strašno. Grad ima dobar program, kaže, "imaš se gde obući, oprati, prespavati". A i Riječani su spremni da pomognu, imaju razumevanja, ne osuđuju beskućnike jer znaju da je u današnje vreme izgubiti krov nad glavom, nažalost, lako moguće.

Govoreći o svojim roditeljima kaže da im ne zamera. Koliko zna, kaže, ostavili su ga jer su bili premladi i nisu želeli bebu. Smatra da im je život zadao dovoljno udaraca za ono što su uradili.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)