VEDRANA RUDAN JE UPRAVO OBJAVILA NAJBRUTALNIJI TEKST IKADA: Ovo je baš, baš nešto što morate pročitati!

Hrvatska književnica Vedrana Rudan ima običaj da ruši uvrežene društvene norme, kako bi se izborila za pravo da se govori o stvarima onakvima kakve zaista jesu. U svojoj poslednjoj kolumni nastavila je da radi upravo to. Prenosimo je:

"Ko su kurvari? Kurvari su najčešće oženjeni muškarci koji varaju svoje žene, posebno veliki kurviši su oni koji napuštaju njih i decu i odu s drugom, u pravilu mlađom jer „mlađe je slađe“. Ponekad neki od njih ode i sa starijom, ali se „starije“ ne rimuje sa „slađe“ pa se tako i ne doživljava. Kurvari se razapinje zbog nejakosti koju su ostavili iza sebe i uplakane nesretnice pred kojoj je život staza posuta oštrim komadićima stakla.

Na kurvare se obrušavaju samo žene, muškarci im, okovani bračnim prstenjem, zavide. Čudno je to kako mi žene svaki gubitak muškarca, makar to bio gubitak muža nama nepoznate žene, uvek doživljavamo kao poraz Napuštene.

Jesmo li se ikad zapitale, ni ja se to nikad nisam zapitala do danas, zašto odlazak muža sve doživljavamo kao „gubitak“? Ne pada nam na pamet, kad u nekoj od "Glorija" pročitamo kako je Marko „ostavio“ ženu i dvoje dece, na fotki šeta s drugom, da to za bivšu i nije gubitak? Možda bismo morale, pre nego krenemo roniti suze nad ostavljenom „siroticom“, pogledati priču iz drugačije perspektive?

Kako je izgledao brak para iz koga je iskoračio „kurvar“? Izgledao je poput mog, poput vašeg. Sve vi radite, skupljate decu u vrtiću ili pred školom, ponekad i on uskoči, dolazite kući, na brzinu dovršavate ručak, on uvek dolazi sat ili dva kasnije jer „radi“. Kad pojede, dok vi ubacujete suđe u perilicu, on leži na kauču i prčka po mobilnom.

„Šta ćemo sutra jesti?“, pitate dok sa ploče štednjaka stružete ostatke zagorenog mleka od jutrošnje kave. „Svejedno mi je“, mrmlja on dok tone u san. Razumete da je umoran, ne tražite od njega da ustane, ubaci prljavo rublje u mašinu, izbaci čisto, obesi ga da se suši. Sve to vi možete sami. Deca voze bicikle ispred zgrade, molite boga da se ne ubiju. Što ćemo sutra jesti, što ćemo sutra jesti?

A što ću za večeru? Deca vole palačinke, On voli palačinke, neću ga buditi, decu vozi na trening sutra, sve mi se pomešalo, ubi me jebeni šef. Kad se probudi, popićemo kafu na balkonu, nakon večere staviće decu u krevet, u međuvremenu ću ja objesiti rublje da se sušio, istuširati se, pa ćemo zajedno popiti svatko čašu vina, pa ćemo se pojebati…Život ima smisla.

On se budi. „Jebote, koliko je sati?“ „Šest.“ „“Zašto me nisi probudila?“ „Ništa mi nisi rekao. Hoćeš palačinke za večeru, ili…“ „Jurim. Imam sastanak.“ „Sastanak?“ Buduća Ostavljena je nemirna. „Da, sastanak! Neko mora i raditi u ovoj kući. Živimo u dvadeset i prvom veku, ako nisi znala, nema radnog vremena, nema osam, osam, osam, radim od jutra do sutra. Ti to ne vidiš?“ „I ja…“ Buduća Ostavljena je pokušala reći da i ona radi, ali kurvar je već u kupatilu. Deca provaljuju u stan. „Gladni smo, oćemo palačinke.“ „Najpre operite ruke, smirite se, operite ruke, rekla sam!“ Deca peru ruke iznad sudopera, voda pršti na sve strane, kurviš izlazi iz kupatila.

„Ovo je ludnica, ne možeš ih smiriti?“ „Smiri ih ti!“ „Zašto se dereš? Zašto se uvek dereš?“ „Ne derem se…“ „Mama, ja ću napraviti palačinke“, javlja se trogodišnjak. „Ja ću, ti si mali“, urla šestogodišnjak. „Smirite se, tata je nervozan…“ „Nisam nervozan, jebote, samo ne mogu razumeti zašto u ovoj kući uvek vlada cirkus. Deco, izujte patike i u krevet! Odmah!“ „Tata, mi smo gladni“, plače trogodišnjak. „Ne mogu deca u krevet prljava i gladna“, javlja se Buduća Bivša.

„Odlazim. Već sam zakasnio.“ „Gde ideš u sedam uveče?“ On je pred ulaznim vratima. „Kad ćeš se vratiti?“ Kurviar ne čuje pitanje Buduće Bivše jer se nalazi s druge strane vrata.

Nakon mesec, dva ili tri Buduća Bivša postaje Bivša. Ne treba kuvati za Njega, On ne spava na kauču svako poslepodne, ne odlazi „na posao“ svake večeri. Deca su po odluci suda dva puta dnevno „njegova“, i svaki drugi vikend u mesecu. Kurvar je sa svojom decom češće nego ikad otkako su se rodila. Neka druga Buduća Bivša peče im palačinke dok Ostavljena stenje pod telom koje je čvršće ili mekše, starije ili mlađe, nebitno. Bitno je da Mu ne treba kuvati, ne treba Mu prati, ne treba Ga slušati, ne treba Ga gledati, osim onih sat vremena jednom ili dva puta dnevno i svaki drugi vikend u mesecu.

Zato, žene moje drage, nemojmo osuđivati kurvare. Oni su i žrtve i gubitnici. Cure, ne smemo zaboraviti, sloboda ima svoju cenu. Ona nikad nije previsoka."

(Espreso.co.rs/Blog)