HRVATSKU EKONOMIJU ČEKA PRAVI PAKAO: Pali su za čak 20%, komšije su potpuno OČAJNE

Usporavanje hrvatske privrede u prvom ovogodišnjem tromesečju bilo je bitno blaže nego u najvećem delu Evrope i sveta, piše Večernji.hr. Bruto domaći proizvod u periodu od januara do kraja marta pao je 1,2% u odnosu na prethodni kvartal, ali je kretanje ekonomije bilo pozitivno (0,4%) ako se upoređuje s istim razdobljem prošle godine. Pozitivne stope rasta na godišnjem nivou, prema dosad objavljenim podacima, zadržalo je samo osam evropskih ekonomija, no najjači poput Nemačke, Italije i Francuske nisu među njima jer je na njih snažno uticalo zatvaranje Kine.

Maloprodaja u aprilu pala 25%

- Zemlje koje imaju snažnu industriju poput Nemačke, Slovačke ili Češke sad su prošle lošije, ali one će se oporaviti brže od zemalja koje su oslonjene na turizam. U tom industrijskom lancu mi smo pri kraju pa kod nas udari dođu kasnije. Pad je polagan, ali rekao bih stabilan. Glavni udar nas tek čeka - komentiariše analitičar Ekonomskog instituta Zagreb Danijel Nestić.

Prognoze za period od januara do kraja aprila su loše i prema njima Hrvatska treba da računa s padom BDP-a na kvartalnom nivou većim od 20 odsto! Prvi podaci za mesec april potvrđuju smanjenje industrijske proizvodnje za 11% i prometa u maloprodaji za 25%. Maj i jun mogli bi da budu nešto povoljniji s obzirom na to da je glavnina udara koji dolazi od karantina koncentrisana na drugi deo marta i april, no i na hrvatski robni izvoz će uticati posledice blokada u celom svetu zbog kojih je, primera radi, američka privreda u prvom tromesečju pala za pet odsto iako su se prvi ozbiljniji problemi s koronom u SAD-u pojavili u aprilu.

Kina se nakon gotovo desetpostotnog pada u prvom tromesečju ipak oporavlja, a optimizam se, nakon dramatičnog pada prethodna dva meseca, od maja lagano vraća i u EU, iako se mnoge države suočavaju s najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.

Podaci iz prvog hrvatskog kvartala pokazuju da je došlo do osetnog smanjenja potrošnje domaćinstava, turizma i prerađivačke industrije, dok je pozitivan doprinos došao od pojačane državne potrošnje (4,8%, najviše od 2009.), investicija te građevinskog sektora. Realna godišnja stopa rasta lične potrošnje bila je svega 0,7%, najmanja u poslednje četiri godine. Izvoz roba blago je rastao, no značajno se smanjio turistički priliv.

- Izvoz roba nije pogonsko gorivo hrvatske ekonomije nego je to domaća potrošnja - napominje Nestić.

Zrinka Živković-Matijević, analitičarka RBA, mišljenja je da će najveći doprinos padu u drugom kvartalu doći od osobne potrošnje i to zbog rasta nezaposlenosti, pada zaposlenosti i smanjivanja raspoloživog dohotka, dok će se investicije smanjiti ili odložiti.

- Hrvatska u drugom tromesečju godine ostvaruje barem petinu noćenja i prihoda od turizma, dok se na treće tromesečje, odnosno glavnu sezonu odnosi čak 70% ukupnih noćenja i prihoda, navode analitičari RBA. Najvažnija emitivna tržišta, posebno Nemačka, Slovenija, Italija i Austrija teško su zahvaćena poslednjim negativnim ekonomskim kretanjima. Slovenija je u prvom kvartalu izgubila 2,3% na godišnjoj i 4,5% BDP-a na kvartalnom nivou, Austrija 2,9%, Njemačka 2,2%, a Italija 4,7%.

- Početak oporavka vidimo tek prema kraju godine. Oporavak neće biti ni brz ni snažan s obzirom na snažan negativan utjecaj krize i na realni sektor i na očekivanja koja utječu na potrošnju i investicije. Stoga ostajemo pri procjeni da će realni rast u 2021. biti 3%, navodi Živković-Matijević. Europska komisija vjeruje da će oporavak, nakon pada u ovoj godini od 9%, biti brži (7,5%), a Vlada računa da će povratiti 6% - istakla je Živković-Matijević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)