AKO SE VIRUS USKORO NE SMIRI, HRVATSKA JE GOTOVA! U Zagrebu očekuju potpuni ekonomski SLOM

Uz još jedno odlaganje popuštanja protivepidemijskih mera i nakon inspekcijskog napada na restorane otvorio se set pitanja na koja je gotovo nemoguće odgovoriti jednostavnim da ili ne. Na primer, može li hrvatska ekonomija i nakon juna ostati u fazi hibernacije, životno zavisna od državne "infuzije“? Kakvi su izgledi da iz evropske blagajne dobijemo koliko-toliko izdašnu finansijsku pomoć za održavanje ekonomskog života i sprečavanje težega kolapsa?

Pa onda ekstremno važno - koliko će se Hrvatska morati zadužiti da bi barem do kraja godine zadržala minimalnu ekonomsku vitalnost? I koliki teret dodatnog duga može podneti? Koliko bi se, ostanemo li zaključani, mogla povećati nezaposlenost koja već danas probija prognoze najtvrđih pesimista? Koliko bi se u situaciji hronične koronakrize realno smanjile plate, svima, ne samo u javnom ili privatnom sektoru ekonomije? Šta će u tom slučaju biti sa potrošnjom kao permanentno glavnim zamajcem hrvatskog BDP-a? Koliko će Hrvatska u tom razdoblju izgubiti već samim tim što još nije članica evrozone i što je zbog toga isključena iz glavne matice evropske finansijske pomoći?

Odgovori u značajnoj meri zavise od onog dela ponašanja virusa na koji ne možemo uticati kontrolisanim protivmerama. Epidemiolozi kažu kako nije nemoguće da se virus povuče, kao što nije nemoguće da se nakon moguće letne pauze, za koju još ne znamo hoće li je biti, vrati u jednakom ili mutiranom obliku, jači ili slabiji. Možemo li preživjeti produženu hibernaciju?

Sve zavisi o tome šta znači "produžena". Zasad znamo da će se za početna tri meseca blokade država morati zadužiti oko 75 milijardi kuna. Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke, nedavno je rekao da novca na domaćem i inostranom tržištu ima i da su u ovom trenutku uslovi zaduživanja još povoljni. Koliko dugo će biti? To, između ostalog, zavisi i od toga koliko će dugo svet biti blokiran.

Oprezni Zdravko Marić, ministar finansija, uoči pregovora sa sindikatima (treba li ili ne smanjiti plate u javnom i državnom sektoru) pozvao je prošle nedelje sve aktere na razuman pristup u ozbiljnoj situaciji. "Nama mesečno za funkcionisanje države treba između 13 i 15 milijardi kuna. Plate u tom celom iznosu su negde oko 2,5 milijarde kuna i nisu jedina stavka. Tu su penzije, ali i zdravstveni sistem i socijala, treba sagledati sve stvari i mere koje smo uveli za ekonomiju", rekao je. Kao i Vujčić, on misli da Hrvatska može izdržati ovo stanje, ali uz opasku kako će "biti teško ova tri meseca, a stvari bi dalje mogle biti još teže i kompleksnije". U prevodu, ne popustimo li mere blokade uskoro, život na državnoj infuziji biće izuzetno težak.

Branko Milanović, profesor na Gradskom Univerzitetu u Njujorku, čiji je rad velikim delom fokusiran na nejednakosti u raspodeli prihoda, je u svom nedavnom članku za američki znanstveno-politički magazin Foreign Affairs upozorio na mogućnost da pandemija izazvana koronavirusom, potraje li, dovede do urušavanja društva na koje smo se navikli.

"Čak i jedan mali, naoko nevažan detalj, da svatko ko ulazi u neku zemlju uz pasoš i vizu mora pokazati i uverenje da nije zaražen, predstavljao bi značajan odmak od naše današnje percepcije globalizovanog sveta u kome smo se navikli videti milione ljudi u slobodnom pokretu", piše Milanović. Upravo taj detalj – potvrda o negativnom testu na koronavirus – spominjao se nedavno pri prvoj najavi mogućeg letnjeg otvaranja granice češkim turistima za dolazak u Hrvatsku.

Hrvatska zavisnost od turizma u svim se dosadašnjim scenarijima života sa pandemijom i u prvim razdobljima nakon nje pokazala kao značajan problem. Nedavne statistike Eurostata pokazale su da u EU po udelu zaposlenih u turizmu u odnosu na ukupnu zaposlenost očekivano prednjači Grčka, gde u delatnostima usko vezanim uzturizam radi više od četvrtine zaposlenih, kao i Kipar sa petinom zaposlenih. U vrhu su još Irska sa 14 posto, ali tu je reč o drukčijoj vrsti turizma od "kupališnog". Blizu tom nesrećnom vrhu su još po strukturi ekonomije inače vrlo različite Hrvatska i Austrija (13 posto u ukupnom broju zaposlenih) te koronavirusom najviše poharana Italija (11 posto).

Hrvatski problem je udeo turizma u BDP-u, koji prelazi dvadeset posto, a onda i struktura samog turizma u kojoj gosti iz inostranstva sudeluju sa 86 posto ukupne potrošnje. U scenariju umerenog omekšavanja mera, pa i sa najavljenim podsticajnim merama za (petodnevni) dolazak domaćih gostiju na obalu, gubitak turističke industrije biće značajan. Svaki lošiji scenario, a Međunarodni monetarni fond predstavio je prošle nedelje moguća tri, na obalu donosi potpuno zamrzavanje turizma kao najjačeg sektora ekonomije. Uz već zamrznuti, izvozu orijentisan AD Plastik, jer autoindustrija je uspavana, i kolaps izvoza poljoprivrednih proizvoda, stižemo vrlo blizu krahu sistema.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji List)