JEZIVA IZJAVA HRVATSKOG POLITIČARA: Silovanim ženama bi zabranio abortus, njihova deca su kasnije bila srećna!

Nino Raspudić i Sabina Galasovac sukobili su svoje stavove vezane za ljudska prava, istospolne brakove, usvajanje dece i ćirilicu u Vukovaru.

Sukobljavanje Raspudića i Glasovac prenosimo u celosti:

Je li zaštita ljudskih prava postala neizostavan deo hrvatske politike, razmišljaju li uopšte naše stranke o tome?

Raspudić: Stvara se pogrešna slika da je u Hrvatskoj na delu kršenje ljudskih prava, to nije slučaj, pravobraniteljka je po meni parapolitička figura, smatramo da se pravobranitelji moraju izglasavati 2/3 većinom u Saboru, a ne da stranka koja ima većinu po svojoj volji postavi tu figuru, mislim da ima agendu.

Glasovac: Ne slažem se s time, Pučka pravobraniteljka kao i sve druge su osobe ovlašćene od Sabora da vode računa o posebnim područjima i brinu o primeni zakona. Moramo se nad onim što ukazuje duboko zamisliti i učiniti sve da dignemo razinu zaštite ljudskih prava na viši nivo, a ne da se bavimo time kako su birane.

Raspudić: U zadnjem izvještaju pravobraniteljke ima spornih tačaka, u izveštaju odnosa prema manjinama navodi slučaj kada je preminuo zastupnik srpske manjine, zašto se navodi u izveštaju? Upitno mi je njeno delovanje po pitanju migranata. Jedna ugledna novinarka donese priču o sirijskoj devojčici, pa kada se otkrije da devojčica nije ni krenula iz zemlje, nikome ništa.

Glasovac: Našli ste tri slučaja i na osnovu njih mislite da su rađeni s agednom, mislim da je pozitivno što je u tim slučajevima utvrđeno da određeni ekscesi nisu etnički motivisani, mislim da je u pravu što je to stavila u izveštaj.

Raspudić: Malo se govori o tome da moramo ojačati institucije, u slučaju Jelene Veljače, ona ravnopravno razgovara s resornom ministarkom. To svedoči o nedovoljnosti rada već postojećih ministarstava pa se javlja prostor da uskaču ljudi s civilne scene. Ne može vas primati premijer na temelju Facebook protesta.

Glasovac: Ne vidim ništa sporno u građanskom aktivizmu, od malih nogu moramo negovati svest da, osim što su braća, susedi, danas sutra su to odgovorni građani i trebaju izražavati svoje stavove. Ne vidim ništa sporno u tome što se Jelena Veljača aktivirala, vidim sramotu da institucije koje su plaćene da rešavaju te probleme na njih nisu odgovorile, pa su javne osobe morale povući reflektor na probleme.

Raspudić: Zašto se vaša stranaka s HDZ-om protivi dopisnom glasanju?

Glasovac: Mi smo kroz projekat e-građanin i sređivanje biračkih spiskova napravili pretpostavke da možemo dopisno glasđati, no s ovakvim HDZ-om koji je spreman pokrasti glasove u fizičkom obliku, u ovom trenu Hrvatska još nije spremna za to. Finska je pre tri godine išla na probno dopisno glasanje i od toga je odustala.

Raspudić: Imamo saopštenje da se u Kanadi neće moći glasovati, kakva je regularnost takvih izbora? Ovo je gorući problem. Da su zajedno snimljeni Bošnjaković i Maček je afera o kojoj se trebalo više govoriti.

Najćešće kad se o tome govori razgovara se o Romima i Srbima. Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina regulira celi set prava nacionalnih manjina. U javnosti najviše problema izaziva ćirilica u Vukovaru. Kakav je vaš stav prema tome?

Glasovac: Treba poštovati hrvatske zakone, to više nije političko pitanje. Znamo celu hronologiju, što je bilo 2014. godine i Ustavni sud je na neki način preuzeo nadležnost za ostvarivanje tog Ustavnog zakona.

Raspudić: Ta situacija s ćirilićnim pločama je simptom dubljeg problema koji se zanemaruje, na terenu je istina drugačija. Verujem da su ljudi u Vukovaru bili revoltirani, to potiče iz pitanja nestalih. Situaciju sa Srbijom po pitanju rata treba raspraviti, da neće ući u euroatlantske integracije dok to ne reši. Zakon treba poštovati, treba vladajuće pitati zašto nije ispoštovan do kraja, očito ćirilica sada nije samo pismo, već simbol drugih stvari koje tamo stvaraju animozitet i da tamo imamo dva odvojena društva koja su u blagom konfliktu. Levica je pričala da je problem tamo siromaštvo, to ne stoji. Imate Belfast koji ima veći BDP, a ima kilometre zidova koji dele dve zajednice. Ustavni sud je jedno čudno telo, svako stavlja svoje pa imamo preslik velike koalicije. Mene zanima rešenje konfliktne situacije u Vukovaru, neće se reštiti zabranom ćirilice ili nametanja ploča silom, ključno je procesurianje nekih koji nisu procesuirani.

Glasovac: Slažem se da postoje nerazjašnjeni odnosi, znam da prošlost ne možemo menjati, no onima koji žive danas, moramo voditi računa da ih ne trujemo. Ne možemo veštački stvarati normalnu klimu kraj toliko upitnika, no širenjem mržnje ne idemo u tom pravcu, zalažem se za interkulturnu školu u Vukovaru.

Mislite li da sami možemo izabrati svoju seksualnu orijentaciju i da je ista promenjiva?

Glasovac: Zalažem se za lični izbor.

Raspudić: Kao ideološki problem vidim neprihvatanje da je čovek stvorenje, ima biološke zadatosti, na primer, rodio sam se kao muškarac, no unutar tih okvira je toliki prostor za izgradnju dovoljan za slobodan život.

Jeste li izašli na referendum o braku, kako ste glasali i zašto?

Raspudić: Podržao sam ga, mislim da se neke važne stvari ne trebaju raditi bez kvalifikovane većine, referendum se ticao da se nešto što je postojalo u Zakonu digne na nivo Ustava.

Glasovac: Glasala sam protiv jer intencija nije bila da se u Ustav unese da je brak zajednica muškaraca i žene već se išlo na LGBT zajednicu, mislim da je dobro da je donesen zakon o životnoj zajednici.

Što mislite o mogućnosti istospolnih parova da udomljuju decu?

Glasovac: Ne vidim ništa sporno, udomiteljstvo je socijalna usluga, seksualno opredeljenje pojedinca ne govori ništa o tome može li taj par pružiti dom detetu.

Raspudić: Zakon iz 2014. godine bilo je izigravanje volje građana. Ne postoji pravo na dete, postoji pravo deteta. U zemlji u kojoj je bila jasna volja građana jasno je da će udomiteljstvo od strane istospolnog para nositi stigmu.

Glasovac: Brkaju se kruške i jabuke, da su dve osobe heteroseksualci, niko ih ne bi ništa pitao, ovo je bilo diskriminatorno.

Raspudić: Zakon je jasan ko ima pravo na udomljavanje.

Glasovac: Namerno je propuštena jedna skupina, to je rekao i Ustavni sud.

Raspudić: Na kraju je Centar taj koji donosi odluku. Nisam pravni eskpert da tumačim bi li Centar trebao poštovati odluku Ustavnog suda.

MIslite da bi ta deca bila diskriminisana?

Raspudić: To je činjenica da bi bila stigmatizovana. Nije da imamo masu dece u stravičnim domovima. Ne mislim da nemamo dovoljno udomitelja.

Glasovac: Imamo puno roditelja koji čekaju na usvajanje. Hrvatska vapi za udomiteljima, ne vidim zašto ne bismo pomirili dva interesa, radi se o privremenom pružanju utočišta deci koja su morala biti izopštena iz porodice. Interes tog deteta je da ne bude u domu. Mislim da će i usvajanje doći kao tema, ja sam za usvajanje.

Raspudić: Borićemo se da svaki čovek ima pravo na privatan život, a to da se nečije seksualne sklonosti koriste za agende mi je neprihvatljivo. Mi govorimo da treba razrovati trajnu društvenu instituciju, referendumska volja građana nije bila samo o reči brak, već temeljnoj društvenoj instituciji.

Glasovac: Danas imamo raznovrsne porodice, na referendum o braku izašlo je 37, 90 posto birača. Za je glasovalo 65 posto, dakle 600 hiljada hrvatskih birača podržava tu tezu, više od milion je glasovalo za kanidate levice koja zastupa drugačija prava i svetonazore. Osobe koja imaju afinitete prema istom polu, dajmo im to pravo.

Raspudić: Mi govorimo o instituciji braka, teoretski homosekusalac može stupiti u brak, ali s osobom suprotnog spola. Postoje interesni brakovi, oni koji nisu konzumirani. Za rasplet ovih izbora gde deo hrvatskih državljana neće moći pristupiti glasanju, onaj referendum je bio otvoren svima, oni koje je zanimalo dali su svoj glas i to je taj demokratski ishod.

Hoće li u vašim programima stajati donošenje Zakona o pobačaju?

Raspudić: Imali smo SDP-ov predlog koji je problematičan, poverenstvo koje je 2009. predložio Ustavni sud, ono nakon svega kaže da je neosporiva činjenica da je tokom trudnoće reč o ljudskom životu, ljudski život počinje začećem, osnovno ljudsko pravo je pravo na život. Ako budemo imali većinu biće na tragu zaštite ljudskog života od začeća. Pobačaj je ubistvo, život treba braniti. Treba ići proaktivno, ženama treba pomoći. Analize pokazuju da su česti ekonomski razlozi, mali je postotak silovanih žena koje se na to odlučuju. Imamo svedočenja dece koja su začeta u silovanju u BiH, uspeli su se realizovati kao srećne osobe. Nemam pravo određivati ko ima pravo živeti, ko ne.

Glasovac: Ja sam za život, no i za dostojanstven i slobodan život. Postoje žene koje se nađu u teškoj situaciji, ne znamo što ih tišti i prekid trudnoće vide kao jedino rešenje, to nije laka odluka i s time mora živeti. Meni moja majka nije dala život da bi vam država propisivala šta ćete raditi sa svojim umom i telom. Žena ima pravo na izbor i na zdravlje, zabranom pobačaja nećete smanjiti broj istih, već žene dovesti u situaciju da odlaze ili u druge zemlje ili raditi te zahvate van institucija što je ugrožavanje njihovog zdravlja. Naš je stav da žensko telo ne smije biti državna imovina. Mi smo pripremili zakon koji treba ispraviti sve manjkavosti postojećeg. Činjenica je da je medicinski prekid trudnoće legalan do desete nedelje, zatim pobačaj nije dostupan jer imate lekare i klinike koje se pozivaju na priziv savesti. Mnoge žene ga ne mogu platiti. Želimo da pobačaj bude besplatan, siguran i dostupan. Ne zalažemo se za pobačaj, no ako je on zadnje rešenje, žena ga mora imati mogućnost napraviti.

Raspudić: Mi želimo da svaka žena može izneti taj život koji nosi, pravo na priziv savesti zagarantovano je Opštom deklaracijom o pravima čoveka.

Glasovac: Tražimo od institucija da se ne može dogoditi da je u brojnim bolnicama pola lekara pod grižom savesti, u nekima svi. Europski sud za ljudska prava je rekao da se grižom savesti ne sme manipulisati na području ljudskih prava, da se pravo lekara ne može staviti nadležnim pravu žene na zdravlje.

Ali u ovom trenutku nije moguće zabraniti pobačaj, to je po Ustavnom sudu nemoguće…

Raspudić: Mi želimo Hrvatsku u kojoj će svaka žena koja nosi dete biti zaštićena da ga može izneti. Teoretski, Ustavni sud možete ukinuti, ako Ustavni sud postaje parapolitičko tijelo, postoje načini da narod demokratskom voljom reši taj Ustavni sud. Mi pratimo Ustavni sud u toj državnoj arhitekturi, postaje problematično telo, parkiralište za islužene HDZ-ove i SDP-ove kadrove.

Glasovac: Imam utisak da vam je ukidanje Ustavnog suda u svrhu borbe za kljaštrenje ljudskih prava.

Raspudić: Zajedno ste s HDZ-ovcima bili protiv referenduma da birači lakše konzumiraju biračko pravo.

Glasovac: Ustavni sud je tu da brine o poštivanju Ustava, vi ga vidite kao prepreku jer biste smanjili prava manjinama, bila je referendumska inicjativa koja bi ulazila u prava nacionalnih manjina.

Raspudić: Nije istina, vaš Ivo Josipović je Pupovca nazvao etno biznismenom. Manjina ima mogućnost da glasa za manjinske liste, demokratski uzus je bio da ti pripadnici artikulišuposebne interese, onda se dogodila sramna trgovina i žetonizovanje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novenovosti.com)